U procesu evropskih integracija, Srbija mora da ispuni minimalne standarde EU u vezi sa postupkom procene uticaja industrijskih i infrastrukturnih projekata i planskih dokumenata na životnu sredinu. Reč je o postupcima od izrazitog značaja za prevenciju i smanjenje štetnih efekata ljudskih aktivnosti po životnu sredinu.

Kakva su postojeća institucionalna rešenja i kapaciteti javne uprave u pogledu implementacije procene uticaja? U kojoj meri javnost učestvuje u postupku? Da li je implementacija procene uticaja u Srbiji usklađena sa evropskim standardima? Studija na osnovu temeljne analize pruža odgovor na ova i povezana pitanja sa fokusom na procenu uticaja projekata na lokalnom nivou i nudi preporuke za dalje unapređenje postupka.

Studija je izrađena u okviru projekta „Misli – delaj – utiči“ koji zajednički sprovode Centar za evropske politike, Ekološki centar „Stanište i organizacija Srbija u pokretu. Projekat finansira ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i sufinansira Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije.

Preuzmite studiju i siže.

Članak Implementacija procene uticaja na životnu sredinu u kontekstu evropskih integracija se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Istraživanje u okviru studije je utvrdilo da su znatna fluktuacija kadrova, nedovoljan broj stručnjaka za specijalizovane oblasti, odliv mladih državnih službenika i nedostatak suštinskog razumevanja poslova evropskih integracija rukovodilaca na političkom nivou samo neki od prisutnih problema sa kojima se suočava srpska državna uprava. Poslovi vezani za pregovore o članstvu, koji su stvar celokupne državne uprave, a ne samo pojedinačnih jedinica ministarstava, jesu podstrek za sprovođenje održive reforme javne uprave koja treba da bude cilj bez obzira na krajnji ishod pregovaračkog procesa. Ukazujući na ograničenja u sprovođenju pravnog okvira u oblasti zapošljavanja, studija razvija tri moguće opcije za unapređenje kvaliteta ljudskih resursa u državnoj upravi.

Preuzmite verziju i na francuskom jeziku.

Članak Između proizvoljnosti i profesionalizma se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Evropska komisija u poslednjem Izveštaju o napretku navodi da civilno društvo predstavlja „ključnu komponentu svakog demokratskog sistema, i [da ono] treba da bude priznato i tretirano kao takvo od strane družavnih institucija.“ Razume se da EU poseduje uticaj da naglašava ućešće civilnog društva prvenstveno u odnosu na proces pristupanja. Izvan te oblasti, vlada i ostale javne institucije treba da uoče i iskoriste resurse i ekspertizu civilnog društva. O tome svedoči sve veća složenost reformskih tokova, izazovi harmonizacije zakonodavstva, i nedostatak ljudskih kapaciteta u državnoj upravi kao činioca procesa evropske integracije. U tom pogledu, potrebno je uložiti znatne napore kako bi se obezbedila činjenična osnova od samog početka planiranja određene javne politike, što bi bio temelj zdrave i sveobuhvatne reforme.

Članak Civilno društvo i Vlada se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Bez obzira na stalni porast privredne saradnje sa Evropskom unijom i državama bliskog susedstva, koje su takođe u procesu pristupanja uniji, u našoj javnosti a pre svega medijima, često se ističe da je upravo saradnja sa trećim zemljama onaj ključni činilac i „šansa“ za pokretanje privrednog razvoja.

Ne sporeći značaj saradnje sa trećim tržištima, bitno je istaći da će Srbija, kao kandidat za članstvo, morati da redefiniše ekonomske i političke odnose sa trećim državama na način da to odgovara zajedničkim politikama koje države članice sprovode u evropskom okviru. Ova redefinicija odnosa ne mora nužno biti ni izazovna ni dramatična, ukoliko političari, privrednici i eksperti pokrenu zamajac reformi na vreme, kako bi se država pripremila, a interesi Srbije zaštitili na konstruktivan način.

