Da li će EU stati uz CEU?

U poslednje vreme, prilikom promišljanja o sudbini EU, često se postavlja pitanje da li EU treba da nastavi da se bori za vrednosti na kojima je utemeljena ili da li treba da se umesto toga preusmeri ka pragmatičnom delovanju, imajući u vidu nepredviđene i otežavajuće okolnosti kao što su Brexit, pretnja terorizma i izbeglička kriza. Deluje da se EU odlučila za potonju opciju.

Demokratsko nazadovanje unutar EU

Evropska unija je više od proste ekonomske unije. Ona se razvija u političku uniju, u čijoj osnovi se nalazi verovanje u značaj demokratije, ljudskih prava i vladavine prava. U tom smislu član 2. Lisabonskog ugovora kaže sledeće:

Unija se temelji na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, uključujući i prava pripadnika manjina. Te su vrednosti zajedničke državama članicama, u društvu u kojem prevladavaju pluralizam, nediskriminacija, tolerancija, pravda, solidarnost i ravnopravnost žena i muškaraca. [1]

U poslednje vreme, prilikom promišljanja o sudbini EU, često se postavlja pitanje da li EU treba da nastavi da se bori za vrednosti na kojima je utemeljena ili da li treba da se umesto toga preusmeri ka pragmatičnom delovanju, imajući u vidu nepredviđene i otežavajuće okolnosti kao što su Brexit, pretnja terorizma i izbeglička kriza. Deluje da se EU odlučila za potonju opciju. U skladu sa tim, EU nije bila glasna prilikom odbrane onih prava za koja se zalaže, pa se može reči da je pokleknula pod populizmom koji se širi Evropom, misleći, pre svega, na svoje države članice Mađarsku i Poljsku. Dobro je poznato da ove zemlje predstavljaju savremeni primer “demokratskog nazadovanja”. [2] Ovo je lako uočljivo ako se uzme u obzir koliko je njihova “ocena demokratije” naglo opala od kako su im populistički lideri došli na vlast. [3]

Iako je EU kritikovala ove zemlje zbog “iliberalnog” delovanja, postoji utisak da Unija nije preduzela konkretne i čvrste korake protiv takvog delovanja. Zato nije teško zamisliti da je nedostatak akcije od strane EU, kada su u pitanju problemi te vrste, inspirisao lidere sa autoritarnim tendencijama širom Evrope da nastave da sprovode slične napade na demokratiju i vladavinu prava, znajući da za to neće morati da se suočavaju sa značajnim posledicama.[4] Stoga, ne bi bilo preterivanje reći da EU u kontinuitetu ne uspeva da se bori za svoje vrednosti, koje tako ponosno ističe, pa tako i u kontinuitetu se spotiče pred naletom populizma. Međutim, poslednji napad na Centralnoevropski univerzitet (CEU) od strane mađarske vlasti, predstavlja još jedan test za EU i pokazaće da li je EU spremna da konačno odlučno stane na put autoritarnom delovanju nekih njenih članica.

Mađarski napad na CEU kao napad na EU vrednosti

CEU je osnovan 1991. godine, i od tada je pružao mađarske i američke akreditovane master i doktorske studije, nudeći i stipendije studentima iz celog sveta. Programi koji su se bavili politikom i međunarodnim studijama bili su ocenjeni kao 29. u svetu i 7. u Evropi. [5] Sada politika planira da stane na put tome.

U aprilu 2017. godine, mađarski parlament (u kojoj je Orbanova partija Fidesz najveća), glasao je za zakon koji bi primorao CEU da se zatvori. Predsednik i rektor CEU-a, Majkl Ignjatijef (Michael Ignatieff), sumirao je koliko je štetan ovaj zakon po CEU:

Zakon bi zabranio da univerzitet izdaje svoje američke diplome, zahtevajući da otvori kampus u Americi (a operira jedino u Budimpešti), i stavljajući [univerzitet] pod kontrolu mađarske vlasti, koja bi imala mogućnost da odbije radne dozvole članovima fakulteta koji dolaze van Evropske unije i koristeći sistem viza, mogli bi da ograniče univerzitet prilikom odabira svojih studenata. [6]

Ukoliko CEU ne uspe da se usaglasi sa novim pravilima, neće biti u mogućnosti da prima nove studente od 2018. godine, i potencijalno bi morao da se zatvori do 2021. [7]

Trebalo bi uzeti u obzir i činjenicu da obrazovanje predstavlja oblast u kojoj EU nema nadležnost kada je u pitanju harmonizacija zakona na snazi u državama članicama – ona može samo da sprovodi akcije koje bi podržale, koordinisale ili dopunile delovanje njenih država članica. Stoga, može se postaviti pitanje zašto bi se onda ovaj slučaj toliko ticao EU. Na to pitanje, Majkl Ignjatief odgovara da se predstavljanjem ovog zakonom “po prvi put neka članica EU usudila da  ozakoni napad na akademsku slobodu univerziteta”. [8] Dodatno, ovaj pokušaj se posmatra kao Orbanov širi poduhvat pomoću kojeg napada i nevladine organizacije i slobodu izražavanja. [9] Stoga, napadajući akademsku slobodu Mađarska u stvari napada prethodno spomenute vrednosti EU.

