U novom izveštaju EK za Srbiju date su ocene o napretku Srbije za Poglavlje 27 (životna sredina) u protekle dve godine. Iako EK ocenjuje da određenog napretka ima, suštinska ocena o spremnosti Srbije da preuzme obaveze iz članstva u vezi sa Pogavljem 27 nije promenjena u odnosu na izveštaj iz 2016. godine.

Detaljniji uvid u ocene za pojedinačne oblasti obuhvaćene Poglavljem 27 otkrivaju značajne razlike u odnosu na prosečnu ocenu za čitavo poglavlje, ne samo u pod-oblastima (upravljanje otpadom, kvalitet vazduha npr.), već i unutar pod-oblasti. Ocene EK za pravnu usklađenost Srbije sa evropskim pravnim tekovinama su po pravilu više u odnosu na ocene o sprovođenju takvih pravila, što suštinski oslikava stav EK o raskoraku između pravne harmonizacije i njihovog sprovođenja i primene. Izveštaj EK stoga pokazuje značaj ulaganja daljih napora u usaglašavanje sa ekološkim standardima EU naročito u kontekstu izrade Pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 27 koja je trenutno u toku.

Članak „Jaka dvojka“ za Poglavlje 27 se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Srbija u narednom periodu mora da uspostavi efektivan sistem finansiranja zaštite životne sredine, naročito na lokalnom nivou, kako bi obezbedila zdravlje svojih građana, održivost domaće privrede i usaglašenost sa evropskim standardima.

U ovom trenutku, Srbija se suočava za ozbiljnim izazovima u oblasti zaštite životne sredine o čemu govori činjenica da je za usaglašavanje sa visokim standardima EU u ovoj oblasti potrebno izdvojiti više od 10 milijardi evra. Situacija je naročito problematična na lokalnom nivou, s obzirom na generalno nedovoljne kapacitete lokalnih samouprava sa jedne strane i veliki obim nadležnosti koje gradovi i opštine imaju u oblasti zaštite životne sredine, sa druge strane.

U cilju utvrđivanja postojećeg stanja u pogledu finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou, sprovedeno je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u studiji i završnom sižeu. Rezultati studije ukazuju na značajane probleme sa kojima se lokalne samouprave suočavaju. Veliki broj lokalnih samouprava više prihoduje nego od lokalnih ekoloških naknada nego što troši za zaštitu životne sredine preko fondova za zaštite životne sredine. Takođe, manje sredstava se planira za rashodovanje, nego što se prihoduje što govori da je problem manjih rashoda u odnosu na prihode sistemskog karaktera. Prisutni su primeri nenamenskog trošenja i nenameksnkog planiranja trošenja sredstava. Konačno, javnost je u nedovoljnoj meri uključena u proces finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou. Na osnovu identifikovanih problema, studija nudi preporuke za poboljšanje finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou.

Ova studija je izrađena u okviru CSOnnect institucionalni granta. CSOnnect program u Srbiji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu (REC), a finansira Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA).

Članak Lokalne finansije i životna sredina se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Srbija mora da uspostavi kvalitetan sistem finansiranja zaštite životne sredine, naročito na lokalnom novu, kako bi obezbedila kvalitetan život svojih građana u skladu sa standardima EU.

Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima u oblasti zaštite zaštite životne sredine i usklađivanja sa visokim standardima Evropske unije. Za njihovo prevazilaženje je potrebno izdvojiti najmanje 10 milijardi evra. Naša zemlja, stoga, mora što pre da obezbedi efektivan sistem finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou. To je imperativ ne samo zbog kvaliteta života građana i održivosti privrede, već i zbog uspešnog okončanja procesa pristupanja Evropskoj uniji. Takav sistem mora biti transparentan i mora podrazumevati konsultacije sa predstavnicima državnih ustanova, civilnog društva i privatnog sektora, kako bi se osiguralo informisano i odgovorno donošenje odluka.

Ovaj siže nudi pregled postojećeg stanja u pogledu finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou i preporuke za prevazilaženje identifikovanih problema. Siže je izrađen na osnovu istraživanja u okviru kojeg su analizirani zvanični dokumenati i podaci državnih ustanova i (145) lokalnih samouprava, kao i odgovori na upitnike koje su poslali službenici (92) opštine i grada i predstavnici (97) organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine.

Članak Lokalne finansije i životna sredina se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Srbija se suočava sa brojnim izazovima u reformi politike zaštite životne sredine. Takvi izazovi povezani su sa procesom evropskih integracija, s obzirom na visoke standarde EU u ovoj oblasti sa kojima Srbija mora da se usaglasi kako bi postala punopravna članica.