Svrha ove studije je upravo da ponudi prvu informaciju o sadržaju pregovora u poglavlju 30, i ponudi osnovu za početak javne debate o ovim pitanjima. U njoj su na sažeti način izneti osnovni izazovi i nedoumice koji nas kao državu čekaju tokom pregovora. Publikacija takođe predstavlja i prvi proizvod partnerstva i zajedničkog rada Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) i Centra za evropske politike (CEP), na podršci i praćenju pregovora u poglavlju 30 u sledećem periodu.

Članak Uvod u pregovore Srbije sa EU u okviru poglavlja 30 se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Od uspostavljanja, pedesetih godina dvadesetog veka, Jedinstveno evropsko tržište (sa četiri osnovne slobode koje podrazumeva), ima važnu, ako ne i najbitniju ulogu u održavanju evropske ideje, garantovanju konkurentnosti i razvoju evropske ekonomije.

Ova studija ima za cilj da proceni napredak Srbije u razvoju institucionalnog i pravnog okvira u oblasti slobodnog kretanja robe, u skladu sa ciljevima EU, fokusirajući se posebno na harmonizaciju horizontalnog pravnog okvira u pomenutoj oblasti.

Preuzmite i siže politike.

Članak Slobodno kretanje robe u kontekstu pregovora o pristupanju EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kako do rezultata u javnim politikama? Da li civilno društvo u Srbiji može da pomogne uključivanjem u procese praćenja i evaluacije? U aktuelnim okolnostima nedovoljno konstruktivne opozicije na političkoj sceni, nedostatka kritičke javnosti i nezainteresovanosti građana da uzmu aktivnije učešće u društvenim zbivanjima, od organizacija civilnog društva (OCD) se očekuje da preuzmu odgovornost za iznošenje činjenica i argumenata, razvijanje kritičkog mišljenja i aktiviranje građana. Pored toga, proces evropskih integracija i pregovori o pristupanju Srbije EU zahtevaju dodatni angažman OCD u pogledu pružanja stručnog znanja u oblastima za koje su specijalizovane, kao korektivnog mehanizma rada Vlade. U isto vreme, OCD se suočavaju sa finansijskim izazovima: strani donatori, do sada najveći izvor podrške OCD u Srbiji, postepeno se povlače i stoga je potrebno razmišljati o novim modelima održivosti.

Cilj ove studije jeste da ukaže na aspekat praćenja i evaluacije u procesu kreiranja politika, koji je znatno zapostavljen u Srbiji. Studija nastoji da pokaže značaj i doprinos praćenja i evaluacije za kvalitetnije i transparentnije donošenje odluka: prvo, analizom stanja učešća civilnog društva (OCD) u sektorima javne uprave i socijalne politike i zapošljavanja u Srbiji, drugo, analizom kapaciteta nadležnih ministarstava i uopšte državne uprave u Srbiji da sprovode poslove praćenja i evaluacije. Komparativnom analizom i temeljnim istraživanjem se proučavaju dobri primeri i prakse država članica EU, sve sa ciljem pružanja ideja i predloga za uspostavljanje sistema praćenja i evaluacije javnih politika u Srbiji, kao i za značajniji i konstruktivniji angažman OCD u tom pogledu.

Preuzmite i siže politike ovde.

Autori su: Sena Marić, Jelena Žarković Rakić, Ana Aleksić Mirić i Milena Lazarević.

Članak Kako do rezultata u javnim politikama? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Dokument je izrađen za potrebe sprovođenja regionalne radionice mreže kancelarija za evropske integracije u Jugoistočnoj Evropi u okviru GIZ ORF (Open Regional Fund) projekta.

Dokument analizira institucionalnu organizaciju i koordinaciju u okviru celokupnog procesa EU integracija uzimajući u obzir specifičnosti proširenja na Zapadni Balkan i nacionalne strukture u procesu pristupanja; institucionalnu organizaciju i uslove koordinacije za pregovore o pristupanju iz perspektive osnovnih struktura neophodnih za vođenje pregovora o pristupanju; povezanosti procesa kreiranja politika i koordinacije na nacionalnom nivou sa pristupanjem EU; kao i učešća i uloge civilnog društva i parlamenata u procesu pristupanja kao zainteresovanih strana.

U izradi su učestvovale članice TEN mreže think tank organizacija i istraživačkih centara u oblasti EU politika u Jugoistočnoj Evropi.

