Šta možemo naučiti iz regionalnih izbora 2021. godine u Francuskoj?

Francuske regionalne izbore, koji su održani 20. i 27. juna 2021. godine, obeležila je rekordno visoka stopa apstinencije. Pored toga što ovo ukazuje na nedostatak interesovanja građana za regionalne savete, pažljiviji pogled na rezultate obezbeđuje uvid u trenutnu političku scenu i to kako bi ona mogla izgledati sa približavanjem predsedničkih izbora u aprilu 2022. godine. Ova tema postaje sve relevantnija s obzirom na to da će Francuska biti na čelu Saveta EU u prvoj polovini 2022. godine, pod čijim bi predsedavanjem EU trebalo da okonča Konferenciju o budućnosti Evrope.

Iako je participacija na francuskim regionalnim izborima uvek manja nego na predsedničkim, ove godine je ipak bila na svom istorijskom minimumu. Zapravo, na regionalnim izborima 2021. godine došlo je do najmanjeg odziva birača još od uspostavljanja Pete Republike 1958. godine, pri čemu se više od dva na svaka tri glasača odlučilo da ne glasa u prvom i drugom krugu glasanja – 66,7% i 65,7% uzdržanih. Ovi trendovi proizilaze iz činjenice da malo ljudi razume ulogu regionalnih saveta i da se, bez obzira na to, smatra da oni imaju ograničenu moć. Sve izraženije političko nezadovoljstvo takođe je moglo uticati na ovo. Na ovaj način, dovodi se u pitanje politika decentralizacije u Francuskoj, uspostavljena radi oživljavanja lokalne demokratije, posebno jer se pokazuje da se glasanje na predsedničkim izborima i dalje smatra glavnim (i jedinim) načinom uticanja na upravljanje državom.

Posmatrajući isključivo implikacije rekordno visoke stope uzdržanosti 2021. godine, predviđanje ishoda predsedničkih izbora 2022. godine treba učiniti sa oprezom. Iako su Emanuel Makron i Marin Le Pen definitivno oslabljeni na regionalnom nivou, politička scena 2022. godine i dalje je vrlo neizvesna s obzirom na to da će, kako pokazuju prethodni trendovi, značajan deo ljudi koji nisu glasali na regionalnim izborima verovatno izaći na predsedničke izbore. Ovo bi moglo pružiti strankama mogućnosti za pridobijanje novih birača na predstojećim predsedničkim izborima, što posebno važi za Makrona, kao i za populističke stranke. Uostalom, na predsedničkim izborima 2017. godine, Makron je sa svojom tada tek osnovanom centrističkom strankom La République en Marche (LREM), kao i Le Pen sa svojom krajnje desničarskom populističkom strankom Assemblement National (RN), uveliko profitirao od zamora tradicionalnih stranaka.

Ono što je ove regionalne zbore takođe obeležilo je „osveta stranaka staroga sveta“. Naime, desni centar, Les Républicains (LR) i njihovi saveznici, zadržali su svojih sedam od ukupno dvanaest regionalnih saveta kontinentalne Francuske. Levo orijentisana partija, Parti Socialiste (PS), takođe je dobro prošla zadržavši svojih 5 regiona. Iz tog razloga se možemo zapitati da li je zaustavljeno prekrajanje političke karte Francuske, za šta su predsednički izbori 2017. godine odličan primer kada nije bilo tradicionalnih stranaka koje bi ušle u drugi krug. Takođe, ovi rezultati predstavljaju ohrabrujuću priliku za tradicionalne stranke na predstojećim predsedničkim izborima, s obzirom da su reafirmisali snažno ukorenjenu lojalnost biračkog tela prema njihovim kandidatima na regionalnom nivou. Na primer, Ksavijer Bertrand, Valeri Pekres i Loran Vokije bili su ponovo bez poteškoća reizabrani, što ih je označilo kao potencijalne predsedničke kandidate desnog centra. Ostaje da se vidi hoće li se Les Républicains jednoglasno ujediniti oko jednog kandidata. U slučaju da se ovo ostvari, verovatno će se u određenoj meri smanjiti šanse za reizbor sadašnjeg predsednika Makrona.