Jedna od ključnih mera politike zaštite životne sredine na koju treba obratiti pažnju, jeste procena uticaja projekata i planskih dokumenata na životnu sredinu. Pomoću procene uticaja, obezbeđuje se da nadležni organ donese kvalitetniju odluku zasnovanu na što više informacija. Na taj način, sprečavaju se odnosno smanjuju negativni efekti projekata i planskih dokumenata po životnu sredinu. Učešće javnosti je ključni element postupka, putem kojeg se obezbeđuje protok informacija od civilnog društva ka nadležnom organu i garantuje transparentnost i legitimnost donetih odluka. Usklađenost srpskih propisa i institucionalnih rešenja sa evropskim standardima u pogledu procene uticaja do sada je osporavano kako u Srbiji, tako i od strane EU.

Kako bi se utvrdilo tačno stanje u vezi sa implementacijom procene uticaja, sprovedeno je sveobuhvatno istraživanje implementacije Direktive o proceni uticaja (PU) i do određene mere Direktive o strateškoj proceni uticaja (SPU) u Srbiji, pre svega na lokalnom nivou. Fokus istraživanja bio je na institucionalnim pitanjima i učešću javnosti u postupku. Pored implementacije, određena pažnja posvećena je harmonizaciji srpskih propisa sa propisima EU.

Članak Implementacija procene uticaja na životnu sredinu u Srbiji u kontekstu EU integracija se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kako bi obezbedila zdravu životnu sredinu i potpunu usaglašenost sa standardima EU, Srbija mora da se suoči sa značajnim izazovima u pogledu finansiranja zaštite životne sredine, pogotovo na lokalnom nivou.

Prema zvaničnim procenama, više od 10 milijardi evra je potrebno uložiti za potpuno usklađivanje Srbije sa standardima EU u oblasti zaštite životne sredine. S obzirom na obim nadležnosti, nedovoljne kapacitete i različite prakse opština i gradova, pitanje finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou zaslužuje posebnu pažnju. Ovaj siže politike oslanja se na rezultate analize prethodnog sižea i sadrži analizu programa korišćenja sredstava iz fondova za zaštitu životne sredine, pregled saglasnosti koje je nadležno ministarstvo dalo na pomenute programe kao i druge nalaze i preporuke za unapređenje postojećeg stanja u ovoj oblasti.

Članak Finansiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou (2) se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kako bi obezbedila zdravu životnu sredinu i potpunu usaglašenost sa standardima EU, Srbija mora da se suoči sa značajnim izazovima u pogledu finansiranja zaštite životne sredine, pogotovo na lokalnom nivou.

Prema zvaničnim procenama, više od 10 milijardi evra je potrebno uložiti za potpuno usklađivanje Srbije sa standardima EU u oblasti zaštite životne sredine. S obzirom na obim nadležnosti, nedovoljne kapacitete i različite prakse opština i gradova, pitanje finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou zaslužuje posebnu pažnju. Ovaj siže politike sadrži prikaz rashoda evidentiranih na računu lokalnih budžetskih fondova za zaštitu životne sredine, analizu odnosa pomenutih rashoda i lokalnih prihoda od naknada za zaštitu životne sredine i preporuke za unapređenje postojećeg stanja u ovoj oblasti.

Članak Finansiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kakvo je stanje prirode u Vojvodini? Kako su regulisana i kako se finansiraju zaštićena područja? Koji izazovi i prilike predstoje u procesu evropskih integracija? Nova studija se bavi navedenim pitanjima i nudi određene odgovore i preporuke za zaštitu prirode u skladu sa evropskim standardima.

Studija je izrađena u okviru projekta Banatska platforma koji sprovodi Ekološki centar Stanište u saradnji sa Centrom za evropske politike, udruženjem Agroznanje i drugim organizacijama, okupljenim u regionalnu mrežu Banatska platforma. Projekat i studija su finansijski podržani od strane Fonda za otvoreno društvo, Srbija.

Autori su, pored Stefana Šipke, Dejan Maksimović i dr Biljana Panjković.

Članak Zaštićena područja prirode u AP Vojvodini se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U procesu evropskih integracija, Srbija mora da ispuni minimalne standarde EU u vezi sa postupkom procene uticaja industrijskih i infrastrukturnih projekata i planskih dokumenata na životnu sredinu. Reč je o postupcima od izrazitog značaja za prevenciju i smanjenje štetnih efekata ljudskih aktivnosti po životnu sredinu.

Kakva su postojeća institucionalna rešenja i kapaciteti javne uprave u pogledu implementacije procene uticaja? U kojoj meri javnost učestvuje u postupku? Da li je implementacija procene uticaja u Srbiji usklađena sa evropskim standardima? Studija na osnovu temeljne analize pruža odgovor na ova i povezana pitanja sa fokusom na procenu uticaja projekata na lokalnom nivou i nudi preporuke za dalje unapređenje postupka.

Studija je izrađena u okviru projekta „Misli – delaj – utiči“ koji zajednički sprovode Centar za evropske politike, Ekološki centar „Stanište i organizacija Srbija u pokretu. Projekat finansira ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i sufinansira Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije.

Preuzmite studiju i siže.

Članak Implementacija procene uticaja na životnu sredinu u kontekstu evropskih integracija se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.