Trump, #cancelled

6. januar 2021: puč društvenih mreža protiv američkog predsednika

Nasilni protesti i upad u zgradu Kapitola dana kada je Kongres trebalo da potvrdi izbor novog predsednika, Džozefa Bajdena, 6. januara, doveli su do smrti pet osoba, među kojima je bio i jedan policajac. Protesti su delovali haotično i neplanirano i to jesu bili – jednim delom. Međutim, uloga društvenih mreža u razradi planova napadača je jasna. Uoči dana upada, desničarske grupe su razmatrale planove na Fejsbuku, kao i na portalima na kojima se pripadnici desne ideologije češće okupljaju i gde imaju veću slobodu govora, kao na primer, Parler ili Gab.

Napadači su uživo na mrežama objavljivali selfije, slike oružja koje su uneli u zgradu, savete za izbegavanje policije, alate za obijanje vrata. Među ljudima koji su tog dana predvodili upad u zgradu Kapitola su desničarski trolovi i pripadnici QAnon-a, skupa teorija zavere, čije su pristalice već dugo bliske sa američkim predsednikom, pripadnici grupacija Proud Boys i sličnih. Konkretno je grupacija Proud Boys grupa koja ima krajnje desne, neonacističke stavove. Njen predsednik kaže da su oni grupa „zapadnih šovinista“, snažno podržavaju Trampa, a planetarno su postali poznati nakon prve predsedničke debate, u kojoj im je predsednik SAD-a pružio svoju podršku (iako je kasnije to pokušao da demantuje). Formalna veza će biti utvrđena nakon niza suđenja, ali, nema sumnje je da je američki predsednik, ako ništa drugo, na protestima tog dana, ali i ranije, naročito putem društvenih mreža potpirivao i ohrabrivao svoje sledbenike na ovaj potez. Radikalni glasači američkog predsednika i zagovornici teorija zavera su se spremali za protest duže od dva meseca – velikim delom, otvoreno, upravo na – Tviteru. Predsednik je samo raspirivao žar time što nije želeo da prizna rezultate izbora, i šireći dezinformacije konstanto dovodio u pitanje američki izborni sistem. Njegove pristalice su se na mrežama dogovarale pre protesta, predlagale kako će ko biti obučen, dok su se uoči, ali i za vreme upada u Kongres, na tim istim društvenim mrežama delili, kako prenose mediji, saveti o rutama za izbegavanje policije te najboljim alatima za otvaranje vrata. Stizali su i brojni tvitovi i postovi s poprišta akcije. Neki su objavljivali slike oružja koje su uneli u Kongres, kako jure policajce, kao i svoje selfije. Šestog januara, kada je Kongres, sastavljen od Predstavničkog doma i Senata trebalo da potvrdi izbor novog predsednika, Tramp je pozvao potpredsednika SAD-a, Majka Pensa, da ospori izborne rezultate. Pens je javno poručio da on takvih ovlašćenja nema i da je njegova uloga pre svega ceremonijalna, i onda je rečima „neka mi je Bog u pomoći“ odbio zahtev američkog predsednika. Tog istog dana, Tramp je na skupu ispred Bele kuće, udaljene samo par kilometara od zgrade Kapitola u kome zaseda Kongres, pozvao svoje pristalice na protest. Rudi Đulijani, Trampov advokat, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih pristalica američkog predsednika, nakon desetine izgubljenih tužbi za obaranje rezultata izbora u pojedinim državama, tražio je na istom skupu da se rezultati izbora reše „suđenjem borbom“ (trial by combat). Nakon nasilne eskalacije koja, gledajući unazad, ni najmanje nije trebalo da začudi, još uvek je ostalo prostora da se situacija popravi. Ceo svet je pozivao predsednika da izađe i osudi nasilje i ogradi se od ljudi ispred Kapitola. Umesto toga, predsednik je u svom obraćanju nastavio da insistira da su izbori bili pokradeni, a ljudima ispred Kapitola poručio: „Idite kući, volimo vas, vi ste veoma posebni“. Neki analitičari sada raspravljaju da li se tog dana desio puč.

