Građani na prvom mestu: Održana druga regionalna WeBER konferencija

25-26. februar 2021 – Druga regionalna konferencija Građani na prvom mestu održana je 25. i 26. februara. Konferencija je održana u hibridnom formatu, sa govornicima iz Srbije koji su prisustvovali uživo, dok su se govornici iz regiona i Evrope uključili onlajn. Konferenciji je fizički prisustvovalo i ograničen broj ljudi iz Beograda, u skladu sa trenutnim epidemiološkim merama.

Snimak prvog dana konferencije možete pogledati ovde, a snimak drugog dana se nalazi ovde.

Tokom dva dana, održano je pet panela i šest paralelnih sesija, gde su učesnici iz Srbije, Evrope i regiona imali priliku da razgovaraju o napretku i izazovima sa kojima se civilno društvo susreće kada je u pitanju praćenje procesa reforme javne uprave i naporima koje ulaže kako bi bilo više uključeno u kreiranje uprava orijentisanih ka građanima.

Događaj je organizovao Centar za evropske politike, u saradnji sa još pet regionalnih organizacija sa Zapadnog Balkana u okviru Think for Europe mreže. Konferencija je deo WeBER2.0, regionalne inicijative posvećene osnaživanju civilnog društva i građana kako bi bili spremniji da prate i kontrolišu proces reforme javne uprave.

Izdvajamo sa konferencije:

Tamara Srzentić, ministarka javne javne uprave Crne Gore, rekla je u svom uvodnom obraćanju kako „kada se zajednica okupi radi rešavanja problema, sve je moguće.“ Ona je dodala i da se dešava nekada da planiranje i implementacija politika nisu dobro „povezane“. „Implementirane politike se mogu uporediti sa automobilom koji je labavo povezan sa točkovima – nećete stići tamo gde ste želeli i na svom putu ćete povrediti mnoge ljude,“ rekla je Srzentić.

Srzentić je rekla kako bi politike trebalo praviti „započinjući sa korisnicima“, odnosno, imati njih u prvom planu. „Vlada to ne može sama – ako ste deo zajednice, što smo svi mi, možemo pomoći vladama  u stvaranju društva koje svima nama koristi“, rekla je Srzentić.

Uprava koja dobro funkcioniše je ona u kojoj su procesi i institucije kreirane tako da zadovoljavaju potrebe društva koristeći resurse koje imaju na raspolaganju, rekla je direktorka za strategiju i Tursku u Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje i susedsku politiku (DG NEAR), Mirjam Feran.

„Želimo da kreiramo sistem koji je zasnovan na partnerstvu koje funkcioniše u oba smera – i prema civilnom društvu i prema upravi. Ovaj odnos je osetljiv jer ponekad postoje prepreke, a ponekad i zablude. Stoga, bitno je izgraditi poverenje između civilnog društva i uprave,“ i dodala da ga nije lako izgraditi. „Pitanja rada sa vladom, upravom i poboljšanja funkcionisanja javne uprave, kao i sama važnost transparentnosti i inkluzivnosti je nešto na šta i zemlje EU neprestano rade, jer to nikada ne staje“, rekla je Feran.

Hata Kujraković, studentkinja iz Sarajeva, koja je govorila kao predstavnik omladine, rekla je da su mladi celog regiona mnogo razočarani situacijom.

„Pogledajmo oko sebe – šta vidimo? Vidimo mlade, obrazovane ljude koji masovno napuštaju svoje zemlje. Ovo je posledica problema sa kojima smo suočeni. Istraživanje pokazuje da su korupcija, nezaposlenost, loš životni standard i nedostatak bilo kakvih izgleda da će se to promeniti glavni razlozi za preseljenje u inostranstvo.“ Mladi su naročito frustrirani i obeshrabreni kada vide da kako se u javnom sektoru zapošljava preko veze. „Jako je demorališuće kada vidimo da sav novac, trud, vreme koje smo uložili u obrazovanje i lični razvoj, žrtve koje smo podneli – jednostavno, nisu dovoljni jer nemamo ’vezu,. Zbog ovog osećaja očaja čini se da nam ostaje samo još jedno – otići,“ rekla je ona.

U prvom panelu, nazvan „Tačka susreta između reformskih impulsa odozdo prema gore i odozgo prema dole,” razgovarali su programska direktorka CEP-a, Milena Lazarević, i Gregor Virant, direktor SIGMA (zajedničke incijative OECD-a i Evropske unije čiji je cilj da podrži reformu administracije zemalja koje se nalaze u procesu pristupanja EU) i nekadašnji ministar javne uprave Slovenije. Panel je moderirala novinarka RTS-a, Vesna Damjanić.

Milena Lazarević jeskrenula pažnju kako se čini da vlade u regionu reforme sprovode samo „zbog Brisela“, a ne zbog svojih građana. „Kroz mnoge slučajeve se može videti da, kada se donose zakoni i razmatraju politike, nacrti se šalju Briselu i međunarodnim akterima, ali javne konsultacije, koje bi trebalo da budu srž procesa, često se ne održavaju,“ rekla je Lazarević.