Šansa EU da stane iza svojih vrednosti

Od trenutka kada je zloglasni zakon usvojen (4. aprila), pa do momenta pisanja ovog teksta (10. april), EU je preduzela sledeće akcije:

1. Najznačajniji lideri u EU su izrazili svoju zabrinutost i otvoreno su kritikovali Orbanovu odluku: predsednik EU Komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker), lider EPP-a Manfred Veber (Manifred Weber), lider S&D Đani Pitela (Gianni Pitella) i lider ALDE-a Gij Verhofštat (Guy Verhofstadt);
2. Evropska Komisija je odlučila da održi svoju “prvu raspravu” o delovanju Mađarske; [10]
3. Grupa koja predstavlja većinu EU zakonodavaca je izjavila da želi da Evropski parlament pokrene disciplinarni postupak protiv Mađarske. [11]

Kada postoji jasan rizik ozbiljnog prestupa od strane države članice, kada su u pitanju vrednosti EU koje je član 2. Lisabonskog ugovora naveo, EU ima mogućnost da aktivira član 7. istog ugovora, koji joj dozvoljava ili da izda upozorenje ili da suspenduje određena prava koja proizilaze iz primene Ugovora države članice koja je u pitanju, uključujući pravo glasa predstavnika te države članice u Savetu. [12] Interesantna je činjenica da je ALDE još 2015. godine pozvao EU da aktivira član 7. protiv Mađarske, zbog načina na koji se ona ophodila prema izbeglicama. Međutim, taj predlog je Evropski parlament odbio. [13]

S obzirom da je član 7. posmatran kao poslednja instanca, Komisija je 2014. predstavila sistem ranog upozorenja koji “omogućava Komisiji da uspostavi dijalog sa državom članicom, ukoliko želi da se bavi prevencijom eskalacije sistemskih pretnji vladavini prava”. [14] Ukoliko EU odluči da pokrene pitanje napada Mađarske na obrazovanje, moraće u tom slučaju da pokrene ovu “pred-proceduru člana 7.” (pre-Article 7. procedure), što bi samo dodatno iskomplikovalo i usporilo celokupnu proceduru sankcionisanja njenih država članica.

EU nije nikada iskoristila član 7, ali čak i ako to ne uradi sada, barem ima mogućnost da izvrši dovoljno veliki pritisak na državu članicu koja krši fundamentalne vrednosti. Kao primer takvog delovanja, može se uzeti slučaj kada je EU sprovela “diplomatske sankcije” protiv Austrije 2000. godine, uradivši to samo jedan dan nakon što je koalicija bila napravljena sa desničarskom Slobodarskom partijom. [15]

Konačno, EPP je takođe u prvom planu, s obzirom da je Orbanova partija Fidesz član te grupacije. Lider EPP-a, Manfred Veber je ukazao da bi EPP mogla da izvrši pritisak na Mađarsku: “Sloboda mišljenja, istraživanja i govora su suštinske za naš evropski identitet. EPP će ih braniti po svaku cenu”.[16] Potom, dodao je kako se očekuje od Mađarske da se usaglasi sa procenom Komisije, kada ona bude završena. [17] Interesantno je da je EPP čak i izdala upozorenje da bi mogla da razmotri upotrebu člana 7. ukoliko se situacija u Mađarskoj nastavi.[18]

Pitanje ostaje da li će EU samo nastaviti da kritikuje takvo delovanje njenih članica ili će konačno stati iza svojih vrednosti, koristeći jasne sankcije protiv tih članica. Možda je previše rano da se proceni da li će i kako će EU reagovati na ovaj problem, ali na osnovu dosadašnjeg ponašanja Mađarske i blagim reakcijama EU, nema se previše razloga za optimizam.

Potencijalna prekretnica za EU?

Ovi događaji predstavljaju test posvećenosti EU njenim vrednostima. Ovaj period bi potencijalno mogao da bude prekretnica za EU, zato što bi mogao da definiše njen budući odnos i stav prema demokratiji i vladavini prava. Problem koji je nastao oko CEU je uzet samo kao jedan primer koji ilustruje savremene autoritarne tendencije u Evropi. Ukoliko EU ne uzme u obzir takve probleme, može na taj način umanjiti njihov dugoročni značaj, zbog kratkoročnog pragmatizma. Dodatno, takvo “nedelovanje” od strane EU bi moglo da pošalje signal Srbiji i drugim državama sa statusom kandidata, uključujući i potencijalne države kandidate, koje imaju aspiraciju da jednog dana pristupe EU, da fundamentalne vrednosti nisu na agendi EU, čime bi EU podstakla autoritarne tendencije u tim zemljama, što posledično može oštetiti njihov proces reformacije. Konačno, izjava predsednika Nemačke Frank-Valter Štainmajera (Frank-Walter Steinmeirer), ostaje kao najbolji podsetnik šta bi EU trebalo da radi kada su njene vrednosti ugrožene:

“… ukoliko želimo da budemo svetionik u svetu za vladavina prava i ljudska prava, onda ne možemo ignorisati kada su ove vrednosti dovedene u pitanje u sred Evrope. Evropa, dakle, ne sme biti tiha, kada civilno društvo, čak i akademija – kao što je to sada slučaj sa Centralnoevropskim univerzitetom u Budimpešti – gube tlo pod nogama”. [19]

[1] The Lisbon Treaty, Article 2, Internet:
http://www.lisbon-treaty.org/wcm/the-lisbon-treaty/treaty-on-european-union-and-comments/title-1-common-provisions/2-article-2.html, pristupljeno 07.04.2017.