Tog istorijskog dana, Kongres je, uprkos ometanju u radu koje nikada ranije nije viđeno u SAD-u, potvrdio izbor Džozefa Bajdena za novog američkog predsednika. Trampu je u tom trenutku ostalo dve nedelje na mestu predsednika. Pojedine grupacije republikanaca i demokrata odmah su krenule da traže od potpredsednika da pokrene 25. amandman, kojim se predsednik označava kao nepodoban ili nesposoban za obavljanje funkcije, pri čemu vlast preuzima potpredsednik. Iako na prvi pogled izgleda kao da nema smisla da se predsednik opoziva u trenutku kada se njegov mandat broji satima, dva su razloga za to. Prvi je simbolički – da Tramp bude prvi predsednik protiv koga je procedura pokrenuta, a drugi da se Tramp spreči da se kandiduje 2024. ili ikada više drži neku javnu funkciju. U trenutku pisanja ovog bloga, predsednik je glasanjem u Predstavničkom domu, kada je čak 10 republikanaca podržalo takvu odluku, opozvan (impičovan). U narednim danima, o opozivu će o presuditi Senat.

„9/11“ digitalnog sveta

Nakon šestog januara, društvene mreže su jedna po jedna, krenule da „otkazuju“ Trampa. Odlazeći američki predsednik, još uvek najmoćniji čovek na svetu, doslovno je proteran sa društvenih mreža. Nakon toliko godina intenzivne i bliske veze sa mrežama koje su mu, htele one to ili ne, bile najbolji saveznik, predsednik svetske sile je ućutkan. Živimo u vremenima koje su za pamćenje, koja će se dugo proučavati. Bizarnost situacije najbolje je opisao jedan tviteraš koji u svom tvitu kaže kako „Tramp sada ima šifre za nuklearni napad, ali ne može da tvituje“.

Najpre, Trampov nalog je 6. januara bio suspendovan na 12 sati, zbog, kako je Tviter procenio, uticaja koji može ostvariti na dalju eskalaciju nasilja. Nakon što se „vratio“ Tramp je stigao da poruči dve stvari – da 75 miliona „velikih američkih patriota“ koji su glasali za njega niko više ne može da „ne poštuje ili tretira nefer“, kao i da neće prisustvovati inaguraciji Džozefa Bajdena. Iako je ranije predsednik iskazivao mišljenja koja su daleko opasnija i koja su više koketirala sa pozivima na nasilje, Tviter je sada odlučio da stavi tačku. U svom objašnjenju Tviter insistira da se ti tvitovi moraju analizirati u okviru trenutnih događaja, odnosno, nasilnih protesta održanih dva dana ranije, ili onoga što može slediti do inauguracije. Obaveštavanjem pristalica da neće prisustvovati inaguraciji Tramp možda svojim pristalicama, kaže Tviter u objašnjenju, poručuje da je događaj legitimna meta napada – on će biti na sigurnom.

Lista svih društvenih mreža sa kojih je Tramp zabranjen do 10. januara 2020

I pored impresivne liste društvenih mreža na kojima je predsednik sada „otkazan“, uključujući i Shopify kao i heštegove u vezi sa njim na Pinterestu i drugim mrežama na kojima nema profil, nema sumnje da mu je Tviter pao najteže. Iako svaki predsednik Amerike dobija zvaničan Tviter profil naziva @POTUS (President of the United States of America), Tramp je taj Tviter profil uglavnom koristio za retvitovanje tvitova koje je postavljao na @realdonaldtrump – njegovom privatnom nalogu. Međutim, kada je, nakon brisanja svog naloga pokušao da tvituje sa @POTUS naloga, Tviter je svaki tvit istog trenutka – brisao.

Lista svih obrisanih tvitova sa naloga @POTUS, sa koga je Tramp pokušao da tvituje nakon što je njegov pravi nalog, @realdonaldtrump bio obrisan.

@POTUS je nalog koji će od 20. januara koristiti Bajden. Iako su mnogi internet trolovi počeli da prave šalu na račun toga da Tramp Bajdenu neće dati pristup @POTUS nalogu, stvari sa zvaničnim nalogom aktuelnog američkog predsednika ne idu baš tako. Naime, isto kao i kada je Tramp preuzimao vlast od Obame, i sada će svi tvitovi odlazećeg predsednika biti arhivirani na zasebnom nalogu, a svi pratioci dobiti notifikaciju da je došlo do promene u samom profilu i izbor – da kliknu ukoliko žele da nastave da prate sledećeg POTUS-a.

Posle neuspešnog tvitovanja sa @POTUS naloga, nakon što je i zvanični profil njegove kampanje, @teamtrump suspendovan, i nakon što je suspendovan čak i nalog njegovog digitalnog direktora koji je pokušao da svoj nalog prebaci na Trampovo ime, postalo je jasno — Tramp je ostao bez glasa u ovoj internet zajednici. Najmoćniji čovek na svetu je izgubio moć govora. Bez retvitovanja sa @realdonaldtrump naloga, nalog  @POTUS-a kao i nalozi članovi njegove porodice, deluju napušteno.

