Civilno društvo i Vlada

Pitanje sistemskog uključivanja civilnog društva u procese kreiranja politika u Srbiji i dalje je nerešeno.

Evropska komisija u poslednjem Izveštaju o napretku navodi da civilno društvo predstavlja „ključnu komponentu svakog demokratskog sistema, i [da ono] treba da bude priznato i tretirano kao takvo od strane družavnih institucija.“ Razume se da EU poseduje uticaj da naglašava ućešće civilnog društva prvenstveno u odnosu na proces pristupanja. Izvan te oblasti, vlada i ostale javne institucije treba da uoče i iskoriste resurse i ekspertizu civilnog društva. O tome svedoči sve veća složenost reformskih tokova, izazovi harmonizacije zakonodavstva, i nedostatak ljudskih kapaciteta u državnoj upravi kao činioca procesa evropske integracije. U tom pogledu, potrebno je uložiti znatne napore kako bi se obezbedila činjenična osnova od samog početka planiranja određene javne politike, što bi bio temelj zdrave i sveobuhvatne reforme.