Članak Predlozi za unapređenje pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača i zaštite konkurencije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Opcije javnih politika radi jačanja sinergije zaštite konkurencije i prava potrošača se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Dodatno, rad istražuje kontroverzne aspekte EXPO 2027 izložbe, poput korišćenja posebnog zakona, finansijskih implikacija i budućnosti kultnih građevina poput Hale 1 unutar kompleksa Beogradskog sajma. Proučavanjem ovih složenosti i potencijalnih problema, rad pokušava da osvetli kompleksnu dinamiku organizovanja EXPO izložbe, nudeći preporuke za pristup koji maksimizira koristi istovremeno se baveći izazovima, da bi konačno doprineo uravnoteženom razvoju Srbije, njenom strateškom pozicioniranju na Zapadnom Balkanu i procesu EU integracija.

Ovaj siže je prvobitno proizveden za Centar za Studije Međunarodne Politike (CeSPI) iz Italije. Originalni siže na engleskom jeziku nalazi se na ovom linku.

Članak Beogradski EXPO 2027: Senke i sjaj se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Počevši od 2015. godine, ERP se, kao takozvani prenosni (rolling) dokument, priprema na godišnjem nivou, sa projekcijama razvoja i strukturnim reformama koje će se sprovoditi u naredne tri godine.

Više o istoriji ERP-a pronađite u našem infografiku!

Infografik možete preuzeti ovde.

Članak Program ekonomskih reformi: 10 godina kasnije / Infografik se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Program ekonomskih reformi (Economic Reform Programme – ERP) je instrument koji služi kao alat za koordinaciju makroekonomske i fiskalne politike između zemalja Zapadnog Balkana i EU sa fokusom na planiranje i sprovođenje strukturnih reformi koje treba da dovedu do ispunjenja ekonomskih kriterijuma za članstvo. Ujedno, ERP predstavlja i krovni ekonomski dokument, jer za cilj ima celokupno uređenje upravljanja ekonomskim politikama i ekonomskim razvojem. Njegova svrha je priprema države kandidata ili potencijalnog kandidata za članstvo za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora koji se sprovodi u svim državama članicama EU (Evropski semestar).

Republika Srbija, kao i svi kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU, učestvuje u ovoj vežbi od 2015. godine i trenutno je u toku deseti, a po mnogim mišljenjima i poslednji koji izaziva veću pažnju civilnog društva i javnosti, ciklus pripreme ERP, za period 2024 – 2026. godine. Kako ERP predstavlja prenosni (tzv. rolling) program, svake godine se sprovodi novi ciklus njegove izrade uz izvestan kontinuitet u postavljenim prioritetima u reformskom procesu kako bi se mogao oceniti napredak i jasnije uvideti pravac predložene ekonomske politike.

Imajući u vidu da do danas ne postoji na jednom mestu sistematizovani prikaz strukturnih reformi predviđenih i realizovanih u toku različitih ERP ciklusa, ovaj izveštaj treba da osvetli to područje i pruži odgovor na pitanje: s obzirom na to da se strukturne reforme prenose iz ciklusa u ciklus, da se neke nove definišu kako bi odgovorile i na nove izazove, dok se neke protokom vremena više ne uključuju u ERP, koliko je to tačno strukturnih reformi od 2015. do 2023. godine predviđeno i koliko ih je i realizovano?

Članak Program ekonomskih reformi: 10 godina kasnije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Niske stope prirodnog priraštaja u kombinaciji sa emigracijom većom od imigracije, predstavljaju problem za domaće tržište rada i ukupnu privredu. Iako se Srbija suočava sa ekonomskim emigracijama još od 1960-ih, u novije vreme primećuju se novi obrasci koji su u skladu sa svetskim trendovima: kod obrazovanije populacije prisutne su takozvane cirkularne migracije koje podrazumevaju ponovljene legalne migracije istog lica između dve ili više država. Istovremeno, zahvaljujući novim tehnologijama moguće je raditi iz Srbije za stranog poslodavca što ima pozitivni uticaj na povratak srpskih državljana u zemlju porekla.

Strategija o ekonomskim migracijama za period 2021–2027. usvojena je 2020. godine sa pratećim Akcionim planom. To je prvi javni dokument koji je problematizovao ovu oblast i pokušao da ponudi državne mere u cilju usporavanja emigracije kao i privlačenja povratnika. Naš projekat je bio podstaknut donošenjem ove strategije i jedan od prvih ciljeva je bio da izvršimo evaluaciju Akcionog plana strategije.

Evaluacija Akcionog plana pripremljena je na polovini ciklusa njegove realizacije kako bi njeni nalazi mogli da se koriste prilikom pripreme novog plana. Njen cilj je bio da sistematično analizira Akcioni plan za implementaciju Strategije o ekonomskim migracijama i da na bazi te analize objektivno oceni i informiše kreatore javne politike i donosioce odluka o rezultatima ostvarenim u dosadašnjem toku sprovođenja Strategije, kao i da ponudi preporuke za eventualne korektivne mere za dalje.

Drugi cilj projekta je bio da se upoznamo sa komparativnim iskustvima evropskih zemalja koja se tiču ekonomskih migracija. Konkretno, da ispitamo zakonodavni okvir koji reguliše ovu oblast, da li je on napredniji u odnosu na domaći, zatim kako su uloge u bavljenju ovim pitanjima raspodeljene između države, civilnog sektora i ostalih aktera (privatni sektor, akademska zajednica, mediji) i koje mere sprovodi država kako bi stimulisala povratak iseljenika u zemlju porekla.

