• ENGENG
  • Panel diskusija „Od Francuske do Češke”

    28. jun 2022. – Danas je u prostorijama EU info centra u Beogradu održana panel diskusija „Od Francuske do Češke: To je geopolitika…”. Ovo je trinaesta panel diskusija koju CEP u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji organizuje povodom promene predsedavanja Savetom EU.

    Na događaju su govorili Nj. E. Emanuel Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, Nj. E. Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji, Nj. E. Tomaš Kučta, ambasador Češke Republike u Srbiji, i Milena Lazarević, ko-osnivačica i programska direktorka CEP-a. Panel je moderirao Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a.

    Centralna tema događaja bile su trenutne geopolitičke okolnosti u svetu, kako je EU na njih reagovala, kako te okolnosti menjaju njene politike, sa naglaskom na politiku proširenja, kako na zemlje Zapadnog Balkana, tako i na zemlje jugoistočnog partnerstva.

    „Mi smo još 2018. godine počeli smo da razmišljamo i radimo na predlogu kako da politika proširenja prestane da bude toliki bauk. Oktobra 2021, napravili smo predlog kako da države ne moraju da čekaju predugo da dobiju određene benefite članstva, ali, da zauzvrat daju neka institucionalna ograničenja, što bi zadovoljilo skeptične države članice EU,“ rekla je Lazarević. Ona se osvrnula i na Međuvladinu konferenciju u Briselu koje su mnogi, kako donosioci odluka, tako i organizacije civilnog društva, ocenili negativno. „Moramo da budemo svesni pozitivnih elemenata Konferencije, iako razumem da su neke odluke bile razočaravajuće. Prvi put od Soluna se jasno pominje perspektiva članstva, i imamo poziv Saveta EU Komisiji da unapredi proces proširenja,“ kaže Lazarević. Ona je komenatrisala i to što se u javnosti smanjuje podrška EU integracijama, rekavši kako „javno mnjenje veoma reaguje na ono što se dešava u procesu proširenja“ i da je zato neophodno promeniti način pristupanja EU tako što bi građani u kontinuitetu dobijali sve veće koristi, poput povećavanja finansijskih sredstava. „Potrebno nam je da proces proširenja bude manje opterećen jednoglasnim glasanjem – potrebno je da koristimo više glasanje kvalifikovanom većinom za proširenje,“ rekla je Lazarević.

    „24. februar je bio trenutak ubrzanja istorije i prelomni trenutak u evropskoj politici,“, rekao je Žiofre. „Ruska agresija je primorala EU da ubrza rad na strateškoj autonomiji.“ Kada je u pitanju Srbija, Žiofre je istakao da je usklađivanje sa sankcijama EU Rusiji i postepeno prilagođavanje spoljne politike Srbije politici EU i dalje zahtev. „Razumemo položaj u kojem se nalazi Srbija. Želimo da okončamo njenu gasnu zavisnost od Rusije. Otvoreni smo za otvaranje daljih investicija u ovoj oblasti, a predložili smo i stvaranje zajedničke plaforme za kupovinu gasa i uključivanje Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u tu platformu,“ rekao je Žiofre. „U Briselu se ovih dana troši mnogo političkog kapitala na pitanje kako ubrzati proširenje.“

    Nj. E. Pjer Košar rekao je kako je Francuska, zemlja koja je predsedavala u momentu kada je izbio rat u Ukrajini, pokušala da mobiliše EU da brzo i jedinstveno odgovori na ovaj izazov. „Kada smo se pripremali za predsedavanje, u momentima pre početka rata, naš prioritet je već bio da izgradimo Evropu koja će biti suverena u teškim vremenima. Za vreme našeg predsedavanja, uspeli smo da veoma brzo organizujemo pružanje pomoći Ukrajini, usvojeno je šest paketa sankcija protiv Rusije, i na kraju, davanjem statusa kandidata EU je još više iskazala solidarnost prema Ukrajini i Moldaviji,“ istakao je on. „Reforma EU je neophodna i moguća uprkos situaciji u Ukrajini. Važno je da nastavimo sa razvojem naše strateške autonomije, sa razvojem novih ideja, kao što je Evropska politička zajednica,“ rekao je on. „To nije nikakva zamena za proširenje niti za perspektivu članstva, već nešto što bi omogućilo najpre Moldaviji i Ukrajini, da imaju forum na kome će biti sa svojim evropskim partnerima, jer znamo da je put do članstva u EU dug,“ rekao je Košar.

    „Gotovo sam ubeđen da će se otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom desiti tokom našeg predsedavanja, zahvaljujući prethodnim naporima naših francuskih kolega. Očekujem i otvaranje bar jednog klastera sa Srbijom, viznu liberalizaciju za Kosovo i kandidatski status za Bosnu i Hercegovinu. Ovo je najbolji mogući scenario, videćemo”, rekao je Nj.E. Tomaš Kušta. On je najavio i održavanje Samita u Pragu koji će okupiti zemlje članice EU i druge zemlje koje nisu članice, ne samo Zapadnog Balkana, već i već i Norveška, Island, Gruzija, Ukrajina i Moldavija.

    Kušta je istakao da EU želi da se proširi, da nije naterana na to, već da je to način na koji ona ostvaruje svoju viziju, kao i da polako postaje proaktivna, a ne isključivo reaktivna – jedna od proaktivnih mera je jačanje odbrambenih kapaciteta.

    Nazad na vrh