Pitanje kako je par stotina ljudi uspelo da dođe do kancelarije predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi, i kako je Kapitol tako lako mogao da „padne“ u ruke pobunjenika, i da elektorski glasovi budu tako slabo zaštićeni je nešto o čemu će se još dugo analizirati u SAD-u, uključujući i pred sudovima. Ono što će tužiocima sada pomagati jeste ono što je pomagalo pobunjenicima – društvene mreže. Budući da sa interneta nikada ništa ne nestane zauvek, tužioci će, prateći heštegove i tvitove, brzo otkriti počinioce.

Kako društvene mreže menjaju svetski politički diskurs

Koliko je ova društvena mreža za samo deset godina uspela da promeni politički diskurs – jasno se vidi. Tviter, mreža na kojoj većina političara pre samo deset godina nije ni imala nalog, sada je mreža bez koje se politička debata ne može zamisliti.

Iako je suspenzija Trampa svakako velika prekretnica, borba društvenih mreža protiv širenja dezinformacija i teorija zavere traje već godinama. U okviru tih kampanja, tako je pre četiri godine  ugašen popularni desničarski vebsajt Daily Stormer a 2017. još popularniji portal 8chan. Potonji je dugo bio najveća svetska onlajn baza alternativne desnice, a ugašen je nakon više terorističkih napada koji su na ovom sajtu najavljivani ili uživo prenošeni.

Tviter je i ranije kažnjavao neodgovorno korišćenje svoje mreže, makar to dolazilo i od moćnika. U martu 2020. Tviter je obrisao postove brazilskog i venecuelanskog predsednika zbog širenja dezinformacija o virusu korona, a protiv američkog predsednika su prvi put preduzeli korake kada je u maju, tvitujući o pokretu Black lives matter, Tramp objavio prethodno pomenuti poklič „Kada počne pljačka, počinje pucnjava“. Tviter je stavio (flagged) upozorenje da taj tvit glorifikuje nasilje i sakrio ga od svojih korisnika – osoba ga ne vidi dok ne klikne na njega. Trampovi tvitovi su često dobijali ovu oznaku, a to je kulminiralo nakon novembarskog poraza, kada je gotovo svaki njegov tvit poneo ili tu, ili oznaku za širenje dezinformacija. Tviter, kao i Fejsbuk, takođe aktivno rade na gašenju naloga koji su u vezi sa QAnon teorijama zavere. Fejsbuk je dva dana po osnivanju obrisao grupu „Stop the steal“, grupa koja je okupljala istomišljenike koji su verovali u to da su američki izbori bili namešteni u korist demokrata, kroz krađu i podmetanje glasova u ključnim američkim državama. Grupa je tada već skupila 320 000 pratilaca, a Fejsbuk je propustio da obriše ostali sadržaj u vezi sa tom grupom – uključujući i korišćenje tog heštega. Fejsbuk se tek pre nekoliko dana obavezao da će to uraditi.

Odmah po otkazivanju Trampa, vrednost Tvitera na berzi pala je za više od pet milijardi dolara, a pale su i deonice Fejsbuka. Cifra premašuje onu koja, prema analizi iz 2017. godine, kaže kako je Tramp „zaradio“ Tviteru oko dve milijarde, kroz dovođenje svojih fanova na ovu društvenu mrežu, preko zadržavanja ljudi na platformi da čitaju njegove tvitove, i samim tim, gledaju reklame. Iako su Tviterove deonice pale, kao i deonice Fejsbuka, analitičari smatraju da na duže staze ove mreže neće biti kažnjene zbog gašenja naloga Trampa, kao ni gašenja desničarskih naloga. Bes ljudi će izbledeti, a kompanije će možda i više želeti da investiraju u reklamiranje na ovim društvenim mrežama, budući da će biti bezbednije.

Društvene mreže, u međuvremenu, nastavljaju da imaju neverovatan uticaj na dešavanja širom sveta. Jedan od najskorijih primera je Uganda, gde je Fejsbuk naložio uklanjanje gotovo svih naloga povezanih sa vladajućom partijom, u jeku predizborne kampanje u toj državi.