Rezultati ovih regionalnih izbora nam takođe pokazuju da stranke koje su stigle do drugog kruga predsedničkih izbora 2017. godine, RN i LREM, nisu iskoristile taj zamah. Njihovim uspehom na izborima 2017. godine je signaliziran prekid sa političkim prostorom podeljenim po modelu levica-desnica, koji je dugo karakterisao Francusku, s obzirom na to da po prvi put od osnivanja Pete Republike ni PS na levoj strani ni LR (ili njihovi prethodnici) nisu tada uspele da uđu u drugi krug. U nastavku se detaljnije osvrćemo na implikacije regionalnih izbora za RN i LREM.

Ako se prvo okrenemo Le Pen i njenoj krajnje desničarskoj stranci RN, predizborne ankete pokazale su da njena stranka vodi u šest regiona. Ipak, ona na kraju nije osvojila nijedan. To bi se moglo objasniti činjenicom da kandidati poput Tijeri Mariani, koji su bili regrutovani iz redova desnice, nisu uspeli da povećaju privlačnost stranke. Možda je ova inicijativa otuđila deo biračke baze RN-a, koja je bila nezadovoljna nedavno ublaženim stavom partije, što objašnjava zašto pouzdani glasači stranke ipak nisu glasali. U svetlu regionalnih izbora, Le Pen bi se mogla suočiti s ponovnim sumnjama unutar svoje stranke, kao i sa izazovom suparnika radikalne desnice. Šanse za njenu izbornu pobedu 2022. godine, koje su već bile umanjene nakon poraza od Makrona 2017. godine, dodatno su umanjene na regionalnim izborima koji su bili poslednja prilika za opipavanje pulsa građana pre predsedničkih izbora.

Makronova stranka LREM takođe je loše prošla na regionalnim izborima, s obzirom da nije uspela da osvoji nijedan region. Zapravo, LREM je osvojila samo 7% glasova – što je razočaravajući rezultat za vladajuću stranku koja je propustila šansu da obezbedi lokalnu ili regionalnu prisutnost. Ovo pokazuje da vođenje uspešne izborne kampanje na nacionalnom nivou ne garantuje nužno izgradnju održive političke stranke koja može učinkovito delovati na svim nivoima vlasti. Štaviše, ishod regionalnih izbora baca dalje sumnje na budućnost LREM-a bez Makrona. Poslednji rezultati jasno pokazuju da stranka nije dovoljno privlačna u očima građana na svim nivoima u Francuskoj, te da im je važan Makron, a ne stranka. To znači da stranka sledeće godine rizikuje da izgubi političku privlačnost ako Makron izgubi na izborima 2022. godine ili nakon što ispuni maksimalno dva predsednička mandata u slučaju pobede.

Istovremeno, ne bi trebalo žuriti sa donošenjem zaključaka u vezi sa predstojećim predsedničkim izborima, s obzirom na to da loša slika LREM na regionalnom nivou neće nužno biti problem na nacionalnim izborima koji su personalizovani u ličnosti predsedničkog kandidata. Upravo iz tog razloga, Makron i Le Pen nastavljaju da vode u anketama sprovedenim nakon regionalnih izbora kada se radi o namerama glasača u prvom krugu predstojećih predsedničkih izbora. U tom kontekstu, Makron trenutno uživa gotovo 50% podrške.

Ukratko, iako rekordno visoka stopa apstinencije na regionalnim izborima otežava predviđanje ishoda predsedničkih izbora, poslednji rezultati su svakako skrenuli pažnju na to da tradicionalne partije i dalje imaju svoje uporište među glasačima, kao i na to da put Makrona i Le Pen ka drugom krugu neće biti bez prepreka.

Autorka je trenutno na stažiranju u CEP-u.

Slika: A voter casts her ballot at a polling station in Angers, western France, June 20, 2021. © Loïc Venance, AFP