Proširenje EU na Zapadni Balkan u svetlu rata u Ukrajini

Da je proširenje jedno od ključnih geopolitičkih instrumenata Evropske unije, neophodno za osiguranje mira, stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta na kontinentu, još jednom je potvrđeno u 2022. godini. Izbijanje neopravdane i ničim izazvane ruske agresije na Ukrajinu nije samo vratilo pitanje proširenja na vrh agende EU, već i ohrabrilo inventivno (out-of-the-box) razmišljanje o tome kako prevazići ćorsokak u kojem se proširenje našlo i ubrzati ga, pritom održavajući vladavinu prava i osnovna prava u prvom planu. Na tom tragu, države članice su se saglasile ne samo da dodele status kandidata Ukrajini i Moldaviji, već i da nakon višegodišnjeg zastoja otkoče evropski put Albanije i Severne Makedonije. Štaviše, na temeljima revidirane metodologije proširenja, Evropski savet je pozvao na dalje unapređenje postepene integracije EU i Zapadnog Balkana.

U takvom brzo promenljivom okruženju, očekivanja od godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku partnera sa Zapadnog Balkana bila su izrazito visoka. Evropska komisija je 12. oktobra usvojila svoj Paket proširenja za 2022. godinu, ponudivši sveobuhvatnu ocenu stepena spremnosti i napretka partnera sa Zapadnog Balkana na njihovom putu ka EU. Letimičan pogled na izveštaje pruža pomešanu sliku. Kao i ranije, Kosovo, Crna Gora i Srbija nastavile su da pokazuju samo ograničen ili određen napredak u oblasti vladavine prava, dok se Bosna i Hercegovina uporno suočava sa zastojem u funkcionisanju demokratskih institucija usled unutrašnjih institucionalnih poteškoća. Nasuprot ovome, Severna Makedonija i Albanija nastavljaju da pokazuju stabilan napredak u ključnim oblastima, dok su istovremeno angažovane u procesu skrininga.

Osim što je stavila naglasak na osnovne vrednosti, Komisija je ovog puta otišla korak dalje u nameri da osigura punu geostratešku usklađenost Zapadnog Balkana sa EU. Zapravo, bilo je naročito naglašeno da je u postojećem geopolitičkom kontekstu potrebno da Srbija pojača svoj napore u usaglašavanju sa spoljnopolitičkim pozicijama EU, uključujući deklaracije i sankcije. Takođe, Komisija je nastavila da podržava proces skrininga u Albaniji i Severnoj Makedoniji, ostajući pri svojoj oceni da je Kosovo ispunilo sve kriterijume za sticanje vizne liberalizacije. Na kraju, ono što je najvažnije jeste da je Komisija predložila da Bosni i Hercegovini bude dodeljen status kandidata za pristupanje EU, podrazumevajući da će nastaviti sa snaženjem demokratije i preduzimanjem drugih neophodnih koraka.

Ovo dovodi do sledećih pitanja: Kako su Paketom proširenja za 2022. podržani reformski napori u osnovnom i drugim klasterima? S obzirom da je kvantifikacija ocena prema poglavljima, koju su uradile organizacije civilnog društva, pokazala relativnu stagnaciju regiona u poslednjim godinama u pogledu opšteg stepena spremnosti za članstvo, šta bi moglo biti urađeno kako bi reformski procesi bili oživljeni? Konačno, imajući u vidu aktuelni rat u Ukrajini, kako nalazi Komisije mogu osigurati i ubrzati postepeno usaglašavanje svih zapadnobalkanskih partnera sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU?

Kako pomenuta pitanja ostaju veoma relevantna za svakodnevni život građana i mogu odrediti evropsku budućnost regiona, cilj ovog događaja je da okupi relevantne eksperte i zvaničnike iz regiona i EU koji bi razjasnili ono što je do sada urađeno u ključni oblastima i diskutovali o preostalim stvarima koje treba uraditi kako bi se osiguralo da predlozi i merila iz Paketa proširenja za 2022. godinu budu efikasno i efektivno implementirani. Kako bi se dobili višeslojni odgovori, panelisti iz tink tenkova iz svih zapadnobalkanskih partnera ponudiće svoje odgovore na ovom događuju koji mreža Think for Europe (TEN) organizuje zajedno sa Generalnim direktoratom za susedsku politiku i pregovore o proširenju (DG NEAR).

Paket proširenja za 2022. godinu predstaviće gdin Maciej Popovski, v.d. direktora Generalnog direktorata za susedsku politiku i pregovore o proširenju, nakon čega će svoje utiske izneti:

• Haris Ćutahija, Spoljnopolitička inicijativa BH, Sarajevo
• Marko Sošić, Institut alternativa (Podgorica)
• Arber Fetahu, Grupa za pravne i političke studije (Priština)
• Ardita Abazi Imeri, Institut za evropske politike (Skoplje)
• Srđan Majstorović, Centar za evropske politike (Beograd)
• Alban Dafa, Institut za demokratiju i medijaciju (Tirana)

Panel će moderirati gđa Korina Stratulat, viši politički analitičar i šefica programa evropskih politika i institucija u Centru za evropske politike – EPC, Brisel. Biće prisutna uživo.

Nakon ovoga, uslediće otvorena diskusija sa publikom.

Ukoliko želite da prisustvujete događaju uživo, molimo vas da pošaljete mejl.
Ukoliko želite da pratite događaj onlajn, molimo vas da se registrujete. Događaj će biti uživo prenošen na Think for Europe fejsbuk stranici.