Žene u Srbiji slabije zaštićene na tržištu rada u odnosu na EU

9. septembar 2020. – Žene u Srbiji su manje zastupljene na tržištu rada, i na njemu su slabije zaštićene, zaključak je panel diskusije Osnaživanje žena na tržištu rada u kontekstu pandemije COVID-19 – Šta donosi članstvo u EU, koja je danas održana onlajn, u organizaciji Delegacije EU u Srbiji i Centra za evropske politike.

Doskorašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, rekla je da je ovo vidljivo u tome što se više od polovine svih žalbi koje su tokom desetogodišnjeg postojanja institucije Poverenika podnosile bile u vezi sa diskriminacijom na poslu i pitanjima porodiljskog odsustva.

„Srbija ima Zakon o zabrani diskriminacije koji je u velikoj meri harmonizovan sa zakonodavstvom EU, međutim, poteškoće se javljaju kod primene. Neophodne su jače mere za podsticanje veće uloge žena na tržištu rada, poput fleksibilnog radnog vremena, ali tako da ne dođe do smanjenja penzija,“ istakla je ona. Ona je dodala i da, iako u Srbiji postoji mogućnost da očevi koriste odsustvo radi nege deteta, to se u praksi veoma retko dešava. „Dodatno, položaj starijih žena na selu kod nas je izuzetno težak, i time se moramo naročito baviti. Pored toga, moramo popraviti položaj žena koje neguju članove svog, i vrlo često, tuđeg domaćinstva,“ kazala je Janković.

Direktorka za socijalna pitanja u Generalnom direktoratu Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju (DG EMPL), Katarina Ivanković Knežević, bila je jedna od panelistkinja. Ona je aktivno učestvovala u kreiranju Direktive o balansu između poslovnog i privatnog života, koju je Evropska komisija usvojila pre godinu dana, i koju sve zemlje moraju da usvoje do 2022. Jednom kada postane članica EU, to će morati da uradi i Srbija. Knežević Ivanković je dodala i da će Srbija ulaskom u EU dobiti pristup fondovima koji omogućavaju realizaciju ciljeva Direktive, kao i da su ti fondovi mnogo veći i konkretniji u odnosu na trenutna sredstva iz pretpristupnih fondova.

Knežević Ivanković je napomenula i da je Direktivom predviđen samo minimum koje zemlje moraju ispuniti, a zemlje su slobodne da svoje zakone oblikuju kako god žele, sve dok ne idu ispod tog minimuma. „Srbija tako, kada postane članica EU, može, ako želi, da zadrži trenutni sistem porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, koje je dosta duže nego u što je Direktivom predviđeno,“ istakla je Knežević.

Direktiva, na primer, predviđa fleksibilnije radne aranžmane za oba roditelja, četiri meseca odsustva roditelja radi nege deteta, kao i mere kao što su minimum od 10 dana odsustva očeva nakon rođenja deteta, oko čega je, prema rečima Knežević Ivanković, bilo „jako teško usaglasiti se“, iako je u pitanju samo 10 dana.

„U Hrvatskoj 83% kućnih poslova i 60% brige o deci obavljaju žene, a pravo na odsustvo radi nege deteta koristilo je 7,5% očeva. I sada u vreme pandemije, istraživanja u Hrvatskoj su pokazala da je teret obrazovanja dece kod kuće bio gotovo 100% na ženama“, rekla je Ivanković Knežević.

Pandemija je pokazala da rad od kuće može biti jednako produktivan, ali se videlo i koliko je teret neplaćenih poslova i obrazovanja dece kod kuće na ženama, složila se i Valentina Čolić Mihajlović, šefica istraživanja i razvoja u udruženju All for All (AFA).

„Naša istraživanja pokazuju da je u Srbiji 2019. godine 328 očeva koristilo odsustvo radi nege deteta, što znači svaki 200. otac, a da je u Crnoj Gori, koja je mnogo manja zemlja, odsustvo koristilo 420 očeva,“ rekla je Čolić Mihajlović. „Žene obavljaju tri puta više neplaćenih poslova, a u obavljanju tih poslova one provedu u proseku 10 godina života. U toku pandemije, to se još više povećalo, jer su deca ostajala kod kuće. Pozitivno je što se čini da su muškarci, koji su takođe morali da rade od kuće, postali svesniji koliki teret neplaćenih poslova nose žene,“ zaključila je Čolić Mihajlović.

Stopa zaposlenosti u Srbiji je 42%, što je daleko ispod proseka u EU (67%), a u skandinavskim zemljama ta stopa je čak 80%, analiza je dr Jelene Žarković, vanredne profesorke na Ekonomskom fakultetu.

„Tržišta u EU, a naročito u skandinavskim zemljama su pre više decenija prepoznale da, ako žele da jednako angažuju žene i muškarce na tržištu rada, moraju da ponude niz usluga koje će pomoći ženama, pre svega usluge brige o deci. Zaposlenost žena je najmanja upravo u periodu kada deca imaju do tri godine i tada im je potrebna najveća podrška,“ istakla je Žarković.

Žarković je dodala i da žene u Srbiji u proseku imaju viši nivo obrazovanja, što je nedovoljno iskorišćen resurs, koji za posledicu ima prazniju državnu kasu i niži BDP. „Manje angažovanje žena na tržištu rada znači veće troškove društva u vidu većih socijalnih naknada, dečijih dodataka, naknada za nezaposlenost, socijalne pomoći, ali i propuštene zarade i manji iznos poreza i doprinosa na te zarade, što na kraju znači i manji BDP,“ rekla je Žarković.

Diskusija se odvila u okviru serije debata koju Delegacija EU organizuje sa CEP-om, čiji je cilj da teme u vezi sa procesom pristupanja EU učini bližim građanima i pruži im priliku da i sami o njima diskutuju. Događaji su otvoreni za medije i zainteresovanu javnost.

Snimak sa ove panel diskusije pogledajte ovde.