Finalna konferencija: Na putu ka EU i zdravoj životnoj sredini

23. oktobar 2017 – Finalna konferencija „Na putu ka EU i zdravoj životnoj sredini: Koji su uslovi u pogledu eko-finasiranja u lokalnim zajednicama“ održana je danas u Beogradu. Na konferenciji je predstavljeno istraživanje na ovu temu, koje je CEP sproveo sa Ekološkim centrom Stanište, u okviru CSOnnect institucionalnog granta.

Konferenciju je moderirao Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a, a učesnicima su se obratili Joakim Vaern, zamenik ambasadora Švedske, Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine u Vladi Republike Srbije, Sem Fabrici, šef Misije EU u Srbiji, Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o članstvu Srbije u EU, Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i Ruža Radović, direktorka kancelarije Regionalnog centra za životnu sredinu (REC) u Srbiji.

Majstorović je prisutne upoznao sa istraživanjem i istakao da su rezultati pokazali da stanje u oblasti finansiranja zaštite životne sredine trenutno nije dobro ali da postoji veliki prostor za unapređenje pravila regulisanja i trošenja sredstava u lokalnim samoupravama, kao i za podizanje stručnosti onima koji u organima lokalne zajednice rade na sprovođenju projekata u ovoj oblasti. On je istakao da je neophodno da se lokalne OCD više uključe u praćenje celog procesa i da lokalne samouprave moraju da rade na unapređenju dijaloga sa civilnim društvom.

„Poglavlje 27 je tehnički najzahtevnije i najskuplje. Ova oblast je veoma kompleksna – trećina zakonodavstva EU je sadržana u tome i pred nama je jako puno rada,“ rekao je Majstorović.

Joakim Vaern, zamenik ambasadora Švedske u Srbiji, rekao je da je ulaganje u zaštitu životne sredine dugoročna investicija, i da, iako na početku košta puno, na duže staze će se višestruko isplatiti.

Švedska, budući država koja visoko na agendi stavlja brigu o životnoj sredini, donator je projekta u okviru koga je i sprovedeno ovo istraživanje.

Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine u Srbiji, izneo je oštre kritike na račun trenutnog stanja u ovoj oblasti.

„Srbija trenutno izdvaja samo između 0,2% i 0,5% BDP-a za ekologiju, a trebalo bi da izdvaja 10 puta više za te namene. Još veći je problem što ni ta mala izdvajanja ne trošimo kako treba“ rekao je Trivan, dodajući da treba sami da budemo svesni da se red u ovoj oblasti mora uvesti, ali i da će „EU svakako vršiti pritisak na nas.“

Trenutno moramo da uložimo daleko više novca i truda da bismo ostvarili ono što se od nas očekuje, rekao je on.

„Ako nam nije stalo do životne sredine, mi nismo na dobrom putu. EU bi mogla da nam pomogne, ali ako sami ne učestvujemo u finasiranju projekta, niko nam neće dati ni cent.“ naglasio je ministar i dodao da „ako čitavo društvo ne zalegne na ovu temu, uz snažan doprinos OCD, neće biti rezultata u ovoj oblasti. Ovo nije pitanje koje je politički obojeno – zelena mora biti iznad svake boje,“ zaključio je Trivan.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je bitno više uključivati lokalne samouprave u donošenje odluka i da na njima treba biti veći teret odgovornosti. Fabrici je pohvalio Srbiju rekavši da je ona napravila napredak u oblasti ekologije, pre svega kroz ponovo pokretanje Zelenog fonda, i izrazio očekivanje da će Poglavlje 27 uskoro biti otvoreno. Koliko je EU stalo do ove oblasti, rekao je ambasador, pokazuje i to da je EU izdvojila 360 miliona evra za ovu oblast za Srbiju.

Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU rekla je da je Poglavlje 27 jedno od razloga koje možemo koristiti za objašnjenje zašto su Srbiji potrebne evropske integracije.

„Iz Poglavlja 27 se jasnije i bolje od svih poglavlja vidi koliko će Srbija imati koristi od pristupanja EU,“ rekla je Miščević.

Ona je učesnike skupa obavestila da je Srbija prešla polovinu puta kada je u pitanju ovo poglavlje, i da će Srbija prvi nacrt poslati Evropskoj komisiji na konsultacije u prvoj polovini 2018.

Predsednik Državne revizorske institucije, Radoslav Sretenović, istakao je da se DRI do sada nije bavila ispitivanjem neregularnosti u ovoj oblasti, ali da predstavljeno istraživanje upućuje da bi to trebalo uraditi u skorijoj budućnosti.

Nakon obraćanja panelista, Stefan Šipka, istraživač Centra za evropske politike i koordinator korišćenja CSOnnect granta, i Dejan Maksimović, istraživač Ekološkog centra Stanište, partnerske organizacije na ovom projektu, predstavili su rezultate svog istraživanja, u okviru kojeg su analizirani zvanični dokumenati i podaci državnih ustanova i (145) lokalnih samouprava, kao i odgovori na upitnike koje su poslali službenici (92) opštine i grada i predstavnici (97) organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine. U okviru istraživanja se nude i preporuke za unapređenje stanja u ovoj oblasti. Ovde možete pronaći siže politike koji je izrađen na ovu temu.

Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru institucionalnog granta CSOnnect programa podrške civilnom društvu u oblasti zaštite životne sredine. Konzorcijum organizacija (Ekološki centar Stanište, Ekološki pokret Odžaka, Lokalni ekološki pokret iz Smedereva i Business and Economy Center) predvođen Centrom za evropske politike dobitnik je ovog granta. CSOnnect program sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).