Članak TEN Background dokument se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Centar za evropske politike je učestvovao u ovogodišnjem izdanju EU-28 Watch, bazi podataka koja pruža uvid u trenutni diskurs država članica EU i kandidata za članstvo o pitanjima od značaja za dalji razvoj EU.

Istraživačica CEP-a Sena Marić je dala prikaz diskursa u Srbiji. Projekat realizuje berlinska think tank organizacija Institut für Europäische Politik.

Članak EU-28 Watch izveštaj se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Parma – Italijanska vlada će nastaviti svoje napore da osigura da pregovori između Srbije i Evropske unije budu sve profitabilniji i napredniji, kaže Sandro Goci, državni sekretar za evropska pitanja Republike Italije, odgovarajući na pitanje kako će prioriteti italijanskog šestomesečnog predsedavanja EU biti povezani sa napretkom pregovora između EU i Srbije.

U Srbiji se spekuliše da sledećoj Komisiji proširenje Evropske unije neće biti prioritet i da to može negativno uticati na pregovore. Šta mislite o tome?

– Nisam uopšte ubeđen da proširenje neće spadati u prioritete Komisije. Zaista, Evropska unija će morati da se više uključi, ne samo u smislu bilateralnih odnosa, nego da pokuša da bolje produži proširenje na celo područje Balkana. Ako pogledamo kartu Evrope, primećujemo teško odsustvo Balkana, nakon ulaska u EU Slovenije i Hrvatske. Vreme je i za Srbiju i Crnu Goru da pođu istim putem.

Italija je dugogodišnji partner Srbije i uvek je podržavala Srbiju na njenom putu ka EU, da li će vlada Matea Rencija nastaviti sa istom praksom?

– Italijanska vlada ima nameru da nastavi da podržava Srbiju u svetlu dugih i jakih prijateljskih odnosa. Zato smo i uvereni da Srbija treba da nastavi na putu ka Evropskoj uniji, prema sopstvenom ritmu, naravno, ali putem koji je već jasno zacrtan.

Italija je prošla kroz težak period velike štednje i posledičnim razvojem „negativnog“ evroskepticizama. Ipak, vrlo dobar ishod Demokratske stranke (PD) na evropskim izborima dokazao je da Italija i dalje veruje u evropski projekat. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

– Demokratska stranka (PD) je postigla odličan rezultat upravo zato što su građani cenili evropske napore i rad Rencijeve vlade. Mere štednje nisu bile uzrok ekonomske krize, tako da takođe nisu ni pravi lek. Mi treba da se fokusiramo na povećanje zaposlenosti kroz investicije na nivou Italije, i podstaknemo taj trend i na evropskom nivou. Upravo je u ovom trenutku krize važno dodatno osnažiti evropske institucije i izaći iz krize sa „više Evrope“, a ne „manje Evrope“.

Koji su prioriteti Italije tokom njenog predsedavanja od 1. jula?

– Postoji jedan veliki prioritet za Italiju, a to je Evropa rasta. To znači posvetiti veću pažnju zapošljavanju, ali i mnogim drugim pitanjima vezanim za održiv razvoj i rast. Mislim pre svega na pitanja energetskih resursa, politika prema Mediteranu, jedinstvenog digitalnog tržišta, industrijskih politika i održivosti i zaštite životne sredine. Italija će raditi i zalagati se za manje birokratsku i Evropu bližu građanima.

Intervju je objavljen u dnevnom listu Danas i možete ga pročitati ovde.

Članak Vreme je za Srbiju da uđe u EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kreiranje politika, njihova primena, kao i način merenja ostvarenih rezultata spadaju u ključna pitanja koja su u ranijem periodu bila zanemarena. Upravo je to tema studije ,,Kreiranje politike i pregovori za pristupanje EU: kako do rezultata za Srbiju”.

