• ENGENG
  • CEP panel diskusija: Priprema za novu normalnost najveći izazov nemačkog predsedavanja

    29. jun 2020. – Predsedavanje Hrvatske Savetu EU je bilo obeleženo brojnim izazovima i napredak ostvaren u politici proširenja u prethodnih šest meseci moramo posmatrati imajući u vidu širu sliku. Tokom predsedavanja Nemačke najveći izazov će biti u tome kako ćemo živeti u novoj normalnosti i kako da na oblikovanje te normalnosti utičemo, zaključci su panel diskusije koju je Centar za evropske politike danas organizovao u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji.

    Kada je reč o Zapadnom Balkanu, proširenje će biti visoko na agendi Nemačke, koja smatra da zemlje Zapadnog Balkana, kao buduće članice EU, treba da budu uključene u donošenje odluka koje će se ticati i njih. Koliko će brzo postati članice, zavisi najviše od njih samih, i to što po prvi put od početka pregovora na Međuvladinoj konferenciji nije otvoreno nijedno poglavlje Srbija treba da shvati kao ozbiljno upozorenje, složio se panel kojim je moderirala Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a. U panelu su učestvovali ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Hrvatske u Srbiji, Hidajet Biščević, ambasador Nemačke u Srbiji, Tomas Šib, i predsednik Upravnog odbora CEP-a, Srđan Majstorović.

    Video sa konferencije možete pogledati ovde.

    Komentarišući trenutno najveći izazov sa kojim se svet suočava, pandemiju virusa korona, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji kaže da je neophodno da zauzmemo proaktivan stav prema ovoj situaciji. „Kako se nećemo moći vratiti u period pre pandemije, moramo se preobraziti od žrtava situacije do onih koji aktivno deluju, jer samo tako možemo uticati na oblikovanje ,nove normalnosti’ koja nas očekuje.“

    „Dva najveća dostignuća predsedavanja Hrvatske Savetu EU su sporazum o mandatu Konferencije o budućnosti Evrope i napredak u procesu pristupanja zemalja Zapadnog Balkana, naročito otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom,“ rekao je ambasador Biščević.

    Ambasador kaže da je, i pored toga što tokom hrvatskog predsedavanja nije organizovana međuvladina konferencija, prisutna ideja o organizovanju sastanka Hrvatske sa zemljama Zapadnog Balkana na ministarskom nivou.

    „Ako bi se to ostvarilo, onda bi Zagrebačka deklaracija mogla da bude pretočena u konkretne regionalne sporazume. Deklaracija daje osnov za rešavanje velikog broja regionalnih i bilateralnih pitanja i nakon što se hrvatsko predsedavanje Savetu EU završi”, rekao je Biščević.

    Nemačko predsedavanje Savetu EU kreće 1. jula 2020, a slogan će biti ,Zajedno za oporavak Evrope’. Za prevazilaženje kriza, računajući i trenutno aktuelnu krizu izazvanu ovom pandemijom, potrebna je solidarnost, spremnost na kompromise, pragmatizam i jaka međunarodna saradnja, i to je razlog zašto smo odabrali ovaj slogan,“ rekao je ambasador Šib.

    Komentarišući odnos Nemačke prema politici proširenja, Šib kaže kako će „Nemačka uvek biti veoma snažan zagovornik članstva Srbije u EU,“ i dodaje kako je „proširenje je vrlo visoko na listi prioriteta našeg predsedavanja, ali koliko će Srbija brzo napredovati, to zavisi samo od njene spremnosti da sprovede reforme. Srbija pregovara 7 godina, a otvorila je tek polovinu poglavlja. Ovo je ozbiljan alarm da se proces ubrza i osnaži, i nadam se da će doći do tog novog zamaha u politici proširenja tokom našeg predsedavanja.“

    Predsednik Upravnog odbora CEP-a, Srđan Majstorović, kazao je kako to što Srbija po prvi put od početka pregovora neće otvoriti nijedno poglavlje tokom predsedavanja Hrvatske treba da shvatimo kao vrlo ozbiljno upozorenje.

    „Kako će javnost reagovati na ovo, zavisi najviše od reakcije vlasti. Nadam se da ovoga puta neće biti podrugljivih reakcija, već da će Vlada odgovoriti adekvatno na ovo upozorenje. To što nismo napredovali u vladavini prava je ključan razlog zbog kojeg nismo otvorili nijedno poglavlje“ rekao je Majstorović.

    Nazad na vrh