[2] The European Institute, “Democratic Backsliding” in Poland and Hungary, July 2016, Internet:
https://www.europeaninstitute.org/index.php/ei-blog/287-july-2016/2180-democratic-backsliding-in-poland-and-hungary-8-4, pristupljeno 07.04.2017.

[3] Politico, 04.04.2017., Internet: http://www.politico.eu/article/brexit-and-trump-encouraged-eastern-europe-populism-report-hungary-poland-democracy/, pristupljeno 07.04.2017.

[4] Kelemen, Daniel R.; Orenstein, Mitchell A., “Europe’s Autocracy Problem – Polish Democracy’s Final Days?”, Foreign Affairs, 07.01.2017., Internet: https://www.foreignaffairs.com/articles/poland/2016-01-07/europes-autocracy-problem, pristupljeno 07.04.2017.

[5] CEU, World University Rankings, 30.04.2017., Internet: https://www.ceu.edu/article/2015-04-30/ceu-ranks-29th-international-studies-awarded-qs-rankings-six-subjects, pristupljeno 07.04.2017.

[6] Michael Ignatieff, “Academic Freedom, Under Threat in Europe”, New York Times, 02.04.2017., Internet:  https://mobile.nytimes.com/2017/04/02/opinion/academic-freedom-under-threat-in-europe.html?referer=http%3A%2F%2Fm.facebook.com, pristupljeno 07.04.2017.

[7] Euractiv, “Hungary passes bill targeting Soros university, sparking protests, 05.04.2017., Internet: http://www.euractiv.com/section/freedom-of-thought/news/hungary-passes-bill-targeting-soros-university-sparking-protests/, pristupljeno 07.04.2017.

[8] BBC News, “Hungary passes bill targeting Central European University, 04.04.2017., Internet: http://www.bbc.com/news/world-europe-39493758, pristupljeno 07.04.2017.

[9] https://www.washingtonpost.com/news/global-opinions/wp/2017/04/04/hungarys-xenophobic-attack-on-central-european-university-is-a-threat-to-freedom-everywhere/?utm_term=.ff98933b9912, pristupljeno 07.04.2017.

[10] The Washington Post, “Hungary’s xenophobic attack on Central European University is a threat to freedom everywhere”, 04.04.2017., Internet: http://www.euractiv.com/section/freedom-of-thought/news/commission-to-debate-hungarys-illiberal-drift-on-12-april/, pristupljeno 07.04.2017.

[11] Euractiv, “MEPs demand action against Hungary after law targets Soros”, 06.04. 2017., Internet: https://www.euractiv.com/section/central-europe/news/meps-demand-action-against-hungary-after-law-targets-soros/, pristupljeno 07.04.2017.

[12]The Lisbon Treaty, Article 7, Internet:

http://www.lisbon-treaty.org/wcm/the-lisbon-treaty/treaty-on-european-union-and-comments/title-1-common-provisions/7-article-7.html, pristupljeno 07.04.2017.

[13] Euractiv, “ALDE requests nuclear option over Hungary”, 22.09.2015. Internet: http://www.euractiv.com/section/justice-home-affairs/news/alde-requests-nuclear-option-over-hungary/, pristupljeno 10.04.2017.

[14] European Commission, “European Commission presents a framework to safeguard the rule of law in the EU”, 11.03.2014., Internet: http://europa.eu/rapid/press-release_IP-14-237_en.htm, pristupljeno 10.04.2017.

[15] Politico, “What is Article 7?”, 13.01.2016., Internet:

http://www.politico.eu/article/hungary-eu-news-article-7-vote-poland-rule-of-law/, pristupljeno 10.04.2017.

[16]Manifred Weber, Twitter, 05.04.2017., Internet: https://twitter.com/ManfredWeber/status/849666581391183872, pristupljeno 07.04.2017.

[17] Manifred Weber, Twitter, 05.04.2017., Internet: https://twitter.com/ManfredWeber/status/849670348333297664, pristupljeno 07.04.2017.

[18] Euractiv, “EPP warns Budapest with Article 7 ‘nuclear option’ “, 07.04.2017., Internet: http://www.euractiv.com/section/justice-home-affairs/news/epp-warns-budapest-with-article-7-nuclear-option/?nl_ref=35211458, pristupljeno 10.04.2017.

[19]CEU, “German President Steinmeier Speaks in Support of CEU”, 04.04.2017., Internet: https://www.ceu.edu/article/2017-04-04/german-president-steinmeier-speaks-support-ceu, pristupljeno 07.04.2017.