Prvi sastanak NKEU Radne grupe za poglavlje 28 – Zaštita potrošača i zaštita zdravlja

Zaštita prava potrošača i zaštita prava pacijenata neke su od ključnih tema kojima Evropska unija posvećuje veliku pažnju u svojim politikama. Organizacije civilnog društva mogle bi u velikoj meri ponuditi mišljenja, preporuke i ekspertizu u ovoj oblasti prilikom formiranja srpske pregovaračke pozicije. Ovo je zaključak prve sednice Radne grupe za Pregovaračko poglavlje 28 – Zaštita potrošača i zdravlja, održane 10. jula 2014. godine u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Centar za evropske politike je koordinator ove radne grupe, koja je okupila predstavnike organizacija za zaštitu potrošača, predstavnike organizacija civilnog društva koje se bave temom zaštite zdravlja, Kancelarije za evropske integracije, kao i ostale zainteresovane stručnjake iz navedenih oblasti.

Prisutne je u ime Evropskog pokreta u Srbiji (organizatora Nacionalnog konventa) pozdravila Nataša Dragojlović i ukratko objasnila koncept Nacionalnog konventa ističući da je njegov glavni cilj  formiranje platforme za uključivanje organizacija civilnog društva u tok pregovora o pristupanju EU.

Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike, predstavio je radnoj grupi pregled ključnih događaja u odnosima Srbije sa Evropskom unijom i zatim se osvrnuo na osnovne informacije korisne za OCD kako bi pravilno razumele tok pregovaranja. On je objasnio pojedinačne korake države u procesu pregovora i vremensku tačku u kojoj se očekuje delovanje civilnog društva, kao i mehanizme uz pomoć kojih OCD mogu da se uključe. Budući da je obaveza svake države prilikom pristupanja Evopskoj uniji da usvoji i sprovodi njenu kompletnu pravnu tekovinu (acquis communautaire), postavljeno je pitanje o čemu se zapravo pregovara, odnosno koje su teme najbitnije prilikom pregovora. Zaključak je da se uglavnom pregovaraju tri pitanja: određenje rokova i prelaznih perioda, pitanje budžeta (novca) i sam način sprovođenja evopskog prava. Kada je u pitanju zaštita potrošača, istakao je da u evropskom pravu gotovo da nema propisa koji bi bio suprotan interesima naše države, što nije slučaj sa nekim drugim poglavljima, i stoga je potrošačka politika među retkima gde je bitno da se što pre sprovede u domaćem zakonodavstvu, kako bi se eliminisala nelojalna konkurencija na tržištu. Predstavnici organizacija za zaštitu potrošača su se usaglasili da je pored Zakona o zaštiti potrošača potrebno razmatrati i druge propise iz oblasti trgovine.

Ksenija Simović, istraživačica CEP-a, predstavila je i objasnila glavne politike u Evropskoj uniji koje se tiču zaštite zdravlja evropskih državljana i zaštite prava pacijenata. Ona je naglasila da se u EU posebna pažnja posvećuje promovisanju zdravlja, prevenciji bolesti i pružanju podrške za promociju zdravog života, uzimajući u obzir princip „Zdravlje u svim politikama“. Evropska unija svojom zdravstvenom strategijom „Zajedno za zdravlje“ pomaže državama članicama (koje imaju glavnu odgovornost za zdravstvenu politiku) u rešavanju prekograničnih problema poput pandemija i bioterorizma. Takođe, ukazala je u kojim oblastima je najkomplikovanije usvajati određene politike, poput farmaceutske industrije i duvanske industrije. Neka od gorućih pitanja u oblasti zdravlja u EU su: starenje stanovništva i promocija zdravog starenja; pretnje zdravlju, kao što su fizički i biološki incidenti; klimatske promene; i razvoj novih tehnologija za unapređenje javnog zdravlja i prevencije bolesti. Ona je takođe istakla da se jedno od horizontalnih pitanja, u kom se poklapaju poglavlja o bezbednosti pacijenata, zaštiti potrošača i poglavlje o slobodnom kretanju robe – odnosi na kozmetičke proizvode i bezbednost igračaka.

Članovi Radne grupe izneli su niz predloga kada su u pitanju problemi kojima bi grupa mogla da se posveti na narednim sastancima, kao što je uključivanje privatnog sektora u sistem zdravstvenog osiguranja, zatim primena evropskih standarda poput: prava pacijenata na slobodan izbor lekara na čitavoj teritoriji države (u privatnom ili državnom sektoru), decentralizacija fonda zdravstvenog osiguranja i pravo pacijenata da se odluče iz kog fonda žele da finansiraju svoje lečenje. Predloženo je  razmatranje inicijativa za izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, izmenu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, izjednačenje privatnog sa državnim zdravstvom i početak primene Zakona o zaštiti prava pacijenata, kako bi došlo do usklađivanja sa evropskim standardima i modelima. Pored toga, Radna grupa je takođe pomenula pitanja zaštite bezbednosti podataka o pacijentima kao i problem velikih lista čekanja koje moraju biti rešene uskoro.

O Nacionalnom konventu

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji predstavlja stalno telo u kojem se vodi debata o pristupanju Srbije Evropskoj uniji između predstavnika državne uprave, političkih partija, nezavisnih tela, nevladinih organizacija, stručnjaka, privrede, sindikata i profesionalnih organizacija.

Radne grupe tematski prаtе strukturu Prеgоvаrаčkih radnih grupа zа prеgоvоrе sа ЕU i otvorene su za sve organizacije civilnog društva, profesionalna i akademska udruženja i pojedince – eksperte koji se bave temama iz okvira pregovaračkih poglavlja. One rate aktivnosti državnih institucija po pregovaračkim poglavljima koja pokrivaju, daju svoje predloge i preporuke i ocenjuju njihovu uspešnost u pregovorima. Radne grupe predvode koordinatori – organizacije civilnog društva, odabrani u skladu sa svojom ekspertizom, kapacitetima, referencama i formiranim mrežama.

Više o Nacionalnom konventu i zasedanjima radnih grupa pročitajte na stranici na zvaničnoj stranici konventa.