Prenosimo u celosti komentar Nebojše Lazarevića, direktora CEP-a za list Politika:

Sistem s teško primenjivim zakonima

Vlast počinje da shvata da je postojeći sistem kreiranja (javnih) politika neodrživ 

Zakon o zaštiti konkurencije može da posluži kao primer kako se u Srbiji kreiraju javne politike. Prvi ovakav propis donesen je u drugoj polovini 90-ih i nikada nije zaživeo, kako su tada voleli da kažu. Godine 2005. donesen je potpuno novi zakon, za koji je i pre donošenja, površnom analizom, bilo jasno da neće biti primenjiv (novi termin za istu stvar). Sve mane tog propisa otklonjene su zakonom iz 2009, ali je usledila partijska preraspodela mesta u Komisiji za zaštitu konkurencije, pa je rezultat primene najnovijeg, primenjivog zakona – isti. I ovaj je zakon izmenjen prošle godine, a promene u realnosti zaštite konkurencije u Srbiji još nema.

Slična je situacija i sa Zakonom o zaštiti potrošača – donesena su svojeveremeno tri zakona – 2002., 2005. i 2010. – a najnoviji je u skupštinskoj proceduri.

Centar za evropske politike (CEP) predstavio je pomenutu studiju u Briselu, u debati organizovanoj u saradnji sa think tank organizacijom European Policy Centre (EPC). Pored ostalih, u debati su učestvovali: Lazar Krstić, ministar finansija Republike Srbije, i Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije. Ministar je naveo da bi ministarstvo koje on vodi imalo i te kakve koristi od veće koordinacije između aktera u procesu kreiranja (javnih) politika. Ministarstvo finansija sada ,,vadi kestenje iz vatre” koje se u vatri nalazi upravo zbog izostanka bilo kakvog činjenično zasnovanog kreiranja javnih politika, kako u sferi ekonomije i finansija tako i u drugim oblastima. Ministar primećuje da smo ,,udarili u zid dosadašnjim sistemom kreiranja politika’’, ako se uopšte može reći da je takav sistem i postojao. On je istakao da je Vlada sada na početku novog ciklusa politike, da je u fazi planiranja i da je vreme da se počne sa radom.

Na osnovu izjave ovog ali i drugih funkcionera i političara čini se izvesnim da vlast počinje da shvata da je postojeći ,,sistem’’ kreiranja (javnih) politika neodrživ. S druge strane, rezultati poslednjih parlamentarnih izbora obezbeđuju politički kapacitet za rešavanja ovog problema. Naravno, ključno pitanje na koje ćemo odgovor dobiti u skorijoj budućnosti je: Da li za to postoji politička volja? Naše iskustvo pokazuje da reformi nema bez nedvosmislene političke volje. Do sada smo, s jedne strane, imali realnu potrebu za unapređenjem kvaliteta procesa kreiranja politika, kao i načelnu spremnost državnih organa za to. S druge strane, evidentan je izostanak političkog dogovora koalicionih partnera, odnosno izostanak političke volje. Može se reći da će konstituisanjem Narodne skupštine i formiranjem nove vlade svi uslovi za unapređenje sistema i procesa kreiranja (javnih) politika biti ispunjeni. Jedino će biti otvoreno pitanje postojanja ili nepostojanja političke volje u najuticajnijoj partiji – Srpskoj naprednoj stranci. Evidentno je da će nova vlada imati jakog predsednika, ali to ne mora nužno da znači snažan centar vlade i dobru koordinaciju javnih politika.

Komentar možete pročitati na internet stranici lista Politika.

Članak Sistem s teško primenjivim zakonima se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Eksplanatorni skrining za Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj održen je od 18. do 20. marta 2014. godine u Briselu. Delegaciji Republike Srbije su tom prilikom predstavljeni svi detalji pravne tekovine Evropske unije vezane za sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja. S obzirom na važnost ovog poglavlja, ovaj članak se ukratko osvrće na najvažnije aspekte za uspešne pregovore u ovom poglavlju za Srbiju.

Na osnovu podataka poslednjeg popisa poljoprivrede u Srbiji iz 2012. godine, postoje ukupno 631.122 poljoprivredna gazdinstva, koja obrađuju ukupno 3.355.859 hektara zemljišta. Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava, 628.555 je porodičnih, a 2.567 su preduzeća, zadruge, preduzetnici i gazdinstva u vlasništvu državnih institucija ili crkvi i verskih zajednica.^[1] Takođe, po informacijama iz Privredne komore Srbije poljoprivreda i prehrambena industrija učestvuju sa oko 17% u stvaranju bruto društvenog proizvoda zemlje (BDP), ali ako se posmatra celokupan doprinos poljoprivrede ostalim sektorima privrede, posebno proizvođačima i prerađivačima inputa i sirovina, ovo učešće nadmašuje 40% ukupnog BDP-a.

