Sedište: Svetog Nauma 7, 11000
Adresa kancelarije: Đorđa Vajferta 13, 11000
Telefon: +381 11 4529 323
Tržište ideja za bolje kreiranje javnih politika u Srbiji!
CEP je nezavisna, nevladina, neprofitna think tank organizacija koju je osnovala grupa stručnjaka u oblasti evropskog prava, ekonomije i javne uprave, sa zajedničkim ciljem da doprinesu unapređenju okruženja za kreiranje javnih politika u Srbiji, tako što će ga učiniti transparentnijim i inkluzivnijim, zasnovanim na činjenicama i suštinski orijentisanim ka EU.
Statut Centra za evropske politike
Od 2018. godine, CEP je najbolje rangiran think tank na Zapadnom Balkanu i među top deset u Centralnoj i istočnoj Evropi, prema Global Go To Think Tank izveštajima.
Programske oblasti
Dobra vladavina
Unutrašnje tržište i konkurentnost
Regionalna politika, energetika i životna sredina
Naša Evropa
Prožimajuće teme
Dobra vladavina
Prva programska oblast definisana je tako da obuhvata razna pitanja koja se obrađuju u okviru političkog kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji. Budući da su to osnovna pitanja koja utiču na učinak Srbije u nizu sektorskih politika, ovo je ujedno i najveća programska oblast (u smislu obima i intenziteta aktivnosti CEP-a). Ova programska oblast se bavi pitanjima koja su temelj i preduslov za uspeh svih sektorskih reformi u tranziciji i procesu evropskih integracija. Reforma javne uprave (RJU) je u središtu CEP-ove programske oblasti dobre vladavine, jer predstavlja kamen temeljac implementacije reformi u zemlji prema EU. Ova programska oblast treba da doprinese stabilnijem i odgovornijem demokratskom sistemu upravljanja zasnovanom na poštovanju vladavine prava, ljudskih i manjinskih prava. Reforma javne uprave, mehanizmi za obezbeđivanje odgovornosti vlade, decentralizacija i funkcionalne veze sa procesom evropskih integracija u cilju pripreme Srbije za funkcionisanje u okviru višestepenog sistema upravljanja EU predstavljaju tačke fokusa ovog programa. Neka od pitanja kojima se bavimo u ovoj oblasti odnose se na odgovornost i otvorenost vlade, projektovanje i pružanje visokokvalitetnih javnih usluga za građane i privredu, uključivanje civilnog društva i građana u reformu javne uprave i kreiranje politike uopšte.
Unutrašnje tržište i konkurentnost
Druga programska oblast se fokusira na preduslove za integraciju Srbije u unutrašnje tržište EU i zahteve u vezi sa konkurentnošću, sa ciljem da se doprinese razvoju dobro uređene slobodne tržišne privrede u Srbiji, koji obeležavaju konkurentno tržište i dobro zaštićeni potrošači. Srpska privreda još uvek trpi nasleđe prethodnog sistema i centralno-planske privrede, sa nerazvijenom kulturom konkurencije i sveprisutnim javnim sektorom koji guši privatnu inicijativu i investicije. Tržišne distorzije, koje kreatori politika ignorišu su često prisutne, što ozbiljno osujećuje napore Srbije da se integriše u jedinstveno tržište EU. Pored rada na sektorskim politikama koje pokrivaju različita pregovaračka poglavlja koja se odnose na ekonomiju, ova programska oblast uključuje i teme ekonomskog upravljanja, koje su postale još značajnije u poslednjih nekoliko godina. Ova programska oblast istražuje ključne uslove za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
Regionalna politika, energetika i životna sredina
Treće programsko područje sastoji iz dva dela. U prvom delu, fokus analize je na unutrašnjem razvoju regionalne politike u Srbiji, sa naglaskom na socijalnom razvoju, regionalnoj konkurentnosti, uključujući životnu sredinu, energetiku i transport kao sastavne delove Kohezione politike EU. U ovom kontekstu, životna sredina, energetika i transport analizirani su iz perspektive njihovog potencijalnog uticaja na unapređenje ekonomske i socijalne kohezije u Srbiji i doprinosa uspešnom pristupanju Srbije EU.
