• ENGENG
  • Održana konferencija „Uticaj procesa pristupanja Evropskoj uniji na javnu upravu u Srbiji: ka sistemu zapošljavanja na osnovu zasluga?“

    Kako unaprediti kvalitet ljudskih resursa u državnoj upravi u svetlu pregovora o članstvu u EU? Koji su mogući pravci razvoja službeničkog sistema u Srbiji na osnovu zasluga? Ova i mnoga druga pitanja u pogledu zapošljavanja državnih službenika u Srbiji razmatrana su na konferenciji „Uticaj procesa pristupanja Evropskoj uniji na javnu upravu u Srbiji: Ka sistemu zapošljavanja na osnovu zasluga?“

    Konferenciju je organizovao Centar za evropske politike u saradnji sa Ambasadom Francuske u Srbiji, sa ciljem da skrene pažnju na probleme i izazove u pogledu kvaliteta ljudskih resursa u državnoj upravi u kontekstu rastuće potrebe za uspešno vođenje poslova iz oblasti evropskih integracija, i time podstakne interesovanje i dalje napore ka sprovođenju reforme službeničkog sistema. Među učesnicima konferencije bili su brojni predstavnici diplomatskog kora, nevladinih organizacija koje se bave srodnim temama, zatim državni službenici na rukovodećim pozicijama kao i predstavnici francuske Škole za nacionalnu administraciju (Ecole nationale d’administration, ENA).

    Christine Moro, ambasadorka Republike Francuske u Srbiji, naglasila je želju i nameru Francuske da podrži Srbiju u sprovođenju reforme javne uprave. Prema njenim rečima, kako bi se obezbedio uspeh pregovora Srbije o pristupanju EU i shodno tome usvajanje i primena evropske pravne tekovine, neophodno je uspostavljanje ili jačanje administracije, a naročito kapaciteta pregovaračkog tima i struktura za koordinaciju evropskih poslova. Francuska će biti partner Srbiji u pružanju stručne i tehničke pomoći za ta pitanja, to je jedan strateški prioritet koji je podvukao i francuski premijer prilikom svoje nedavne posete, rekla je ona.

    Tony Verheijen, šef kancelarije Svetske Banke u Srbiji, istakao je da uslovi koji su prilikom ranijih proširenja EU (2004) bili predstavljeni tadašnjim kandidatima u pogledu reforme javne/državne uprave, nisu na dosledan način bili poštovani. Time se stvorila nekoherentnost u njihovoj primeni kao i nedovoljan kredibilitet kriterijuma koje je EU postavila u očima država koje su kasnije pristupale. Takvi kriterijumi nisu bili prihvaćeni od „političke garniture“ i stoga, prema njegovim rečima, Evropska komisija danas veći značaj pridaje poštovanju ovih uslova koji će se naglašavati prilikom ulaska novih zemalja.

    Vidosava Džagić, državna sekretarka u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave istakla je da se Srbija reformom državne i javne uprave bavi više od 10 godina, ali da je to danas posebno bitno ukoliko želimo da ostvarimo strateški cilj ulaska u Evropsku uniju. Prema njenim rečima, jedan od ključnih stubova reforme javne uprave jeste učiniti ga integrisanijim i koherentnijim. Ona je takođe naglasila da je današnji službenički sistem u Srbiji izuzetno rascepkan, jer se ne primenjuje jedan jedinstven set zakona i propisa: zakon o državnim službenicima se primenjuje samo na oko 50% državne uprave, a to je svega 3% celokupnog javnog sektora. Prema njenim rečima, neophodno je uspostaviti jedinstvena pravila koja će da važe za sve zaposlene u državnoj upravi, ali i u širem sistemu javne uprave, kada su u pitanju način zaposlenja, ocenjivanja rada, napredovanja. Iako imamo obavezu smanjenja zaposlenih u javnom sektoru, postoji svest da je ujedno potrebno i zaposliti kvalitetne pojedince – one koji su nam neophodni za nove poslove i nove izazove u reformama i procesu integracije u Evropsku uniju, koji  su u stanju da ostvare potrebne rezultate.Direktor Centra za evropske politike Nebojša Lazarević kratko se osvrnuo na činjenicu da se u Srbiji diskusija većinom vodi o broju zaposlenih u državnoj upravi, a u minimalnoj meri o samoj strukturi i kvalitetu državnih službenika. Prema njegovim rečima, vreme je da se svetlo baci na kvalitet, a da bi se odgovorilo na pitanje kvaliteta potrebno je poći od početka – razmotriti proces regrutacije u državnu službu. On je takođe ukazao da su navodi Evropske komisije o „relativno dobrom administrativnom kapacitetu“ kada je Srbija u pitanju, ipak mahom zbog poređenja sa državama koje nemaju dugu tradiciju javne uprave kao Srbija, i stoga je potrebno dalje napredovati sa reformom.

    Sena Marić, istraživačica CEP, predstavila je novu studiju Između proizvoljnosti i profesionalizma: Politika zapošljavanja na osnovu zasluga u kontekstu pregovora Srbije o članstvu u EU, koja ima za cilj da utvrdi ključne nedostatke službeničkog sistema u Srbiji viđene iz ugla potrebe pristupanja EU, sa posebnim naglaskom na sistem zapošljavanja.

    Na konferenciji je govorio i Vladimir Krulj, savetnik u Kabinetu ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije, koji je predstavio svoja iskustva kao alumniste Škole za nacionalnu administraciju u Francuskoj. On je takođe istakao važnost da institucija koja priprema i zapošljava kadrove bude u stanju da dobro prepozna sektorske prioritete i jasno prioritizuje pitanja kojima će se službenici baviti.Cécile Roucheyrolle iz francuske Generalne direkcije administracije i javne uprave (DGAFP) pričala je o vrednostima službeničkog sistema i zapošljavanja u javnoj upravi u Francuskoj i predstavila gostima francuski sistem sprovođenja konkursa za radna mesta u državnoj službi. Ona je istakla da se godišnje u Francuskoj zaposli 50 hiljada službenika, od kojih 90 odsto prolazi kroz različite vrste konkursa (eksternih i internih).

    Na kraju, François Lafarge, istraživač iz Ecole Nationale d’Administration (ENA), gostima je predstavio francusku Školu za nacionalnu administraciju, koja  godišnje primi od 80 do 90 polaznika i osposobljava ih za poslove najviših državnih službenika. On je takođe govorio o Evropskom administrativnom prostoru i „komunitarizaciji“ javnih uprava država EU.

    Nazad na vrh