Sedište: Svetog Nauma 7, 11000
Adresa kancelarije: Đorđa Vajferta 13, 11000
Telefon: +381 11 4529 323
CEFTA: negovanje odnosa kroz promovisanje trgovine
14. mart 2022. – Danas je u Beogradu održan hibridni događaj „CEFTA i civilno društvo: promovisanje trgovine i negovanje odnosa“. Ovaj događaj je organizovan u saradnji Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA) i Centra za evropske politike. Događaj je bio namenjen organizacijama civilnog društva, predstavnicima vlade, stručnjacima i akademskim krugovima iz CEFTA potpisnica.
U tri okrugla stola, predstavnici civilnog društva, CEFTA kontakt tačaka, privatnog sektora i stručnjaci iz CEFTA potpisnica, kao i iz Evropske unije, razgovaraće o sledećim temama:
Događaj su otvorili direktor CEFTA Sekreterijata, Emir Đikić, i Nebojša Lazarević, suosnivač Centra za evropske politike. Đikić je ukratko predstavio šta je sve postignuto do sada u okviru Cefte, iako toliko nije vidljivo u javnosti i u medijima, dok je Lazarević govorio o zajedničkoj inicijativi na kojoj su radili CEP i CEFTA, u cilju većeg uključivanja civilnog društva i građana.
Prvi panel, Zajedničko regionalno tržište: Kako iskoristiti prilike, moderirao je Ian Bankroft, konsultant PeaceTraining inicijative, a učesnici su bili David Hadson iz Direktorata Evropske komisije za proširenje i susedsku politiku (DG NEAR), Tanja Miščević, zamenica generalne sekretarke Regionalnog saveta za saradnju (RCC), Emir Đikić i Nebojša Lazarević.
„Moramo staviti naglasak da regionalna saradnja nije bitna sama po sebi, već samo kao deo širih evropskih integracija celog regiona Zapadnog Balkana“, istakla je Miščević.
David Hadson je istakao kako je Zajedničko regionalno tržište suštinski deo Ekonomskog i investicionog plana, dok je Nebojša Lazarević istakao kako je to odgovarajuća vežba za Zapadni Balkan pre pristupanja Evropskoj uniji.
„Iako mnogi tvrde da Zajedničko regionalno tržište neće uspeti zbog količine istorije između zemalja partnera, mislim da to neće biti tako. Bilo je „mnogo istorije“ između zemalja koje su osnovale Evropsku ekonomsku zonu pedesetih godina, takođe“, rekao je Lazarević.
Drugi panel, daziva CEFTA i društveni dometi: zašto bi se civilno društvo više uključilo u teme vezane za CEFTA, moderirala je Ranka Miljenović, izvršna direktorka CEP-a. U njemu su učestvovali bivši ambasador i šef Delegacije Srbije u EU, Duško Lopandić, istraživač Instituta za evropske politike (EPI) iz Skoplja, i Željko Tomović, pravnog savetnika Centra za zaštitu potrošača (CEZAP) iz Podgorice.
Pre Cefte, imali smo veliki broj bilateralnih ugovora između zemalja, ali to nije bilo uređeno sistematično kao što je sada. CEFTA je osnovno „polje“ za regionalnu saradnju i izuzetno je važno za napredak i ekonomski rast celog regiona, rekao je Lopandić.
Civilno društvo je možda najveći pobornik regionalne saradnje, oni su ne samo promoteri već i vredni doprinosioci; različite vrste organizacija – think tanks, radnički sindikati, OCD koje se bave specifičnim pitanjima (ljudska prava, životna sredina, dobrobit, itd.) moraju biti uključenije u ove teme, kako bi zastupale svoje interese, rekao je Ristovski.
Željko Tomović je istakao kako je stvaranjem jedistvenog tržišta krenulo i stvaranje Evropske unije, i da je zato važno da se Zapadni Balkan zaista posveti Zajedničkom regionalnom tržištu. On je takođe istakao kako javnost ne prepoznaje tehničke probleme Cefte, i da zbog toga organizacije civilnog društva moraju biti više uključene, kao i da je potrebno više incijativa koje donose povratne informacije od civilnog društva.
U trećem panelu Četvrta industrijska revolucija i e-trgovina: perspektiva CEFTA partnera učestvovali su Marija Ristovska, iz Udruženja za e-trgovinu, Skoplje, i Agon Bejta iz Klastera za e-trgovinu, Priština. Panel je moderiro Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u Centru za evropske politike – CEP.
„Regionalna saradnja u pogledu e-trgovine je neophodna: sami ne možemo ništa da uradimo“, rekao je Bejta.
Marija Ristovska je istakla kako je stanje elektronske trgovine u članicama CEFTA daleko niži od stanja u EU27, da e-prodavnice prodaju uglavnom na lokalnom nivou i da nijedno od osnovnih pravila EU nije u potpunosti ispunjeno. Bliža saradnja je neophodna, i zajednička posvećenost svih CEFTA partnera će omogućiti Zapadnom Balkanu da maksimalno iskoristi Zajedničko regionalno tržište, zaključila je Ristovska.
Nakon trećeg panela, autori tri najbolja rada koja su nagrađena u okviru takmičenja koje su organizovali CEP i CEFTA predstavili su svoje radove.