Uporedna iskustva pokazuju da postojanje organizacija koje imaju za cilj da budu podrška povratnicima koji razmatraju povratak, ekonomsku aktivnost u matici kao i naučnu i stručnu karijeru ima značajan uticaj na odluku o migracijama. Zato je jedan deo našeg projekta bio usmeren ka razmatranju podrške cirkularnim migrantima koja je sada dostupna kroz programe portala Tačka povratka kao i portala eUprava, kao i da u vidu preporuka, sugerišemo pravce u kojima treba razmišljati prilikom poboljšanja dostupnih ili uspostavljanja novih usluga namenjenih cirkularnim migrantima. Ovaj deo projekta dao je odgovor na pitanje u kojoj meri ova dva portala podstiču i olakšavaju proces cirkularnih migracija kroz različite forme podrške koje nude.

Cilj projekta je bio da uključimo i lokalni nivo u temu cirkularnih migracija. Kroz izgradnju kapaciteta nekoliko organizacija civilnog društva, koje su izabrane na osnovu mogućnosti da zastupaju različite regione u našoj zemlji, omogućili smo da se lokalni akteri intenzivnije bave pitanjem ekonomskih migracija. Cilj je da se u budućnosti izabrane organizacije civilnog društva pretvore u regionalne centre izvrsnosti za pitanja ekonomskih migracija što bi im omogućilo da se na konstruktivan način uključe u dijalog o javnim politikama iz oblasti migracija i doprinesu osmišljavanju rešenja najboljih za region iz kojeg dolaze.

Članak Preporuke za unapređenje procesa upravljanja cirkularnim migracijama se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Cirkularne migracije: pojam i primer Srbije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Cirkularne migracije predstavljaju inovativan odgovor na izazove demografskog opadanja i odliva stanovništva u Srbiji. Ovaj model migracija omogućava zemlji da iskoristi prednosti migracija, prenese znanje i kapital iz inostranstva, i tako doprinese svom ekonomskom razvoju.

Međutim, cirkularni migranti se suočavaju sa specifičnim izazovima zbog čestih promena mesta stanovanja, zahtevajući prilagođene usluge i podršku. Upravljanje cirkularnim migracijama zahteva pažljivo razmatranje kako bi se zadovoljile njihove potrebe i stvorili povoljni uslovi za njihov povratak sa novim veštinama i iskustvima, jačajući tako konkurentske prednosti Srbije na globalnom tržištu. Na temelju ovih pretpostavki, ovaj siže politike pruža preporuke za jačanje podrške cirkularnim migrantima, čime se doprinosi ekonomskom i društvenom razvoju Srbije. Siže analizira značaj i efikasnost dve ključne platforme – portala eUprava i Tačka povratka – u podršci cirkularnim migrantima povratnicima u Srbiju. Kroz detaljnu kvalitativnu i kvantitativnu analizu, istražuju se izazovi i moguća rešenja koja se odnose na korišćenje ovih portala. Pored toga, razmatra se zadovoljstvo korisnika, istražuju se njihove specifične potrebe i predlažu potencijalna poboljšanja.

Članak Cirkularne migracije: Da li Srbija ima rešenje? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Razotkrivanje izazova u javnim nabavkama u Srbiji: Poziv na promene se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Šta savetuju cirkularni i povratni migranti? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Program ekonomskih reformi (ERP) je najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu Evropske unije (EU) i kandidata (i potencijalnih kandidata) za članstvo u EU. To je ujedno, zajedno sa Fiskalnom strategijom, krovni ekonomski dokument Republike Srbije, jer za cilj ima celokupno unapređenje upravljanja ekonomskim politikama i ekonomskim razvojem.

Svrha ovog dokumenta je priprema države za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora koje se sprovodi u svim državama članicama EU (Evropski semestar). Počevši od 2015. godine, ERP se, kao takozvani prenosni (rolling) dokument, priprema na godišnjem nivou, sa projekcijama razvoja i struktirnim reformama koje će se sprovoditi u naredne tri godine.

Iako su izmene dugo najavljivane i iako je su svi akteri, počev od institucija države, pa do civilnog društva i drugih zainteresovanih strana očekivali promenu pristupa u kreiranju ERP, ipak je ova novina po pitanju drastičnog smanjenja broja strukturnih reformi i bolje prioritizacije došla neočekivano. Imajući to u vidu, za očekivati je da će ovaj ciklus (za period 2024 – 2026) biti neka vrsta pilota, u kom će se države i njihove institucije ponovo uvežbavati i uhodavati u izradi dokumenta, dok se očekuje da će prava implementacija smernica započeti od narednog ciklusa, te tako treba i posmatrati ovaj „probni“ period.

Zbog kratkog roka za ovu radikalnu promenu, vrlo je verovatno da će u ovom ciklusu da dođe samo da prepakivanja trenutno važećeg ERP dokumenta (2023 – 2025) i ukrupnjavanja već predviđenih strukturnih reformi. U ovom sižeu dati su predlozi na koji način bi tranzicija u ovom ciklusu najbolje mogla da se izvede. Analiza sa predlozima je izvršena za oblast Konkurentnost, s obzirom da Centar za evropske politike poseduje internu ekspertizu u toj sferi, ali može da se primeni lako i u preostale dve oblasti.

Članak Program ekonomskih reformi (ERP) 2024 – 2026: Stare reforme u novom ruhu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Migratorni tokovi: odgovor države se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.