Panel diskusija: prevare u vezi sa hranom su krivično delo

28. oktobar 2021. – U onlajn diskusiji koju su organizovali Delegacija za EU u Srbiji i Centar za evropske politike na temu bezbednosti hrane u Srbiji i načinima krivotvorenja u prehrambenoj industriji, zaključak panelista je da su prevare u vezi sa hranom zajednički problem i u EU i u Srbiji, da predstavljaju krivično delo, i da je neophodno biti aktivniji u borbi protiv njih i preduzeti mere zaštite i bezbednosti u kontroli kvaliteta koje bi prevare u ovom sektoru svele na minimum. Diskusiju možete pogledati ovde.

U diskusiji su učestvovali Eva Siegener, istraživačica prevara u hrani u Direktoratu Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane (DG SANTE), Zoran Ivanović, načelnik Odeljenja veterinarske inspekcije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Mladen Alfirović, pravni savetnik, Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS), Rodoljub Živadinović, presednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), i Dragan Roganović, predsednik Upravnog odbora, Mreža za ruralni razvoj Srbije. Panel je moderirao Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u CEP-u.

– U toku akcije OPSON X, EU je sprovela 68.000 provera u prodavnicama, pijacama, aerodromima, morskom lukama i industrijskim domaćinstvima. Zaplenjeni su lažni prehrambeni prizvodi, “fake food“ u vrednosti od oko 50 miliona evra u periodu od decembra 2020. do jula 2021. – rekla je Siegener.

Prevare u vezi sa hranom su krivično delo. Da bi se suzbila ovakva vrsta zloupotrebe u Srbiji neophodno je da se sarađuje sa zemljama EU, kako bi se provera kvaliteta robe prilikom uvoza i izvoza podigla na viši nivo, kazala je ona.

Ivanović je takođe naglasio da u prevarama koje se vrše u industriji hrane treba da učestvuju, pored inspekcijskih organa i sud i policija. Govoreći o svojoj struci (veterina) rekao je kako najviše prevara ima kod roštiljskog mesa, kada ima manji procenat junećeg mesa nego što je naznačeno, ima tragova mesa koje nije navedeno u deklaraciji i tako dalje. Roganović se nadovezao pričajući o najčešćim prevarama, pomenuo je primer „alpskog mleka iz Tuzle“, „Zlatiborskog kajmaka iz Čačka“ i tako dalje. „Proizvođači često koriste ime popularnog regiona znajući da će im to podići profit, ali je to naravno obmana kupca i ne sme da se radi,“ rekao je Roganović. Živadinović je rekao da su prevare kada je u pitanju med i proizvodi od meda takođe vrlo česte i najčešće su u pitanju lažne deklaracije. On je takođe istakao kako kazne ne znače ništa velikim proizvođačima, jer oni mogu lako da ih plate i da potom nastave dalje sa istom praksom, i da treba gledati kako da se zaustave u tome.

Alfirović je rekao da postojeći zakonodavni okvir u Srbiji treba promeniti kako bi potrošači bili zaštićeniji i kako bi proizvođači koji pokušavaju da prevare kupce bili adekvatnije kažnjeni. Alfirović je napomenuo da je potrebno uvođenje kolektivne tužbe u pravnom sistemu Republike Srbije.

Diskusija je deo serije debata koju je Delegacija EU organizuje sa CEP-om, a čiji je cilj približiti građanima teme u vezi sa procesom pristupanja EU i dati im priliku da o njima sami razgovaraju. Događaji su otvoreni za medije i zainteresovanu javnost.