• ENGENG
  • Evropske integracije se nastavljaju i nakon referenduma

    Nakon raspisivanja referenduma o promeni Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa za 16. januar 2022. godine, mogle su se čuti izjave predstavnika vlasti da bi neuspeh referenduma značio i zaustavljanje evropskog puta Srbije. Time se, sa jedne strane stvara utisak da opredeljenje za članstvo Srbije u Evropskoj uniji nužno zahteva potvrdan glas na referendumu, kao i da je promena Ustava jedino merilo od kojeg zavisi nastavak evropskih integracija Srbije. Budući da su ove vrste poruka netačne, smatramo da je veoma opasno obmanjivati javnost, koja ionako nije dovoljno informisana u vezi sa čim su izmene Ustava koje se iznose na referendum.

    Iako je nesumnjivo tačno da napredak u pregovaračkom poglavlju 23 zahteva promenu Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, ovo je prvo među nekoliko veoma važnih izmena zakonodavnog okvira i obrazaca ponašanja koje se očekuje kako bi se u budućnosti postigla nezavisnost pravosuđa. Važno je napomenuti, da se izmenama samo delimično postiže ovaj cilj, ali i da pojedina rešenja ne ispunjavaju u potpunosti prelazno merilo u delu koji se odnosi na sastav pravosudnih saveta.  Od Srbije se očekuje da izmeni svoje zakonodavstvo kako bi, u skladu sa prethodnim izmenama Ustava, u potpunosti oslobodila pravosuđe političkog uticaja, što predstavlja i proklamovani cilj iniciranih ustavnih promena. Glas DA ili NE na referendumu o ustavnim promenama u svakom slučaju nije glas ZA ili PROTIV celokupnog procesa evropskih integracija Srbije. Napominjemo da će Srbija do momenta ulaska u EU morati da promeni Ustav još jednom, budući da ove izmene nisu jedina neusaglašenost Ustava sa obavezama koje će Srbije članstvom u EU morati da preuzme.

    Posebno naglašavamo da su netačne izjave zvaničnika u kojima se navodi da bi neuspehom referenduma bila onemogućena promena Ustava u naredne četiri godine, te da bi to bio značilo gubitak četiri godine u procesu evropskih integracija. Način promene Ustava Republike Srbije uređen je samim Ustavom Republike Srbije, koji ne sadrži vremenske odrednice, a posebni članovi Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi svakako navode da će za raspisani referendum važiti prethodna verzija novousvojenog zakona, gde je taj rok godinu dana. Pomenute poruke odaju utisak traženja izgovora i krivaca za ranije, kao i buduće neuspehe i kašnjenja u procesu pregovora o članstvu Srbije u EU, a koji su pre svega rezultat odsustva političke volje vladajuće većine za neophodnim reformama.

    Želimo da istaknemo da se napredak u evropskim integracijama i posvećenost cilju članstva u Evropskoj uniji ne mere se isključivo uspešnošću ustavnih promena, već celokupnim pristupom Republike Srbije ispunjavanju svih obaveza na putu ka EU. Kako bi ostvarila napredak na tom putu, Srbija mora da napravi ozbiljne iskorake u čitavom nizu važnih oblasti, od jačanja nezavisnosti pravosuđa o kome sada govorimo, u oblasti borbe protiv kriminala i korupcije, pa do jačanja demokratskih institucija i slobode medija. Ništa, pa ni postojeći Ustav, ne sprečava vlasti u Srbiji da posvećeno rade na poboljšanjima u ovim oblastima paralelno sa procesom promene Ustava, čak i u slučaju da građani ne poklone poverenje predloženim amandmanima, ali smo poslednjih nekoliko godina svedoci da je napredak u njima slab, spor i pretežno formalne prirode, a da u određenim oblastima dolazi i do jasnog nazadovanja.

    Opšta neinformisanost građana, kako o samim izmenama, tako i generalno o uslovima za napredak u okviru Poglavlja 23, posledica su ubrzanog usvajanja predloženih amandmana, nakon četiri godine kašnjenja i svega par meseci pred izbore, što nije uobičajena praksa. Tendencioznim povezivanjem izmena Ustava sa navodnom propasti evropskog puta samo se šalje poruka da se izmene rade zarad formalnog napretka u evropskim integracijama, a ne da bi se usvojila i primenila rešenja koja oslobađaju pravosuđe od političkog uticaja. 

    Pozivamo građane da na referendumu 16. januara 2022. donesu odluku u skladu sa svojom informisanošću o kvalitetu predloženih izmena Ustava. Pozivamo javne medijske servise i Republičku izbornu komisiju da omoguće i podstaknu javnu diskusiju o sadržaju predloženih ustavnih promena, argumentima za i protiv i tako doprinesu boljoj informisanosti građana o odluci koja se pred njima nalazi, budući da istraživanja pokazuju da građani nisu dovoljno informisani o sadržaju ustavnih promena. Tako bi se umanjila mogućnost za različite manipulacije, uključujući i parole po kojima je uspeh referenduma ključno merilo za nastavak evropskih integracija, a protivljenje predloženim ustavnim promenama stav protiv članstva Srbije u Evropskoj uniji. Ovakvi stavovi su opasni i namerno dovode građane u zabludu.

    Saopštenje su zajednički potpisali Fondacija BFPE za odgovorno društvo, Centar savremene politike (CSP), Centar za evropske politike (CEP), Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) i Evropski pokret u Srbiji (EPuS).

    Nazad na vrh