Od Belgije do Mađarske: Nove mogućnosti za dalje ubrzanje procesa proširenja

Belgija je preuzela predsedavanje Savetu u veoma složenom i delikatnom geopolitičkom trenutku. Nastavkom ničim izazvane i neopravdane ruske agresije na Ukrajinu i intenziviranjem vojnih aktivnosti u Gazi, EU se paralelno suočila sa dve humanitarne krize i bezbednosnim rizicima. Ovi spoljni izazovi su značajno uticali na geopolitički pejzaž EU, tako povećavajući složenost usvajanja nove Strateške agende EU za period 2024-2029. godine. Istovremeno, proces proširenja je nastavljen. Savet, zajedno sa Evropskim parlamentom, aktivno su radili na operacionalizaciji novog Plana za rast za Zapadni Balkan. S druge strane, samo dva meseca nakon otvaranja pristupnih pregovora, Bosna i Hercegovina je suočena sa unutrašnjim nemirima zbog zapaljivih izjava lidera Republike Srpske, dok je najnovija zemlja kandidat, Gruzija, doživljava nazadovanje u reformama koje su dovele do niza nasilnih demonstracija. Svi ovi faktori su činili belgijsko predsedavanje izuzetno izazovnim. Shodno tome, postavljaju se ključna pitanja: Kako je Belgija uspela da zadrži fokus na unutrašnjim prioritetima EU dok je vodeći Uniju kroz spoljne izazove sa kojima se suočava? Kako su napori Belgije doprineli jačanju kredibiliteta politike proširenja i obnavljanju njenih transformativnih efekata? Koje su ključne koristi za zapadnobalkanske partnere koje su došle kao rezultat belgijskog predsedavanja?

Osim što ističe ključna dostignuća belgijskog predsedavanja Savetu, ovaj panel ima za cilj da razjasni strategiju Mađarske za usmeravanje EU u narednih šest meseci. Sa preseljenjem predsedništva u Centralnu i Istočnu Evropu i državu koja deli granice sa Zapadnim Balkanom i Ukrajinom, pojavljuju se nove mogućnosti za ubrzanje procesa proširenja. Kao bivša socijalistička zemlja koja je prošla kroz sličan transformativni proces, Mađarska je u poziciji da razume poteškoće sa kojima se suočavaju i nove i stare zemlje kandidati na svom putu ka EU. S druge strane, uprkos podršci Mađarske proširenju, dinamiku njenih napora u novom institucionalnom ciklusu EU mogli bi značajno da oblikuju rezultati izbora za Evropski parlament i nova Evropska komisija koja će iz njih proizaći. Štaviše, geopolitički izazovi sa kojima se suočavaju druga dva predsedništva, Trio saveta ostaju opterećujući faktori i za mađarsko predsedavanje. U tom kontekstu, Mađarska će biti na testu da zadrži fokus na prioritetima programa predsedavanja, kao što su unapređenje dugoročne konkurentnosti EU i održivi i inkluzivni rast, ali i održavanje dinamike proširenja. Stoga se postavlja nekoliko pitanja: Kako će izbori za Evropski parlament i postojeći geopolitički izazovi uticati na dnevni red i aktivnosti mađarskog predsedavanja? Koji su konkretni koraci koje Mađarska planira da preduzme kako bi ponovo ojačala proširenje EU? Koji su pozitivni pomaci koje njeni zapadnobalkanski susedi mogu očekivati u narednih šest meseci?

Panelisti:

• Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije
• Nj. E. Jozef Zoltan Mađar, ambasador Republike Mađarske u Srbiji
• Nj. E. Keti Bugenhout, ambasadorka Kraljevine Belgije u Srbiji
• Nj. E. Emanuele Žiofre, šef delegacije EU u Srbiji
• Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike – CEP

Radni jezik ovog događaja je engleski. Ukoliko želite da prisustvujete događaju, molimo vas da se prijavite. Moći će prisustvovati samo prijavljeni učesnici.

Ovaj događaj je deo tradicionalne prakse koju su CEP i EU info centar započeli pre šest godina, sa ciljem pokretanja kvalitetne debate o prioritetima EU iz ugla država koje predsedavaju Savetom EU (odlazeće i predstojeće predsedavajuće države), uz osvrt na aktuelne teme u procesu pristupanja Srbije EU. Događaj dva puta godišnje okuplja predstavnike diplomatskog kora, državnih institucija i organizacija civilnog društva i medijski je znatno ispraćen.