Cirkularnim migracijama do mladih i talenata

11. oktobar 2022. – U prostorijama EU info centra u Beogradu, Centar za evropske politike i Delegacija EU u Srbiji danas su održali panel-diskusiju U potrazi za mladima i talentima: Cirkularne migracije pre depopulacije.

Evropska godina mladih 2022. naglašava važnost mladih u izgradnji bolje budućnosti – one koja je zelenija, inkluzivnija i digitalnija. Krećući se napred u postpandemijskom svetu sa samopouzdanjem i nadom, uprkos trenutnim okolnostima, Evropska godina mladih će ponuditi mladima iz nabrojanih regiona brojne mogućnosti da nauče, podele svoju viziju, upoznaju jedni druge i učestvuju u aktivnostima širom Evrope i njenih susednih regiona.

Na našem događaju u Beogradu odlučili smo da fokus stavimo na cirkularne migracije kao načina za rešavanje jednog od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava – veliki odlivom mozgova i gublitkom preko potrebnih kadrova. Masovno iseljavanje talentovanih i njihov odlazak u bogatije i naprednije zemlje u kojima mogu bolje kapitalizovati svoja znanja i veštine, spojeno sa većom stopom mortaliteta I starenjem građana Srbije predstavljaće sve veći problem u budućnosti. Iako su pandemija i trenutna geopolitička situacija ovaj trend odliva usporili, i dalje ostaje gorući problem u našem društvu. S druge strane, razvoj visokih tehnologija, mogućnost studiranja i rada na daljinu, česte promene poslova i potreba za celoživotnim učenjem i neprestanim usavršavanjem dovele su do sve većeg broja takozvanih “modernih nomada”, cirkularnih migranata koji se ne zadržavaju samo na jednom mestu, već jedan period provode u određenoj, stranoj zemlji u odnosu na zemlju porekla, školujući se ili radeći, a potom se vraćaju u svoju zemlju u kojoj provode naredni period, isto tako radeći ili se školujući, i tako “cirkulišu” ne zadržavajući se preterano ni na jednom mestu i maksimizujući ono što obe, ili pak više zemalja, imaju da im ponude. Budući da će se tehnologije sve više razvijati a rad na daljinu sve više normalizovati, nema sumnje da će moderni nomadi biti sve regularnija pojava u našem društvu i u celom svetu. Zahvaljujući procesu EU integracije, građani Srbije imaju širok spektar mogućnosti u zemljama Evropske unije, ali i priliku da naučeno stanje “donesu” nazad i primene u našoj zemlji. Kako ih privući da tako nešto urade?

Na panel diskusiji su učestovali Ivana Čikarić, samostalni savetnik, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boracka i socijalna pitanja, Martin Klauke, šef operacija, Delegacija Evropske unije u Srbiji, Vukan Marković, cirkularni migrant, Ana Milinković, mlađa istraživačica u CEP-u, dr Ana Aleksić Minić, profesorka na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Uroš Živković, savetnik za saradnju i komunikacije u Tački Povratka. Panel je moderirao Andrija Mladenović, projektni menadžer u Centru za evropske politike – CEP.

Odlazak mladih iz zemlje ne mora nužno da bude negativan, već može predstavljati i dobru šansu za njihovu usavršavanje i sticanje znanja i iskustva koje mogu doneti nazad u zemlju, rekao je Klauke. On je istakao kako je neophodno ojačati ulogu mladih u procesu donošenja odluka, osnažiti ih za bolje učešće u javnim politikama i obezbediti forume i događaje na kojima se mladi ljudi mogu bolje povezati. „Kako bi se mladi ljudi privukli da se vrate iz inostranstva, neophodno je stvoriti više mogućnosti unutar zemlje – poboljšati obrazovni sistem i ojačati prilike za zapošljavanje”, istakao je Klauke.

Čikarić je govorila Strategiji o ekonomskim migracijama koja je usvojena 2021. godine.

„Strategija je formirana na jednom opštem cilju i šest posebnih ciljeva u kojem je posebno ministarstvo zaduženo za posebnu grupu aktivnosti. Opšti cilj je smanjenje odlaska našeg stanovništva, povezivanje sa dijasporom, podsticanje na cirkularne migracije i povratak,“, objasnila je Čikarić.

Milinković je govorila o komparativnoj analizi koja je izrađena u okviru projekta Cirkularne migracije pre depopulacije. Komparativna analiza je bila neophodna da bi se videla dobra i loša iskustva drugih zemalja, objasnila je ona. „Za analizu su izabrane su Bugarska, Estonija i Irska: Bugarska, kao zemlja ekonomski slična Srbiji, Estonija, kao jedan od najboljih primera digitalizacije, a Irska, kao zemlja koja ima tradicionalno veliku migraciju. Estonija je, na primer, shvatila da ne treba da sprečava odlazak mladih ljudi u inostranstvu, naprotiv. Potrudila se da im to olakša, kako bi oni stekli nova znanja i veštine, ali i učini što fleksibilnijim procedure koje se tiču povratka“, rekla je Milinković.

„Svaki povratak za neku individuu proizvodi niz poteškoća, od pitanja povratke porodice, tehničkih poteškoća preseljenja, i tako dalje. Potrebno je da im se matična država nađe i što više olakša“, rekao je Živković. „Treba demistifikovati odlazak i povratak – da povratak nije nešto loše, kao i da je migracija danas jedan ciklični tok. Prilike za povratak visokokvalifikovanih ljudi u Srbiju je trenutno više nego što je ikada bilo,“ dodao je on.

Aleksić Mirić je pohvalila formiranje Fonda za nauku, i istakla kako on „otvara mnogo prostora mladima za post-diplomske studije i fleksibilnu saradnju“. Aleksić Mirić je navela da je dobro što je akademski sektor prepoznao značaj mobilnosti i da je sve više stimuliše među studenatima.

Svoje iskustvo, kao neko ko je trenutno cirkularni migrant, je podelio Marković. „Cirkularne migracije su jedna od najključnijih tema za ljude koji su otišli iz zemlje. Cirkularne migracije omogućavaju fleksibilnije planiranje karijere i budućnosti. Moje dosadašnje iskustvo pokazuje da je dobra volja pojedinaca u institucijama često bitnija od same institucije. Takođe, često, iako nema zakonskih prepreka za povratak, problem je u fleksibilnosti mesta gde bi trebalo da radimo“, rekao je Marković. „Kada je počela pandemija COVID19, značajan broj ljudi se vratio kući jer je to jedino mesto gde imamo zdravstvenu zaštitu, i otkrio prednosti imati kontakte sa Srbijom“, dodao je on.

Diskusija je održana u okviru konferencije EU4Youth Days i u okviru incijative Cirkularne migracije pre depopulacije! koji Centar za evropske politike implementira zajedno sa Fondacijom za razvoj ekonomske nauke – FREN.