Zbog izuzetnog značaja poljoprivrede za ekonomsku stabilnost i održiv razvoj, prilagođavanje domaćih politika i zakonodavstva Zajedničkoj poljoprivrednoj politici Evropske Unije (ZPP) je od suštinske važnosti, s obzirom da će obezbediti niz prednosti za agrarni sektor u Srbiji.

ZPP se utvrđuje na nivou EU, a sprovode je države članice. Glavni cilj ove politike jeste podrška primanjima poljoprivrednika, da bi im se osigurao određeni nivo godišnjih primanja, ali takođe da bi se ti isti poljoprivrednici ohrabrili da podignu kvalitet svoje proizvodnje i ulažu u nove razvojne trendove.

Postoje četiri primarna prioriteta ZPP-a:

1. Obezbeđivanje kvaliteta i bezbednosti proizvoda
2. Zaštita životne sredine i životinja
3. Podizanje konkurentnosti poljoprivrednika iz EU
4. Očuvanje ruralnih zajednica i jačanje njihove unutrašnje dinamike i samoodrživosti.

S obzirom da je 2013. godine ZPP ponovo reformisana nakon deset godina, Evropska komisija je uspostavila još jedan set prioriteta za poboljšanje poljoprivrede u Evropi, kao npr. podsticanje istraživanja i razvoja (R&D), upravljanje rizikom (risk management), veća stopa socijalnog uključivanja, efikasnije korišćenje resursa i bolje očuvanje ekosistema. Slogan reforme glasi „Zelenija i pravednija ZPP“, što upravo pokazuje da je glavni cilj reforme podizanje svesti o boljoj zaštiti životne sredine i resursa, kao i o boljoj i efikasnijoj distribuciji pomoći poljoprivrednicima.

Šta usklađivanje ovih politika znači za Srbiju?

Pre svega tokom perioda pristupanja EU, Srbija će primiti značajnu finansijsku pomoć za razvoj poljoprivrednih kapaciteta, kao i ruralnih oblasti. U prethodnom IPA I programu Srbija je već dobila značajna sredstva za unapređenje poljoprivrede i regionalni razvoj, posebno u sklopu RSEDP2 programa, koji je finansirao 32 projekta vezana za poljoprivredu. Ti projekti odnosili su se na unapređenje vinskog sektora, usklađivanje tehničkih postupaka u proizvodnji sa najboljim evropskim praksama, vakcinisanje životinja i suzbijanje besnila i drugih bolesti, kao i projekte vezane za poboljšanje bezbednosti hrane i standarda kvaliteta.

Tokom ovog programa EU je pokrenula i veliki projekat pod nazivom „Bašta Srbije“ koji za cilj ima rešenje problema u sektorima proizvodnje voća, povrća i cveća, koji su od izuzetne važnosti, jer je vrednost biljne proizvodnje 70% od ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

U ovoj godini kreće implementacija programa IPA II, koji je za srpsku poljoprivredu od izuzetnog značaja, s obzirom da sa svojim statusom zemlje kandidata Srbija sada može da pristupi većim finansijskim sredstvima i tako obezbedi značajan doprinos za razvoj poljoprivrednih kapaciteta. Naravno, to će sve zavisiti i od toga koliko će Srbija uspeti da unapredi sistem strateškog planiranja u ovom sektoru, rad lokalnih samouprava, kao i edukaciju samih poljoprivrednika po pitanju pripremanja projekata za pristup finansiranju. Naime, Srbija će u ovom procesu imati veliku korist od iskustava drugih zemalja, naročito Hrvatske, pre svega da bi bolje iskoristila IPA II sredstva i pripremila se za usklađivanje sa politikama EU, kako bi kao buduća država članica  efikasno koristila EU ZPP fondove.

Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj biće za Srbiju jedno od najzahtevnijih poglavlja, s obzirom da propisi koji regulišu ovu oblast čine skoro jednu trećinu svih propisa EU. Pod te propise spadaju između ostalog i sva pitanja vezana za subvencije poljoprivrednicima, marketing i prodaju poljoprivrednih proizvoda kao i zakonodavstvo vezano za zaštitu geografskog porekla i tradicionalnih proizvoda.^[2]

Tokom skrininga, identifikovano ne nekoliko veoma važnih problema. Verovatno najvažnije usklađivanje sa praksom EU tiče se pitanja subvencija poljoprivrednicima, koje se u EU implementira na regionalnom nivou i koje je u svojoj strukturi prilično komplikovano, jer identifikuje različite kategorije primaoca pomoći, kao i uslove pod kojima oni tu pomoć mogu da dobiju. Za delegaciju Srbije bilo je izuzetno korisno što je tokom skrininga posebna pažnja posvećena pojašnjavanju noviteta uvedenih sa reformom, pošto će Srbija morati da ih u potpunosti prenese u svoje zakonodavstvo i uključi u svoju praksu pre ulaska u EU. U okviru toga posebno je istaknuto pitanje standarda zaštite okoline u sektoru poljoprivredne proizvodnje, koje je sa reformom postalo strog uslov za primanje subvencija.

Sa strane delegacije Srbije, najveći interes su izazvala pitanja organske proizvodnje, zaštite srpskih proizvoda, kao i njihova promocija. Kao problem navedena je činjenica da Srbija u ovom trenutku nema državnu kancelariju ili agenciju, čak ni u okviru ministarstva, koja se specifično bavi pitanjem promocije proizvoda, na način na koji se to radi u državama članica. Takođe, pitanje državnih intervencija je zahtevalo više pojašnjavanja, s obzirom da je to pitanje u okviru ZPP strogo regulisano, kako bi se garantovala konkurentnost poljoprivrednog sektora u Evropi.

Pred Srbijom je veoma težak i dugotrajan proces prilagođavanja, kome treba posvetiti puno pažnje pre svega zbog ekonomskom značaja ovog sektora. Tokom bilateralnog skrininga koji je programiran za maj ove godine, Srbija će imati priliku da bolje predoči svoje stanje u ovom sektoru i dobije konkretne savete kako bi se što bolje pripremila za reforme.

Za kraj, važno je napomenuti da u Srbiji trenutno postoji veliki neiskorišćeni potencijal u poljoprivrednoj proizvodnji, posebno u sektorima kao što su vino, organska hrana i stočarstvo. Upravo iz tog razloga, pregovori sa Evropskom Unijom, kao i pristup fondovima IPA II predstavljaju idealnu priliku da se poveća značaj poljoprivrede u ekonomskom razvoju Srbije i obezbedi što bolji plasman naših proizvoda na evropskom Jedinstvenom tržištu.

[1] Za dodatne informacije o poljoprivrednim statistikama konsultovati: http://popispoljoprivrede.stat.rs/?page_id=4499&lang=lat

[2] Više o zaštiti geografskog porekla i tradicionalnih proizvoda: https://cep.org.rs/dokumentacioni-centar/clanci-i-komentari/399-bezbednost-hrane-gmo-i-zastita-tradicionalnih-proizvoda-u-okviru-pregovora-sa-eu.html

Članak Poljoprivreda u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Prenosimo u celosti komentar Nebojše Lazarevića, direktora CEP-a, za list Politika.

Da li u Srbiji (a i u drugim državama Zapadnog Balkana) uopšte možemo govoriti o postojanju tržišne ekonomije kako je definiše EU?

Od država kandidata za članstvo u EU zahteva se ispunjavanje niza kriterijuma, koji se uobičajeno kategorizuju kao politički, ekonomski i pravni. Mnogo je toga rečeno o ovim tzv. kopenhaškim kriterijumima, ali se u dosadašnjem procesu pristupanja Srbije najviše govorilo o političkim aspektima i o izazovima harmonizacije domaćeg prava sa stotinama hiljada stranica evropskog „akija”. Za ekonomske kriterijume nekako se olako pretpostavlja da će biti ispunjeni samo ako nastavimo da radimo na makroekonomskoj stabilnosti, da „privlačimo investicije” i „giljotiniramo suvišne propise”. Malo je bilo ozbiljnih rasprava o strukturnim problemima srpske privrede koji je suštinski čine netržišnom, nekonkurentnom i tromom. Tek poslednjih meseci, uz saznanje da je broj zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji za 20 odsto viši nego što je procenjivano, počeli smo ozbiljnije da razmišljamo o strukturi naše privrede.