Reakcije iz Evrope

Iako borba društvenih mreža, kao što je navedeno u nekim primerima gore, već duže traje, protesti su bila kap koja je prelila čašu i doveli do toga da sve „mejnstrim“ društvene orkestrirano reaguju. Reakcije na „otkazivanje“ Trampa pristižu iz celog sveta. Zemlje Evropske unije različito (ne) uređuju pitanje društvenih mreža, a na nivou Unije za sada je uređena oblast zaštite podataka, donošenjem Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR). Kancelarka Nemačke, Angela Merkel je za potez brisanja Trampovog profila, rekla da je „problematičan“. Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije je takođe izrazio nezadovoljstvo, rekavši da EU ne sme dozvoliti da Facebook i Tviter odlučuju šta je u granicama prihvatljivog na njihovim platformama, i da američke „Big Tech“ kompanije u Evropi sigurno neće moći da donose odluku o tome šta se može, a šta ne može reći u demokratskom diskursu, već da će se to regulisati na nivou Unije. Šef EU diplomatije, Žozef Borel, rekao je da Evropa mora bolje da reguliše sadržaj na društvenim mrežama, kako bi se poštovala sloboda izražavanja, ali u njenim granicama. Borel je u svom blogu kategoričan da ovo ne može da se radi prema pravilima i procedurama koje postavljaju privatni akteri (vlasnici društvenih mreža). Evropski komesar za unutrašnje tržište, Tijeri Breton, rekao je kako je 8. januar 2021. prekretnica nalik na 11. septembar – datum koji označava promenu paradigme u celom svetu, ovoga puta digitalnom. Njegovim rečima, društvene mreže definitivno ne mogu više da peru „ruke“ i moraju preuzeti odgovornost za ponašanje ljudi na tim mrežama.

Evropska unija se verovatno boji da bi slučaj koji se desio Trampu mogao da se desi i u njenim okvirima. Zato se zalaže za jasna pravila koja bi regulisala rad društvenih mreža, umesto da dozvoli društvenim mrežama da kontrolišu same sebe. Evropa spremna za digitalni svet jedan je od šest prioriteta trenutne Komisije, za period od 2019-2024. godine. Digitalna agenda EU među najvažnije ciljeve stavlja borbu protiv dezinformacija, ilegalnog sadržaja i zatvorenih platformi i monopola koje imaju oni koji pružaju hosting usluge.

Traži se novo mesto pod internet suncem

Od popularnijih „utočišta“ za desničare i teorije zavere je ostao je Gab – za sada. App Store i Google Play Store ne nude ovu aplikaciju, međutim, dostupna je preko pretraživača. Novo mesto pod internet suncem će bez sumnje brzo biti pronađeno. S druge strane, konvencionalne društvene mreže su sada stvorile veliki presedan, koji može da bude i opasan. Društvene mreže su pokazale veliku autonomiju u odlučivanju i poručile – „to što svako ima slobodu da kaže šta želi, ne znači da smo mi dužni da mu omogućimo da to radi preko naših platformi“. Sloboda govora u SAD-u je uređena Prvim amandmanom, koji, između ostalog, kaže da „Kongres ne može doneti nijedan zakon koji ograničava slobodu govora“. SAD u odbranu slobodne govora ide dosta daleko – dobar primer su Pentagoški papiri, kada je Vrhovni sud SAD-a dozvolio objavljivanje tajnih dokumenata koji dokazuju da je administracija SAD-a u velikoj meri uvećavala opseg svog delovanja tokom rata u Vijetnamu, između ostalog i bombardovanjem Kambodže i Laosa, o čemu javnost u Americi nije bila obaveštena. Iako su procureli dokumenti imali oznaku državne tajne, a osoba koja ih je objavila bila prvobitno optužena za špijunažu i veleizdaju, Vrhovni sud je prosudio da država nije dokazala da dokumenta treba da ostanu tajna. Međutim, pravila koja (ne) ograničavaju slobodu govora koja su propisana ustavima država i zakonima ne moraju biti identične onima koje važe na društvenim mrežama. Tom logikom, iako neko ne bi bio osuđen zbog određene izjave, tj. iako tom izjavom nije de facto prekršio ustav ili zakon određene zemlje, to ne znači da jedna društvena mreža i dalje mora da dopusti da ta izjava postoji na njoj. Vlasnici društvene mreže je mogu izbrisati prosto jer im se – ne dopada. Još jednom, ovaj događaj je pokrenuo „goruće“ pitanje: ko treba da reguliše Internet: svaka društvena mreža samu sebe, društvene mreže zajedno, usvajanjem neke vrste deklaracija koju bi svaka potpisnica bila obavezna da poštuje, ili svaka vlada svaku društvenu mrežu u svojoj zemlji.

