Od Švedske do Španije: Nova Trojka, nove ideje

U prostorijama EU info centra u Beogradu, u organizaciji Delegacije EU u Srbiji i Centra za evropske politike, organizovana je diskusija Od Švedske do Španije: Nova Trojka, nove ideje. Panelisti na događaju su bili ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević, ambasadorka Kraljevine Švedske, NJ.E. Anika Ben David, ambasador Kraljevine Španije, NJ.E. Raul Bartolome Molina, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žiofre, i predsednik Upravnog odbora CEP-a, Srđan Majstorović. Panel je moderirao Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač u CEP-u.

Švedsko predsedavanje EU završava se danas, a njegovi prioriteti bili su zelenija, bezbednija, i slobodnija Evropa. Amabsadorka Kraljevine Švedske u Srbiji NJ. E. Anika Ben David istakla je rezultate svoje države u okviru sva tri prioriteta. „Spremni za 55“ predstavlja najsveobuhvatniju inicijativu EU sa ciljem da smanji zagađenje za 55% i učini Evropu prvim klimatski neutralnim kontinentom do 2050. godine. „Ruska agresija na Ukrajinu je učinila Evropu ujedinjenijom i snažnijom, te je za vreme švedskog predsedavanja EU poslala milion različitih komada naoružanja i milijardu evra finansijske pomoći i usvojila dva paketa sankcija protiv Rusije“, rekla je Ben David. Kada je u pitanju proširenje, Švedska je pragmatična i podržava svaku zemlju koja želi postane članica koja ispunjava kriterijume za članstvo.

„Španija je svojevremeno prepoznala članstvo u Evropskoj zajednici kao nacionalni interes, stoga ne bi trebalo biti sumnje kada je u pitanju članstvo Srbije u Evropskoj uniji“, rekao je Molina. On je istakao kako prioriti Španije predstavljaju kontinuitet sa prioritetima Švedske u radu Saveta EU, te će se tako Španija fokusirati na Zelenu agendu, ekonomski razvoj i jačanje jedinstva Evrope, naročito kada je u pitanju politika proširenja. „Bez obzira na predstojeće parlamentarne izbore u Španiji, sve političke partije su saglasne oko španskih prioriteta za predsedavanje i ti izbori neće negativno uticati na predsedavanje“, rekao je on.

Mišćević je rekla da otvaranje klastera i zatvaranje poglavlja nije merilo napretka Srbije ka EU, već je pravi napredak kvalitet reformi koje su sprovedene. „Srbija gradi kulturu nezavisnog sudstva usvajanjem ustavnih i zakonskih promena u oblasti vladavine prava, i trenutno radi na usvajanju dodatnih podzakonskih akata“, rekla je Miščević. Pored toga Srbija je pokazala napredak u usklađivanju sa viznim režimom EU i aktivno radi na energetskoj diverzifikaciji što je važno iz ekonomskih i geopolitičkih razloga. Na pitanje o reorganizaciji pregovaračkog tima za članstvo u EU, Miščević je istakla da je to još uvek otvoreno pitanje za Vladu i da će rešenje ovog pitanja biti predstavljeno javnosti kada ga Vlada Srbije razmotri i donese konačnu odluku.

Ambasador EU u Srbiji Nj. E. Emanuele Žiofre je stava da je nastupio novi momenat za proširenje i da je obnovljenja politička volja, ali da moramo imati proces zasnovan na zaslugama. Konkretne promene se već vide na primeru zajedničke nabavke gasa EU i učešća kandidata u diskusiji. „EU pokazuje posvećenost integraciji Zapadnog Balkana kroz najavljen pristup Jedinstvenom tržištu EU, uvećanju pretpristupnih fondova, digitalizaciji i ubrzanoj regionalnoj integraciji za Zapadni Balkan koji je najavila predsedenica Evropske komisije Ursule von der Lejen. Ponuda članstva za Zapadni Balkan jena stolu, a EU traži načine kako da konkretizuje benefite za građane i države kandidate“, rekao je Žiofre.

Majstorović je naglasio važnost valjanog funkcionisanja demokratskih institucija za članstvo u EU i njihovu oslanjanje na vladavinu prava. Pomenuo je i da je podizanje nivoa usaglašenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom polikom EU i restriktivnim merama, kao i normalizacija odnosa sa Kosovom su neophodni kako bi Srbije mogla da napreduje u procesu pristupanja. Majstorović je dodao kako Zapadni Balkan propušta priliku dok se fokus pomera ka istoku prema zemljama koje se bore za svoje pravo da budu deo evropske porodice.

Na kraju, Centar za evropske politike radi na izradi novog predloga za fazno pristupanje EU kako bi podstakao kako države Zapadnog Balkana tako i članice i EU da dovrše proces proširenja.

Ovaj događaj je deo već tradicionalne prakse koju su CEP i EU info centar započeli pre šest godina, sa ciljem pokretanja kvalitetne debate o prioritetima EU iz ugla država koje predsedavaju Savetom EU (odlazeće i predstojeće predsedavajuće države), uz osvrt na aktuelne teme u procesu pristupanja Srbije EU. Događaj dva puta godišnje okuplja predstavnike diplomatskog kora, državnih institucija i organizacija civilnog društva i medijski je znatno ispraćen.