Demistifikovano francusko „ne“ nastavku proširenja

13. novembrar 2019. – Proces pristupanja država Zapadnog Balkana će se odvijati paralelno sa procesom konsolidacije EU, odnosno naporima da se EU učini efikasnijom i funkcionalnijom, ali je preduslov za to da se politika proširenja EU znatno reformiše – jedna je od glavnih poruka panela Politika proširenja EU na raskrsnici: Ukrštanje stavova o proširenju i produbljenju EU koji su organizovali Francuski institut i Centar za evropske politike u Beogradu.

Ambasador Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkoni je dao uvodnu reč na panelu, skrenuvši pažnju da se debata o produbljenju EU tiče i zemalja koje nastoje da jednog dana budu članice Unije i da očekuje da ćemo u narednih pet do deset godina biti svedoci, u isto vreme, i EU koja bolje interno funkcioniše, i Zapadnog Balkana koji će biti spreman za članstvo.

Francuska je nakon nedavnog odlaganja odluke o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom sačinila predlog revidirane metodologije procesa pristupanja za države Zapadnog Balkana. Francuski predlog dolazi kao odgovor na primećene nedostatke instrumenata koji se koriste u procesu pristupanja, koji nisu mnogo evoluirali u odnosu na prethodne runde proširenja EU i ne uzimaju dovoljno u obzir kontekst i izazove država Zapadnog Balkana. Žulijan Vuaturije iz Generalnog sekretarijata za evropske poslove Vlade Republike Francuske je na skupu izneo detalje ovog predloga.

Francuski predlog za reformu politike proširenja se zasniva na četiri principa. Prvi princip je postepeni pristup politikama EU, što bi obezbedilo socijalizaciju država kandidata u institucijama EU, proces učenja o pravima i obavezama koje proizilaze iz članstva i motivisalo ispunjenje preostalih uslova za punopravno članstvo. Drugi princip jeste da građani regiona konkretnije osete koristi od procesa pristupanja EU, između ostalog kroz veću finansijsku podršku EU i otvaranje strukturnih fondova EU državama Zapadnog Balkana, kojima pristup trenutno imaju samo članice EU. Treći princip jeste doslednija politika uslovljavanja, veći angažman EU i država članica u praćenju sprovedenih reformi, jasniji putokazi i podsticaji kandidatima za ostvarene rezultate, a sa ciljem da ekonomske i socijalne razlike između država Zapadnog Balkana i članica EU budu što manje do momenta njihovog pristupanja u EU. Četvrti princip je reverzibilnost procesa, odnosno mogućnost da države kandidati budu sankcionisane ukoliko nazaduju u procesu pristupanja.

„Revidiranim pristupom nastojimo da i samim građanima damo vlasništvo nad procesom pristupanja, s obzirom da postati članica EU treba da bude odraz odluke naroda, a ne samo vlade,“ naveo je francuski predstavnik.

U narednih nekoliko nedelja francuski predlog će biti predstavljen državama članicama u okviru Saveta EU, sa ciljem da se principi usaglase do samita EU i država Zapadnog Balkana u Zagrebu u maju sledeće godine.

Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP), je još pre više od godinu dana izložila ideje za reformu politike proširenja EU kojom bi se članstvo Zapadnog Balkana u EU učinile manjim „baukom“ za države članice, a koje su u velikoj meri reflektovane u francuskom predlogu (predlozi su dostupni na engleskom jeziku u radu Away with the Enlargement Bogeyman). „Iako se načelno slažemo u pogledu principa revizije politike proširenja, đavo će ležati u detaljima i tu će se lomiti koplja“.Ona smatra da bi Sporazum o pristupanju mogao da bude pogodan pravni osnov koji bi omogućio da se ostvari predlog postepene integracije u EU.

„Bilo bi dobro da se osećaj pripadnosti EU postigne u što kraćem periodu, da se ‘ograda preskoči’, da se nadjemo unutar terena pa makar sedeli jedno vreme na klupi kao rezervni igrači, povremeno učestvovali u nekom treningu i učili kako da igramo igru, ali da ne budemo više na tribinama,“ rekla je ona.

Ona je ocenila i da zemlje regiona ne treba da se protive predlozima vezano za proširenje već da budu „najkonstruktivniji igrači“. „Moramo da budemo aktivni i proaktivni jer će nam se u suprotnom na kraju servirati neki oktroisani proces proširenja,“ rekla je Lazarević.

Ona je navela da civilno društvo želi da nova metodologija konačno pogodi pravo u centar, odnosno da „imamo za šta da se uhvatimo i kojim oružjem da se borimo protiv zarobljene države, protiv problema u vladavini prava i druge probleme u slabim demokratijama.“

Vladimir Ateljević, član Pregovaračkog tima Srbije sa EU, složio se da okvir procesa pristupanja treba da bude predmet revizije i ocenio je  da su evropske integracije mnogo više od političke volje, jedna vizija utemeljena na vrednostima i interesima. Takva vizija je pretočena u političku volju i nije uvek nužno imala podršku građana EU, naveo je Ataljević.

Između ostalog, skrenuo je pažnju na fenomen bilateralizacije procesa pristupanja. „Postavlja se pitanje, šta ukoliko se bilateralni spor treba rešiti između države kandidata i države članice EU. Ko može garantovati da će država članica prihvati rešenje bilateralnog spora ili više od toga da ga primeni?“

Takođe je skrenuo je pažnju na neophodnost građenja pozitivnog imidža našeg regiona, na kojem je potrebno raditi partnerski, pri čemu ključne države članice imaju najveći ulog.

„Evropskoj uniji je potrebna nova uspešna priča, „New deal“, i proširenje na Zapadni Balkan mora biti deo te priče.“  

Učesnici su zaključili da postoji saglasnost o željenom cilju, a to je kompletiranje Evrope odnosno članstvo Zapadnog Balkana u EU kao i da se stvaraju preduslovi da svako iz svojih pozicija konstruktivno doprinese ostvarenju tog cilja.