Član 230

U Americi je već neko vreme aktivna diskusija u vezi sa članom 230 Zakona o pristojnosti komunikacija (Communication Decency Act), koji datira još iz 1996. godine, koji glasi „Niko ko obezbeđuje ili koristi interaktivnu računarsku uslugu (tj. društvenu mrežu) se neće tretirati kao izdavač ili govornik bilo kojih informacija koje pruža drugi dobavljač informacionog sadržaja.“ Novoizabrani predsednik SAD-a se zalaže za izmene ovog člana, a on je smetao i republikancima. Zanimljivo je to što obe političke partije imaju suprotne razloge zbog kojih su za izmene. Demokrate tvrde da je Član štit za društvene mreže i da im dozvoljava da zakonski ne odgovaraju ako je sadržaj na njima lažan ili poziva na nasilje. Drugim rečima, oni tvrde da ovaj član daje imunitet društvenim mrežama. Republikanci, sa druge strane, za isti smatraju da dozvoljava vlasnicima mreža da, kada to žele, ućutkaju konzervativne glasove.

Još avgusta 2020, nekoliko meseci nakon što su društvene mreže, pre svega Tviter, intenzivirale „obeležavanje“ određenih tvitova upozorenjem da dotični pozivaju na nasilje i/ili šire dezinformacije, Tramp je doneo ukaz (Executive order) o sprečavanju cenzure na društvenim mrežama. Konzervativnija struja u SAD-u smatra da se njeni glasovi više cenzurišu od „levičarskih“, odnosno, da su društvene mreže selektivne u obeležavanju ili zabranjivanju, a poslednjih dana je, smatraju oni, to i dokazano. U američkoj državi Floridi zakonodavci su već pokrenuli inicijative kako bi se sprečila ova „selektivna cenzura“ na društvenim mrežama.

Imajući u vidu karakter američkog predsednika, sigurno je da neće dozvoliti da ostane ućutkan. Već je najavljivao nešto novo, pa postoje indikacije da razmišlja o dizanju vlastite platforme. Raniji „izgnanici“ sa društvenih mreža, uglavnom radikalno desnih stavova, preselili su se na društvenu mrežu Parler koja je postajala sve popularnija krajem 2020. godine, kako su konvencionalne društvene mreže sve više stezale obruč oko teoretičara zavere. Mrežu su koristili i ljudi koji nisu ekstremnih stavova – grupa je privukla i tradicionalne republikance, među kojima i senatora i bivšeg predsedničkog kandidata Teda Kruza, koji na ovoj mreži ima pet miliona pratilaca. Međutim, već krajem decembra, na ovoj mreži je organizacija Proud Boys dogovarala okupljanja 6. januara. Verovatno bi se Tramp, za početak, na ovu platformu preselio, ali su Parler, kao i Trampa, ubrzo krenuli da „otkazuju“. Aplikacija je najpre nestala iz Google Play Store-a. Apple je dao mreži 24 sata da uspostavi jasna pravila kako planira da sankcioniše širenje dezinformacija i poziva na nasilje. Nakon što mreža to nije uradila, aplikacija je nestala iz App Store-a, a ubrzo potom joj je hosting ukinuo i Amazon Web Services, najveći hosting provajder na svetu. Ova mreža je time postala nedostupna. Parler svakako može da pronađe novo mesto kod drugih hosting provajdera, ali je verovatno da će naići i na dosta zatvorenih vrata. Zbog svojih gubitaka, Parler namerava da tuži Amazon. mislim da su pre par sati uspeli da nađu novog provajdera

Šta god se dešavalo dalje, kada je SAD u pitanju, u naredne četiri godine o tome će odlučivati, u velikoj meri, demokrate. Republikansku partiju očekuju teške godine u kojima neće imati kontrolu ni nad Kongresom ni nad Belom kućom. Većina u Vrhovnom sudu je takođe upitna, budući da sada Demokrate imaju prostora da prošire broj sudija (packing the court)^[2]Pod „packing the court“ se zapravo misli na proširivanje broja sudija u Vrhovnom sudu SAD-a. Zakon o reformi sudske procedure, donet je 1937. godine na inicijativu tadašnjeg predsednika … Continue reading Ipak, pred novom administracijom je težak put da ujedini zemlju, da reši brojna bitna pitanja, od kojih je sloboda govora na internetu možda jedno od najbitnijih. To će biti jako teško, imajući u vidu da još uvek milioni Amerikanaca veruju da je Tramp ostvario veliku pobedu, koju mu je preotela „duboka država“, i da su teorije zavere i sumnja u američki izborni sistem raširenije nego ikada – zahvaljujući upravo ne(kontroli) društvenih mreža.