Lazarević je istakla kako je jedna od ideja WeBER2.0 inicijative da se promovišu „šampioni iz regiona“, uprave koje najbolje rade u službi građana, kao primeri dobre prakse za ostale. Ona je dodala da tek  „kada budemo izašli iz kriznog perioda pandemije, mi ćemo videti da li su vlade napredovale, ili zapravo nazadovale, naročito kada je u pitanju transparentnost u donošenju odluka i trošenja budžetskih sredstava,“ rekla je Lazarević. Gregor Virant je naglasio kako su „očekivanja brzine napretka na putu u EU u regionu visoka“.

 „Moramo shvatiti da se stvari neće dogoditi preko noći: reforme su dug proces. Ne treba da precenjujemo ono što se može učiniti za dve godine, ali ni da potcenjujemo ono što se može učiniti za 10 godina“, zaključio je Virant.

Miloš Đinđić, glavni istraživač na WeBER2.0 projektu i programski menadžer u Centru za evropske politike je sa Julijanom Karai, istraživačicom iz Instituta za evropske politike (EPI) iz Skoplja predstavio nalaze do kojih je istraživački tim došao posmatrajući proces reforme javne uprave u prethodnih godinu dana.

„Naši nalazi su pokazali da više od 50% ispitanih građana smatra da rešavanje poslova u vezi sa javnom upravom postalo lakše u prethodnih godinu dana,“ rekao je Đinđić. Rezultati takođe pokazuju da pružaoci usluga još uvek retko objavljuju informacije na njihovim sajtovima.

Nalazi će uskoro biti objavljeni na vebsajtu projekta (www.par-monitor.org)

Nakon predstavljanja rezultata projekta, usledilo je šest paralelnih sesija, po jedna za svaku oblast reforme javne uprave, gde su predstavnici civilnog društva i javne uprave diskutovali detaljnije nalaze u svakoj oblasti.

Drugog dana konferencije, u moderaciji novinara Nenada Šebeka, održana su dva panela: prvi, u kojem su predstavnici civilnog društva (Marko Sošić iz Instituta Alternativa – IA iz Podgorice, Iskra Belcheva iz Centra za upravljanje promenama iz Skoplja, Rovena Sulsratova iz Instituta za demokratiju i medijaciju – IDM iz Tirane, Emsad Dizdarević iz Transparency International iz Sarajeva, i Tomas Prorok iz Centra za istraživanje javne uprave (KDZ) iz Austrije, član WeBER Savetodavnog odbora) predstavljali svoje primere i ideje koje imaju kako bi poboljšali javnu upravu, i drugi, u kojem su građani sa Zapadnog Balkana razgovarali o njihovim očekivanjima od javne uprave.

Na konferenciji je takođe predstavljena nova WeBER2.0 platforma na kojoj građani zemalja Zapadnog Balkana mogu ostavljati svoja iskustva u kontaktu sa javnom upravom, pronaći veliki broj saveta i iskustva drugih građana i izraziti svoje mišljenje povodom različitih pitanja u vezi sa javnom upravom. Platformi možete pristupiti ovde.  

U završnom panelu naziva „Da li građani žele dobru upravu?“ u moderaciji Miloša Đinđića, razgovarali su Florijan Hauser iz Centra Florian Hauser, vođa tima u Centru za tematsku ekspertizu reforme javne uprave (DG NEAR) u Evropskoj komisiji, Anika Udelep, menadžerka za Srbiju i regionalna menadžerka za proširenje EU u okviru SIGMA – OECD, i Jan-Hinrik Mejer-Saling, profesor političkih nauka Univerziteta u Notinghemu (Ujedinjeno Kraljevstvo) i član WeBER Savetodavnog odbora.

„Građanima je prilično ugodno sa ,statusom kvo’, jer im je prijatan takozvani „klijentelizam“ i pasivan odnos: oni zato previđaju svoju potrebu za boljim javnim politikama, iako im je to dugoročno na štetu, ali im kratkoročno služi,“ rekao je profesor Mejer Saling.

„Treba da izgradimo građansku kulturu – da naučimo da budemo kritički mislioci, i da na taj načim procenjujemo svoje okruženje i svoju javnu upravu,“ složio se Florijan Hauser.

Anika Udelep je rekla da tu na scenu treba da stupe organizacije civilnog društva, koje treba da služe kao „prevodilac“ za potrebe građana.

„Institucije i birokratije imaju svoj žargon, koji često nije razumljiv građanima, a građani neretko ne umeju da objasne svoje zahteve. Tu na scenu treba da stupi civilno društvo,“ rekla je Udelep.

Konferencija je održana uz podršku Evropske unije i u okviru projekta „Zaštita građanskog prostora – Regionalni centar za razvoj civilnog društva“ koji finansira SIDA, a sprovodi BCSDN.

Fotografije: Branko Birač (@vrlodobro)