Panel diskusija: Koji je doprinos evropskih programa obrazovanju u Srbiji?

Petak, 30. septembar 2020. – Program EU za obrazovanje Erasmus plus imao je izuzetan značaj za pojedince i obrazovne institucije u Srbiji, ali, treba raditi na njegovoj popularizaciji i demokratizaciji, kao i na boljem upoznavanju poslodavaca o njegovim koristima, ocenili su danas učesnici onlajn panela Bolje obrazovanje za ‘pametan, održiv i inkluzivan rast, koji je Delegacija Evropske unije u Srbiji danas organizovala u saradnji sa Centrom za evropske politike (CEP).

Rektorka Univerziteta u Beogradu, Ivanka Popović, izjavila je da je uticaj programa Erasmus plus na univerzitete u Srbiji bio izuzetan, kao i da ima mnoge pozitivne efekte na živote onih koji u njemu učestvuju, ne samo u pogledu usavršavanja i stručnog iskustva, nego i zbog uspostavljanja kontakata i ličnih prijateljstava sa drugim učesnicima.

Sa druge strane, u zemljama sa slabijom ekonomijom, ti stečeni kontakti često predstavljaju priliku da se karijera nastavi u inostranstvu, iako to, kako je dodala, nije bila prvobitna namera učesnika projekata mobilnosti.

„Moramo imati u vidu da bez saradnje privrede ta cela stvar ne može da funkioniše i zato je važan aspekt osvešćivanje i obaveštavanje privrede kakve koristi može imati od studeneta i stručnjaka koji su prošli kroz neke vidove mobilnosti”, istakla je Popović. Ona je podsetila i da je Srbija dobila mnogo veće i raznovrsnije mogućnosti kada je dobila status programske zemlje 2019, u odnosu kada je bila partnerska zemlja u okviru programa Erasmus plus od 2014.

„U prvom periodu, univerziteti su uradili mnogo na razvoju svoje infrastrukture, na obuci kadrova i uvođenju pojačane mobilnosti. Verujem da je veliki broj nastavnika, istraživača i studenata osetilo korist od toga“, rekla je rektorka Popović i dodala da su se sredstva koja država izdvaja za Erasmus povećala od kada je Srbija dobila status programske zemlje.

Ipak, i dalje mali broj studenata može da iskoristi taj program, istakla je Popović, navodeći da i sami studenti često imaju autocenzuru, da možda nemaju dovoljno hrabrosti da se upuste u projekte mobilnosti, kao i da su često zabrinuti da ne mogu finansijski da pokriju sve aspekte te mobilnosti.

„Erasmus postaje pomalo elitni program, moramo naći načina kako da demokratizujemo program i da ga otvorimo za studente koji su slabijih materijalnih mogućnosti“, dodala je Popović.

Bojana Zimonjić iz Alumni udruženja Zapadnog Balkana izjavila je da ne postoji dovoljna svest o značaju i koristi programa, kao i da učesnici nemaju podršku po povratku. U tome ključnu ulogu imaju univerziteti, ali je od velike važnosti i osvešćivanje poslodavaca o značaju mladih i njihovih veština, ocenila je Zimonjić.

Albert Sese Balart iz Generalnog direktorata za obrazovanje i kulturu Evropske komisije zadužen za Zapadni Balkan izjavio je da je u okviru programa Erasmus plus u Srbiji postignuto izuzetno mnogo i da je u projektima mobilnosti učestvovalo oko 12.000 ljudi. Od toga je 60% učesnika bilo iz Srbije, a 40% je dolazilo u Srbiju. U razmenama je učestvovalo 48% studenata i 52% nastavnika.

Balart je istakao da su tokom protekle dve godine finansijska sredstva za region obezbeđena kroz Erazmus plus udvostručena sa 33 miliona evra 2018. godine, na 66 miliona evra 2019. i 2020.

„Želimo da novi program bude najinkluzivniji mogući, hoćemo da utrostručimo sredstva i nadam se da ćemo uspeti“, rekao je Balart.

„Nedavno istraživanje je pokazalo da su studenti koji su učestvovali u projektima mobilnosti u regionu imali tri puta veću šansu za zaposlenje po diplomiranju“, objasnio je Balart, istakavši da su skoro svi pokazatelji pozitivni ne samo za pojedince, nego i institucije.

Dodao je da je pripremljeno mnogo projekata i novih delatnosti za region u okviru novog programa Erasmus, koji počinje da se primenjuje od januara 2021. Balart je podsetio da se u Ekonomskom i investicionom planu EK po prvi put pominje nova agenda za obrazovanje, istraživanje, inovaciju, sport i kulturu i najavio da će u decembru biti održan sastanak svih ministara obrazovanja iz regiona kako bi se razgovaralo o daljoj saradnji.

Marija Filipović Ožegović, direktorka Tempus fondacije koja je zadužena za sprovođenje programa Erasmus plus u Srbiji, izjavila je da taj program ima nemerljivu korist za čitav obrazovni sistem, a da su se za Srbiju sa dobijanjem statusa programske zemlje otvorile nove mogućnosti, pored visokoškolskog obrazovanja, i za sektor osnovnog i srednjeg obrazovanja, obrazovanja odraslih i neformalnog obrazovanja.

„To znači da je razmena znanja i iskustava, sticanje praksi i novih veština na raspolaganju svima“, kazala je Filipović Ožegović.

Dodala je da obrazovne, kulturne, sportske i sve druge institucije i organizacije u Srbiji sve te mogućnosti mnogo koriste i da su sredstva koja su na raspolaganju višestruko iskorišćena. Pandemija je delimično uticala na projekte mobilnosti, ali studenti i dalje mogu da odu u neke zemlje u kojima se nastava održava onlajn i praktično, kazala je Filipović Ožegović.

Diskusija se odvila u okviru serije debata koju Delegacija EU organizuje sa CEP-om, čiji je cilj da teme u vezi sa procesom pristupanja EU učini bližim građanima i pruži im priliku da i sami o njima diskutuju. Događaji su otvoreni za medije i zainteresovanu javnost.

Snimak ove panel diskusije pogledajte ovde.

Vest je prvobitno objavljena na portalu Euractiv Srbija.