• ENGENG
  • Paket za proširenje 2020 „u senci drugih pitanja“

    22. oktobar 2020. – Prošle nedelje je Evropska komisija objavila „Paket za proširenje 2020“, u početku bio planiran za maj. Iako pozitivniji prema nekim zemljama, širom Zapadnog Balkana na stotine stranica se nalaze analize o ograničenom napretku u ključnim oblastima, poput vladavine prava. Međutim, koliko se izveštaji Evropske komisije čitaju u vladama zemalja regiona?

    Florijan Biber, direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, rekao je kako je objavljivanje izveštaja Evropske komisije ranije bio „događaj” u zemljama kandidatima, a da im se sada ne posvećuje dovoljno pažnje. „Integracija u EU više nije glavna briga vladama u regionu,” kazao je on na onlajn panelu koji je danas organizovao briselski Evropski centar za javnu politiku (EPC).

    „Sa druge strane, problem je i to što je terminologija u izveštajima prilično opšta – ovi izveštaji bi trebalo da budu dosta konkretniji, da ukazuju na mnogo ozbiljnije probleme, naročito da ukažu na korene problema, kao i da daju jasne smernice za njihovo rešavanje, i daju jasnije smernice zemljama kandidatima.

    Programska direktorka Centra za evropske politike, Milena Lazarević, složila se sa Biberom da izveštaji nemaju značaj koji su imali ranije, i dodala kako su „izjave za medije, kako zvaničnika iz regiona, tako i zvaničnika iz Evropske unije, mnogo pozitivnije nego što to trenutna situacija zaslužuje.“

     „Da bi se pravilno analizirali ovi izveštaji, potrebno je dovoljno veštine i iskustva da se čita između redova diplomatskih rečenica koje Komisija koristi u ovim izveštajima. Bojim se da oni koji ih čitaju nemaju sposobnost da to učine,” rekla je ona.

    Lazarević je ukazala i na to da i Evropska unija mora biti otvorenija u kritikama koje upućuje zvaničnicima zemalja regiona. „Nesumnjivo je da nas kritikuju iza zatvorenih vrata, ali, da bi došlo do promena, neophodno je da se to što je tamo rečeno ogleda i u zvaničnim obraćanjima, u izjavama za medije, i tako dalje,“ kaže Lazarević.

    Maciej Popovski, vršilac dužnosti direktora u Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje i susedsku politiku izjavio je kako „pandemija virusa korona nije sprečila da Zapadni Balkan ostane prioritet EU. Tokom pandemije, doneta je nova metodologija, počeo je proces otvaranja pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, a Evropska komisija je predložila Ekonomski i investicioni plan koji za cilj ima smanjivanje ekonomske razlike između Zapadnog Balkana i EU,” rekao je Popovski.

    „Neophodnost smanjivanja ekonomske razlike je postala još očiglednija tokom pandemije,” smatra Popovski. „Ta ekonomska razlika će porasti zbog posledica pandemije, a mi moramo da je smanjimo kako bismo izgradili društva spremna da pristupe EU,” kazao je Popovski. On je objasnio da Ekonomski i investicioni plan predviđa 10 “vodećih” projekata, u vrednosti od devet milijardi evra, što je, kako on kaže, „tek početak”.  „Ideja je podići investicije do 20 milijardi evra, i podstaknuti ekonomski rast za 3.6% BDP-a,” rekao je Popovski.

    Lazarević je objasnila kako će ovaj „paket“ od devet milijardi evra koji je predložila Evropska komisija biti deo IPA III programa, kao i da ne predstavlja veliki porast u odnosu na bespovratna sredstva koje je Evropska unija ranije davala državama koje su na putu ka EU kroz IPA programe, sa tom razlikom što je, za razliku od prethodnih IPA programa, sada više novca namenjeno Zapadnom Balkanu nego Turskoj. „Razlog je taj što nova metodologija Evropske unije stavlja veći naglasak na vladavinu prava. Zemlje regiona, iako nisu dobro ocenjene kada je u pitanju vladavina prava, to jest, uglavnom imaju ocenu ,ograničeni napredak’ kako to kaže Evropska komisija, ipak ne nazaduju, kao što je to slučaj sa Turskom.“

    Ona je izrazila je zabrinutost zbog toga što se u tom planu ne vide „odgovarajući mehanizmi koji će osigurati da novac završi na pravom mestu, a ne u džepovima korumpiranih političara.“ Lazarević kaže da je, kako bi se to sprečilo, neophodno insistirati na transparentnosti – i od nacionalnih vlada i od Evropske unije.

    Lazarević kaže i da je potrebno da EU bude „smelija, posvećenija i prisutnija“  u regionu, što uključuje i veću finansijsku podršku. „Ako smo zaista prioritet Komisije, a ne samo ,stanica na putu svile’ potrebni su nam konkretni planovi i mehanizmi koji će pokazati da je to tako,” zaključila je Lazarević.

    Nazad na vrh