Drugi deo odnosi se na istraživanje istih oblasti politike, ali iz perspektive njihovog doprinosa koheziji između Srbije i EU, odnosno zatvaranja postojećeg razvojnog jaza. U ovom kontekstu, snažan naglasak stavljen je na Transevropske mreže i ulogu regionalne saradnje u njihovom razvoju (Energetska zajednica za Jugoistočnu Evropu, CEFTA, Zajednički evropski avio prostor i Zajednica za transport Jugoistočne Evrope).
Naša Evropa
U okviru ovog područja, CEP će se baviti istraživanjem i analizom pitanja i problema unutar politike Evropske unije i njene institucionalne arhitekture, ali i uticajima koje ta pitanja mogu imati na Srbiju i njeno pristupanje EU.
Uvođenjem nove oblasti, CEP nastoji da zamisli Srbiju kao već postojeću članicu EU, i time podstakne razmišljanja o položaju Srbije u evropskim institucijama i politici. Europe&us nije sektorsko, vertikalno programsko područje, već suštinski horizontalno: polazi od šire slike Srbije i njenog evropskog puta i analizira razvoj i preobražaje Evropske unije, kako bi se time javnost u Srbiji upoznala s njenim tokovima i razumela šta sve članstvo u EU donosi.
Prožimajuće teme
Istraživanjima javnih politika pristupamo na nacin koji uvažava horizontalna pitanja od značaja, kao što su efikasnost i svrsishodnost, jednake mogućnosti – rodna ravnopravnost, socijalna inkluzija, nediskriminacija, itd. Nastojimo da navedena pitanja postepeno uvodimo u celokupne istraživačke aktivnosti koje sprovodimo.
U ovom dokumentu su politike i koraci koje CEP preduzima kako bi obezbedio zaštitu dece i mladih koji učestvuju u svojim programima i aktivnostima.
Takođe, u Planu rodne ravnopravnosti CEP se obavezao na unapređivanje rodne ravnopravnosti u radnom okruženju.
Misija
Misija CEP – a je da sprovodi istraživanja i analize politika zasnovanih na dokazima kao i da obezbedi svrsishodne predloge politika u vidu što lakšeg sprovođenja reformi kako bi se Srbija transformisala u uspešnu buduću članicu EU. Da bi se osiguralo lokalno i EU vlasništvo nad inicijativama politika, CEP radi na izgradnji koalicija, angažovanju građana i uticajnom zagovaranju.
Vizija
U 2030, CEP je vodeći think thank na Zapadnom Balkanu i u Centralnoj i Istočnoj Evropi, sa međunarodno priznatom i dokazanom ekspertizom u razvoju inovativnih rešenja javnih politika u oblastima evropskih poslova, dobre vladavine, ekonomskog razvoja i zelenih politika.
Evropska unija i domaći kreatori politike smatraju CEP pouzdanim posrednikom i središtem za razvoj politike koji objektivno procenjuje i rešava relevantne izazove, razvijajući politike koje će u budućnosti biti otporne na probleme promena u kontekstu promene geopolitike i proširenja EU.
Strateški ciljevi
Cilj 1: Poboljšanje kvaliteta CEP – ovih istraživačkih proizvoda primenom opsežnih i raznovrsnih metodoloških pristupa.
Cilj 2: Povećanje društvenog uticaja organizacije putem javnog informisanja i zagovaranja zasnovanog na dokazima.
Cilj 3: Povećanje međunarodne vidljivosti i prepoznatljivosti CEP – a.
Cilj 4: Poboljšanje CEP – ove upravljačke strukture i upravljanje sa akcentom na održivom upravljanju ljudskim resursima.
Cilj 5: Obezbeđenje održivih i raznovrsnih izvora finansiranja organizacije.
Deseti rođendan CEP-a
U oktobru 2021. CEP je proslavio svoj deseti rođendan. Pogledajte video o tome kako je CEP nastao i kako se razvijao.
Pusti video zapis