CEP učestvovao na Beogradskom bezbednosnom forumu (BSF)

11-12 oktobar 2017. – Predstavnici Centra za evropske politike učestvovali su na ovogodišnjem, šestom Beogradskom bezbednosnom forumu (BSF) koji je nosio naziv „Zajednička budućnost u vremenu nesigurnosti”.

Na jednom od panela održanih prvog dana, „Efekti stranog ekonomskog uticaja na suverne države”, učestvovala je programska direktorka Centra za evropske politike, Milena Lazarević. Ostali panelisti su bili Pjer Miler, sada počasni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje (DG Enlargement Unit for Albania, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Serbia and Kosovo Issues), Martin Hajnmejer, osnivač i direktor startap kompanije iz Belgije, Ruslan Stefanov, direktor Bugarskog centra za studije demokratije (CSD) i Andrej Vilson, generalni direktor Centra za međunarodno privatno preduzetništvo (CIPE). Lazarević je, kao predstavnica jedne OCD iz Srbije, prisutnima približila perspektivu i stavove civilnog društva u pogledu ovog pitanja.

Miloš Đinđić, viši istraživač u CEP-u, bio je jedan od panelista na panelu održanom drugog dana „Šta ako Zapadni Balkan nikad ne postane deo EU”. On je zajedno sa predstavnicima OCD iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije razgovarao na temu toga šta će se desiti u slučaju da vrata EU za zemlje Zapadnog Balkana ostanu zatvorena. Panel je moderirao Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela.

„Reforme koje sprovodimo mi sprovodimo zbog nas, ulazak u EU ne sme da bude cilj sam po sebi“, rekao je Đinđić

„Mi treba da budemo fokusirani na reforme i naš cilj treba da bude bolji život građana i izgradnja kvalitetnijih institucija, a ne na datum članstva“, dodao je on, posebno istaknuvši značaj reforme javne uprave u ovom procesu.

Nikolaos Cifakis, istraživački saradnik iz Wilfried Martens Centra za evropske studije složio se sa Đinđićem i dodao da zemlje svakako moraju nastaviti sa reformama i nakon što postanu članice EU jer samo članstvo ne znači ne znači da je proces reformi završen.

Programski koordinator za demokratiju i vladavinu prava Evropskog političkog instituta iz Makedonije, Aleksandar Jovanovski, deli takve stavove u pogledu važnosti sprovođenja reformi, nezavisno od EU.

„Demokratija je nešto što mi želimo u našem društvu zbog nas, ne zato što EU to traži od nas“, rekao je Jovanovski i dodao da čak i u slučaju odsustva perspektive članstva u EU, zemlje treba da nastave sa reformama zbog boljeg života svojih građana.

Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore, zemlje koja sa Srbijom prednjači u procesu pridruživanja EU, istakla je da, u slučaju odsustva proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana, one i dalje treba da postupaju po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Panelisti su razgovarali i o tome kako nedavni rast populizma širom Evrope može uticati na rast populizma na Balkanu. Predstavnica Spoljno-političke inicijative, Denisa Sarajlić, istakla je da su građani BiH razočarani jer su očekivali da će do ovog trenutka sve države Zapadnog Balkana, pa i BiH biti članice EU. Ta razočaranost EU može probuditi populizam koji je već prisutan i u pojedinim zemljama članicama, dodala je ona i istakla da civilno društvo mora podsetiti EU na potencijalne probleme koje taj populizam može stvoriti u regionu Zapadnog Balkana.

Uloga balkanskog civilnog društva u uslovima neizvesne EU budućnosti u regionu Zapadnog Balkana je prepoznata od strane panelista. Đinđić je na kraju zaključio da EU neće nestati iz regiona čak i u slučaju da se perspektiva proširenja zatvori i da će i dalje želeti da održi svoj uticaj, ali da će civilno društvo tada morati da vrši veći pritsak na državu kako bi ona nastavila sa sprovođenjem reformi.