Cirkularna ekonomija – održiva budućnost

2. decembar 2020. – U organizaciji Centra za evropske politike (CEP) i Delegacije Evropske unije u Srbiji (DEU) danas je održan vebinar Zelena agenda za Srbiju: Cirkularna ekonomija znači održiva budućnost. Vebinar je okupio nekoliko stotina učesnika, koji su imali prilike da od ekspertskog panela saznaju više o značaju veće primene modela cirkularne ekonomije i kakve koristi od toga imaju građani.

Cirkularna ekonomija je jedan od najvažnijih aspekata Zelenog dogovora Evropske unije, kao i termin koji se sve više može čuti u javnosti. Za razliku od ekstraktivnog industrijskog modela „uzmi-napravi-odbaci” koji dominira industrijskim sistemom, cirkularna ekonomija nastoji da ponovo definiše rast, usredsređujući se na pozitivne koristi koje očuvanje proizvoda, opreme i infrastrukture i njihove duže upotrebe može doneti društvu. Sav “otpad” je „hrana” u cirkularnoj ekonomiji.

EU je postavila ambicioznu agendu i ciljeve u ovoj oblasti, kao što su normiranje održivih proizvoda, osnaživanje potrošača, i sektora koji koriste najviše resursa i gde je potencijal za cirkularnu ekonomiju veliki. Takođe, u ciljeve spada i smanjenje otpada, kako bi ovaj tip ekonomije doneo prave koristi građanima, regionima i gradovima, a EU predvodila globalne napore ka izgradnji sistema cirkularne ekonomije, objasnio je Antoan Avinjon iz Delegacije EU u Srbiji.

Mi imamo samo jednu planetu, i treba da koristimo resurse što duže možemo, i što više puta možemo, kako bismo ih što duže imali, naglasio je Avinjon.

U najnovijoj agendi cirkularne ekonomije EU stavlja mnogo veći naglasak na to da proizvodi budu dizajnirani tako da se koriste duže, da postoji pravo na popravku, ali i da ljudi što više koriste uslužne delatnosti, te da se , kad god je moguće, izbegne proizvodnja – usluge deljenja automobila, na primer. Dakle, reciklaža je poslednji korak koji se preduzima – tek kada smo iscrpli sve druge mogućnosti i maksimalno iskoristili proizvod, a istovremeno, gleda se da se zaobiđe preterana proizvodnja i više koriste usluge, rekao je Stefan Šipka, istraživač briselskog Evropskog centra za javnu politiku (EPC).

Obrazovanje za održivi razvoj, od najranijeg perioda, naročito je važno, rekla je Aleksandra Vučinić, rukovodilac Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine, koja je predstavila i trenutni rad i ciljeve Ministarstva u ovoj oblasti. Ona je napomenula da će biti potrebno minimum 10 godina za dostizanje željenih standarda u ovoj oblasti.

Vučinić je rekla kako su neki od koraka organizovanje odvojenog sakupljanja otpada na lokalu, a potom biodegrabilnog otpada. “Treba podsticati kućno kompostiranje, pogotovo u ruralnim sredinama, kao što je nekad i bilo,” rekla je Vučinić. Vučinić je napomenula i važnost uključivanja civilnog društva u ceo proces – od donošenja propisa do praćenja njihovog sprovođenja, kao i važnost transparentnosti celog procesa – svi dokumenti važni za ovaj proces dostupni su na sajtu Ministarstva.

Modna industrija je drugi najveći zagađivač na svetu, što je malo poznata činjenica, rekao je direktor modne agencije Click, Nenad Radujević.

Modna industrija je porasla 65 puta u poslednjih 15 godina, naročito kroz tkzv. „fast fashion“ brendove koji puno proizvode i onda ima i puno otpada, rekao je Radujević.

„Među mladima je sve popularnija vintage, etička, veganska i second hand moda i mnogo brzo raste svest koliko taj pristup doprinosi smanjenju zagađenja. Proračun je da moramo da nosimo jedan komad odeće minimum 20 puta kako bi on dobio upotrebnu vrednost u ekologiji. A ukoliko produžimo nošenje jednog predmeta za samo 5 meseci, smanjili bi emisiju štetnih gasova za 5%. Kad bi se svi potrudili, poboljšali bi se rezultati,“ kazao je Radujević.

Radujević je napomenuo da je racionalno odlaganje otpada najveći problem u Srbiji kada je modna industrija u pitanju.

„Problem je što je u Srbiji modna industrija nedovoljno razvijena, pa se ovaj problem zanemaruje. Mi smo pokušali da stupimo u kontakt sa centrima u Francuskoj i Bugarskoj, ali, problem je udaljenost tih centara. U pregovorima smo i sa domaćim fabrikama, ova godina i pandemija nas je malo usporila, ali nadam se da ćemo zajedno doći do rešenja,“ rekao je Radujević.

Snimak sa događaja možete pogledati ovde.

Ovaj webinar je deo serije webinara koji se bave temom: “Zelena agenda za Srbiju” i istovremeno deo serije debata koju Delegacija EU organizuje sa CEP-om, čiji je cilj da teme u vezi sa procesom pristupanja EU učini bližim građanima i pruži im priliku da i sami o njima diskutuju. Događaji su otvoreni za medije i zainteresovanu javnost.