Od Mađarske do Poljske: Novi institucionalni ciklus, obnovljene ambicije

Beograd, 13. decembar 2024. – Kako se približavamo kraju mađarskog predsedavanja Savetom EU, održana je sedamnaesta po redu panel diskusija pod nazivom Od Mađarske do Poljske: Novi institucionalni ciklus, obnovljene ambicije, posvećena analizi postignuća predsedavanja, kao i budućem liderstvu Poljske. Događaj je zajednički organizovan u Evropskoj kući od strane Centra za evropske politike (CEP) i Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Tokom diskusije, raznovrsna grupa panelista podelila je svoje uvide. Među učesnicima panela bili su Nj.E. Emanuele Giaufret, ambasador i šef Delegacije EU u Republici Srbiji, Nj.E. Jožef Zoltan Mađar, ambasador Republike Mađarske u Republici Srbiji, gospođa Kamila Duda-Kavecka, otpravnica poslova Ambasade Republike Poljske, gospodin Miroslav Gačević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za evropske integracije Srbije, i Milena Mihajlović Denić, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP). Panel je moderirao Strahinja Subotić, menadžer programa i viši istraživač u CEP-u.

Diskusija je započela osvrtom na trenutnu situaciju u Evropskoj uniji u kontekstu globalnih geopolitičkih izazova. Kako je primetio ambasador Giaufret, ovi problemi su očigledni, ali ih građani i Unija ne bi trebalo da doživljavaju kao nepremostive prepreke. Umesto toga, trebalo bi ih posmatrati kao priliku da se donesu ispravne odluke i pozitivno oblikuju sadašnje i buduće epohe.

Pored toga, ambasador Giaufret je istakao da EU ostvaruje značajne rezultate, posebno u vezi sa nepokolebljivom podrškom Ukrajini, kao i posvećenošću bezbednosnoj politici i ulozi u NATO savezu. Dalje je naglasio da je proširenje ključno za jačanje uloge Unije kao snažnog globalnog aktera. Na nacionalnom nivou, ovo gledište zahteva jasne signale koji treba da se prenesu Srbiji. Ti signali uključuju isplate sredstava iz fonda Growth Facility, otvaranje Klastera 3, inkluzivnu saradnju i konsultativni proces sa organizacijama civilnog društva (OCD), kao i strukturirane tehničke doprinose ministarstava Srbije.

Osvrćući se na predsedavanje Mađarske Savetu EU, ambasador Mađar je istakao ključna dostignuća tokom proteklog semestra. Naime, od početka njenog liderstva, Mađarska se trudila da unapredi konkurentnost EU, na primer, rešavanjem energetske krize putem Budimpeštanske deklaracije o novom evropskom dogovoru za konkurentnost.

Ponovo je prepoznata uloga proširenja kao osnovnog geopolitičkog pokretača u jačanju globalne uloge EU. Ambasador Mađar je naglasio da je postignut značajan napredak u Albaniji i Crnoj Gori, ali je posebno istakao potencijal Srbije, pozivajući se na novi zamah u procesu proširenja i potrebu da države članice konstruktivno prepoznaju rezultate koje Srbija ostvaruje.

Buduće predsedavanje Savetom EU predviđa obogaćene projekte, uprkos tome što budžet nije povećan od poslednjeg puta kada je Poljska predsedavala 2011. godine. Konkretno, Duda-Kavecka je istakla da će u Poljskoj biti održane 23 sednice Saveta, kao i 300 ekspertskih sastanaka, uz angažovanje 3.000 zaposlenih i očekivanih 40.000 gostiju.

Naglasila je i da je kontekst u kojem će novo predsedavanje delovati sam po sebi izazovan. Među tim izazovima spomenula je rusku agresiju na Ukrajinu, geopolitičke tenzije u Evropi i drugim kontinentima, pritisak migracija, klimatske promene i potrebu za energetskom tranzicijom u uslovima opadanja konkurentnosti ekonomije EU.

Kako bi se odgovorilo na ove izazove, predsedništvo je izabralo bezbednost kao svoju ključnu temu i misiju. Kada je reč o konceptu bezbednosti, Duda-Kavecka je predstavila to kao višeslojni cilj koji obuhvata unutrašnje i spoljne poslove, ekonomsku, poljoprivrednu, zdravstvenu i vladavinu prava. Misija Poljske će uticati i na zemlje kandidate za članstvo u EU, s fokusom na širenje uspešnih inicijativa i prenosa znanja o dobrim praksama unutar meritokratskog i nepristrasnog procesa pristupanja.

Pored razmatranja prelaza predsedavanja Savetom EU sa Mađarske na Poljsku, podeljena su i mišljenja o kontekstu Srbije. U tom pogledu, Gačević je ukazao na složenost procesa pregovora i proširenja. On je istakao osećanja mnogih građana u Srbiji i drugim zemljama kandidatima, koji pristupanje EU vide kao nerealnu, pa čak i nemoguću misiju. U isto vreme, EU smatra da je malo angažovanja građana znak smanjenog podržavanja svojih ključnih vrednosti. Ipak, on je naglasio da je ovo pogrešna percepcija. Ovaj složen scenario ukazuje na potrebu slanja konkretnih signala građanima, kako bi im se obnovio entuzijazam i konstruktivno se krenulo ka ostvarivanju projekta proširenja.

Mihajlović Denić je dodatno razradila ove tačke, navodeći da bi EU mogla da promoviše snažnije podsticaje za postepeno uključivanje Srbije i drugih kandidata u institucionalna tela. Takođe, osim ekonomske konvergencije, Mihajlović Denić je naglasila da postoje značajna pitanja u Srbiji vezana za vladavinu prava, demokratiju i borbu protiv korupcije, te da je podrška u ovom području ključna za revitalizaciju javnog angažovanja i konkretno pomeranje ka pristupanju EU.