Predstavljen Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu

18. decembar 2023. – Danas je u Beogradu, u organizaciji Centra za evropske politike, organizovano predstavljanje Izveštaja o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu u okviru projekta Otvorena vrata pravosuđa. Predstavljeno je sedam ključnih oblasti izveštaja, a oblasti su predstavljali – Milan Filipović, direktor istraživanja iz YUCOM-a, Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, Damjan Mileusnić, projektni koordinator i istraživač iz organizacije Partneri Srbija, Robert Sepi, pravni savetnik iz Transparentnosti Srbije, Marina Matić Bošković, predsednica Programskog saveta iz Udruženja tužilaca Srbije. Predstavljanje Izveštaja je moderirao Dušan Protić, programski menadžer u CEP-u, koji je takođe predstavio dve oblasti.

Izrada ovih izveštaja ima za cilj da pokaže objektivnu sliku o stanju pravosuđa iz sistemskog ugla. Ovaj izveštaj je treći po redu, što omogućava upoređivanje stanja u odnosu na prethodne godine. Izveštaj je jedinstven po svojoj metodologiji dosledan u korišćenju iste tokom svih monitoring ciklusa, objasnio je Protić.

Prvu oblast – Pravna pomoć – je predstavio Milan Filipović, rekavši da su stanje i ocene iz prve oblasti ostali isti usled nepromenjenog zakonodavstva i prakse. Naveo je i da osnovni problemi u oblasti pružanja pravne pomoći potiču upravo iz Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći.

„Najveća slabost navedenog zakona jeste nepostojanje definicije službe besplatne pravne pomoći“, rekao je Filipović.

Drugu ključnu oblast – Pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštva – predstavljali su Damjan Mileusnić i Jelena Pejić Nikić. Najvažnija zapažanja u ovoj oblasti su da od 31 analiziranog suda samo 29 ima pristupačne internet stranice, dok ih sudovi u Brusu i Raškoj uopšte nemaju. Čak 80% sudova u Srbiji redovno ažurira svoje internet stranice – jednom mesečno. Najveći problemi u oblasti transparentnosti rada sudova su nedostatak profesionalnih biografija sudija na internet stranicama, kao i to što većina stranica nije dostupna na jezicima nacionalnih manjina, i prilagođena slepim i slabovidim osobama.

Rezultate prikupljene u okviru treće oblasti – Pristup sudovima – predstavio je Dušan Protić. On je naglasio da su normativno ispunjeni svi ili većina standarda za tri podindikatora ove oblasti koji se odnose na finansijsku, fizičku i jezičku pristupačnost sudovima. Praktični nedostaci u ovoj oblasti se ogledaju u nedostatku vođenih parnica na jezicima nacionalnih manjima ili uz pomoć adekvatnih prevodilaca.

Dejan Petković je predstavljao nalaze iz četvrte oblasti – Sudska efikasnost – i ustanovljeno je da u njoj nije bilo značajnijih promena u odnosu na prošlogodišnji ciklus praćenja.

„Trebalo bi objavljivati sudske odluke na stranicama sudova, takođe trebalo bi unaprediti kriterijume za vođenje sudskih statistika.“

Robert Sepi je kao jednu od ključnih promena u petoj oblasti – Etika u sudstvu – naveo ukidanje prvog izbora, odnosno da je stalnost sudske funkcije postala ustavna kategorija. Druga bitna promena je ukidanje nadležnosti Narodne skupštine kroz prvi izbor i smanjenje političkog uticaja prilikom izbora sudija.

„Težište borbe za nezavisnost sudstva je prebačeno na teren rada Visokog Saveta sudstva.“

Marina Matić Bošković je analizirala šestu oblast – Pristup pravdi u krivici. Istakla je poboljšanje stanja okrivljenog u postupku, dok su prava oštećenog lica još uvek nedovoljno zaštićena. Kao preporuke u ovoj oblasti izdvojila je izmene Zakona o krivičnom postupku koje bi posledično predupredile dve radnje – obaveštenje okrivljenog da je protiv njega podneta krivična prijava kao i obaveštenje oštećenog da je okrivljeni u njegovom slučaju pušten na slobodu.

„Do jačanja samostalnosti i većeg integriteta i kvaliteta rada javnih tužilaca može doći samo normativnim promenama odnosno promenama Zakona i javnom tužilaštvu i Zakona o visokom savetu javnih tužilaštva“, naglasila je Matić Bošković.

Dušan Protić je takođe predstavio Pristup pravosudnim uslugama. On je naveo da je u ovom monitoring ciklusu došlo do pada standarda koji su uticali na smanjenje ocene rada javnih izvršitelja. Glavni razlozi za ovu promenu su nezadovoljstvo građana koji su u ulozi dužnika u ovoj vrsti postupka.