2015: Godina usvajanja novih globalnih razvojnih ciljeva

Kada se govori o definisanju globalnih ciljeva održivog razvoja, 2015. godina predstavlja važnu prekretnicu za države sveta.

Petnaest godina je prošlo od kada su se države članice Ujedinjenih nacija obavezale da će u periodu 2000-2015. raditi na dostizanju takozvanih Milenijumskih razvojnih ciljeva (eng. Millennium Development Goals), koji se odnose na: smanjenje gladi i ekstremnog siromaštva; smanjenje stope smrtnosti dece; dostizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja; promovisanje rodne ravnopravnosti; borbu protiv HIV/AIDS i drugih bolesti; obezbeđivanje održivosti životne sredine; unapređenje zdravlja majki i razvijanje globalnog partnerstva za razvoj.

Danas, kada se pravi presek postignutih rezultata i preostalih izazova, Ujedinjene nacije u konsultacijama s državama članicama i organizacijama civilnog društva su na pragu definisanja nove razvojne agende u vidu takozvanih Ciljeva za održivi razvoj (Sustainable Development Goals). Iskustvo u prethodnih 15 godina govori da se postavljanje ciljeva kojima treba težiti pokazalo kao korisna praksa, budući  da je u većini zacrtanih milenijumskih razvojnih ciljeva postignut veliki napredak. Iako je metodologija za praćenje ostvarenja ovih ciljeva često bila predmet kritike, ne može se osporiti činjenica da je stopa smrtnosti dece znatno opala, da je stopa globalnog siromaštva smanjena, te da je broj dece koji se školuje veći nego ikad.

Predlozi novih razvojnih ciljeva obuhvataju širi spektar tema od onih definisanih 2000. godine, budući da se njima kombinuju koncepti kako razvoja, tako i globalne održivosti. U njih se pored smanjenja siromaštva ubrajaju i teme održivog ekonomskog rasta, održivog trošenja izvora energije, borba protiv klimatskih promena, izgradnja odgovornih i inkluzivnih institucija u cilju izgradnje stabilnih društava, itd. Dakle, reč je o temama koje u znatno većoj meri dotiču Srbiju i koje treba da joj podstaknu veliko interesovanje. S obzirom da je proces konsultacija o ciljevima održivog razvoja još uvek otvoren, te da je u njihovoj formulaciji i realizaciji predviđeno učešće ne samo predstavnika država, već i civilnog društva, izuzetno je važno da Srbija i zainteresovana javnost prepoznaju svoju ulogu i proaktivno uzmu učešće u ovim procesima. Ako ništa drugo, samo praćenje napretka u realizaciji ciljeva na osnovu merljivih indikatora i relevantnih i pouzdanih podataka doprinosi povećanju odgovornosti vlasti, kreiranju politika zasnovanom na činjenicama i svesti javnosti i političkih aktera o potrebi vršenja analiza i istraživanja u svrhu praćenja postignutih rezultata. Što je opet, samo po sebi, vrlo bitan aspekt u procesu pridruživanja Srbije EU.