S tim u vezi nameće se pitanje kako smo došli do ovakve ekonomije u državi koja tvrdi da je na kraju procesa tranzicije. Da li u Srbiji (a i u drugim državama Zapadnog Balkana) uopšte možemo govoriti o postojanju tržišne ekonomije kako je definiše EU? Ako bismo tvrdili da sama činjenica da više ne živimo u centralnoplanskoj (dogovornoj) ekonomiji nužno podrazumeva postojanje tržišne privrede, počinili bismo grešku opasnog pojednostavljenja problema.

Rekao bih da uzrok današnjem stanju u ekonomiji možemo potražiti u nasleđu socijalističke privrede i „antikonkurentske” kulture koja je u njoj izgrađena. Tokom tog perioda smatralo se sastavnim delom socijalističkog morala da se s „konkurentima”,to jestdrugim „udruženim radnicima”, usaglase, provere i dogovore cene i drugi uslovi prodaje ili nabavke. Kad se ovakvom „tržištu” dodaju giganti, svojevrsni socijalistički imaoci dominantnog položaja i konstantan rad države na stvaranju konglomerata (na primer, takozvani SOUR– složene organizacije udruženog rada iliti svojevrsne mešavine kartela i velikih igrača s dominantnim položajem), dolazi se do slike tržišta koje je namerno kartelisano i u kojem svaki učesnik „odozgo” dobija svoj „deo kolača”. U toj slici netržišno ponašanje nije incident već pravilo.

Imajući u vidu potpunu pasivnost države da u temelju rešava ovakve strukturne i kulturološke probleme, ne iznenađuje činjenica da se privrednici Srbije i danas čude nad antimonopolskim pravilima EU, sadržanim i u domaćem Zakonu o zaštiti konkurencije,koji sankcionišu ovakvo dogovaranje čak i ako je prećutno. Na njihovu „sreću”,loša implementacija antimonopolskih pravila kod nas je praćena još lošijom primenom propisa o zaštiti potrošača.

Ovome treba dodati političku i ekonomsku prošlost država regiona, a u slučaju Srbije ne samo monopolizaciju u planskoj ekonomiji, ekonomske sankcije i ratni period već i neodređenu i večitu privatizaciju koja je stvorila sistem klijentelističko-patronskih odnosa. Zato se može reći da živimo u tranzicionoj privredi koja više podseća na feudalizam nego na ekonomiju slobodnog tržišta. U ovakvoj konstelaciji vlast je svojim štićenicima, „vlasteličićima”,delila određena prava kao što su specijalan tretman pri uvozu i izvozu, određeni prostor na tržištu, sprečavanje nadzora (inspekcije, suda, carine, poreskih organa), dok je njihovu konkurenciju primoravala da posluje legalno, čineći je tako nekonkurentnom.

No, udar konkurencije iz EU nije čekao prijem Srbije u članstvo, već je nastupio posle prvog talasa liberalizacije tržišta tokom 2001, a potom i usled primene Prelaznog trgovinskog sporazuma 2009. godine, pa situacija u srpskoj privredi danas nije tako beznadežna. Ona se već suočila s pritiscima spoljne konkurencije i zbog toga je većina ekonomskih aktera koji nisu sposobni da se nose sa silama tržišta EU već eliminisana ili je na izdisaju.

Pitanje koje ostaje za diskusiju jeste da li su učesnici na politizovanom, monopolističkom tržištu u Srbiji – koji i danas igraju po navedenim pravilima, bez kulture konkurentskog ponašanja – sposobni da prevaziđu sopstveno nasleđe, prihvate činjenicu da je njihov netržišni pristup neprihvatljiv u privredi koja se integriše u jedinstveno tržište EU i promene ponašanje tako što će usvojiti pravila poslovanja Evropske unije.

Direktor Centra za evropske politike, magistar prava EU

Nebojša Lazarević

Komentar možete pročitati internet stranici lista Politika.

Članak Nekonkurentnost srpske privrede se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.