Model za fazno pristupanje, inicijativa koju je CEP razvio u saradnji sa Centrom za evropske političke studije (CEPS) iz Brisela, postao je nezaobilazna tačka u diskusijama na temu budućnosti politike proširenja EU. Prvobitno predstavljen u oktobru 2021. godine, Model je pretrpeo znatno unapređenje u avgustu 2023. kada je objavljen Model 2.0 za fazno pristupanje. Model 2.0 je proistekao iz prethodno objavljenih 14 tematskih papira, čiji je nastanak podržao Fond za otvoreno društvo.

Projekat ima za cilj da maksimalizuje uticaj Modela 2.0 i informiše odluke u vezi sa proširenjem na samitima Evropskog saveta u decembru 2023. i martu 2024. i u susret dolazećim izborima za Evropski parlament. Cilj proširenja je postao još značajniji od početka ruske agresije na Ukrajinu, koja je dodatno naglasilla potrebu da EU prihvati Zapadni Balkan i ojača svoj geopolitički uticaj u regionu.

Projekat omogućava CEP-u da sprovede zagovaračke misije u članicama EU, strateški  tempirane neposredno pre i posle sastanka Evropskog saveta u decembru 2023., koji je bio ključan jer je na njemu usvojen Plan rasta za Zapadni Balkan, takođe vrsta postepene integracije. Misije obuhvataju široki spektar aktivnosti, uključujući i pojedinačne i grupne sastanke sa ključnim predstavnicima na srednjim i višim pozicijama u relevantnim ministarstvima, posebno onima koja su odgovorna za spoljne i evropske poslove. Takođe, osim na ministarstva, CEP je usmeren i na predstavnike zakonodavnih tela i organizacija civilnog društva kako bi se izgradio što širi konsenzus. Svaka misija, a štaviše i pojedinačni sastanci, prate agende posebno skrojene za svaku od obuhvaćenih zemalja, tako da adresiraju jedinstvene brige i interesovanja svakog pojedinačnog aktera. Takođe je važno napomenuti da je CEP iskoristio svoju snažnu i dobro povezanu mrežu kontakata u posećenim državama kako bi se osiguralo da svaka misija bude maksimalno efektivna u unapređivanju zagovaračkih ciljeva CEP-a.

Imajući u vidu potrebu za jednoglasnošću za bilo koju odluku u politici proširenja, ovaj projekat pokriva širok opseg država članica. Uključene su tradicionalno uticajne države u politici proširenja, kao i one za koje se smatra da imaju nesrazmerno veliki uticaj u odnosu na veličinu. Posebno je vođeno računa da se ne dupliraju napori u  zemljama u kojima je CEP već ranije uspostavio temeljne kontakte putem alternativnih kanala. Naposletku, zagovaračkim misijama obuhvaćene su sledeće zemlje:

• Belgija
• Danska
• Estonija
• Finska
• Grčka
• Holandija
• Irska
• Italija
• Luksemburg
• Nemačka
• Poljska
• Portugalija
• Španija
• Švedska.

Kontakt-osoba: Ljubica Kovačević, projektna menadžerka (ljubica.kovacevic@cep.org.rs) 

Članak Izgradnja konsenzusa o inicijativi za fazno pristupanje EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Fokus projekta je bio na operacionalizaciji modela faznog pristupanja koji su zajednički kreirali CEP i CEPS. Prvobitno najavljen u julu 2021. godine, objavljen u oktobru iste godine i dopunjen u januaru 2022. godine, predlog modela je do sada inspirisao nekoliko debata širom Evrope i dobio podršku brojnih članova stručne zajednice, kao i određenog broja kreatora politike unutar EU. Iako je predlog imao obećavajućí početak, tek treba da dobije priznanje institucija EU i širu podršku država članica. Pronalaženje konsenzusa o takvom inovativnom rešenju postaje još opravdanije u vreme kada je ruska invazija na Ukrajinu dodatno istakla neophodnost prihvatanja Zapadnog Balkana od strane EU i njenog učvršćivanja svog geopolitičkog „otiska“ u regionu. Da bi se napravio iskorak i prevazišao status kvo, ovaj projekat je imao za cilj da dodatno doprinese razvoju robusnog i u potpunosti operativnog modela faznog pristupanja EU. Kako bi ostvario zacrtani cilj, projekat je podržao istraživanja i analize potrebne za izradu serije od 14 analitičkih dokumenata koji se bave pitanjima i slabim tačkama definisanim na osnovu povratnih informacija dobijenih od zainteresovanih strana tokom prvih promotivnih i zagovaračkih napora sprovedenih od strane organizacija kreatora modela. Konkretno, u toku trajanja projekta razvijeni su sledeći analitički dokumenti:

• Šest analitičkih dokumenata o potencijalnoj primeni modela faznog pristupanja u svakoj od zemalja regiona, sa fokusom na političke i ekonomske specifičnosti svake od zemalja ZB, potencijalnu dinamiku sprovođenja na nacionalnom nivou, analizu zainteresovanih strana, kao i mogućnosti i rizika koje treba razmotriti u kontekstu potencijalne primene modela.
• Analiza i vizuelna prezentacija uklapanja novog modela sa revidiranom metodologijom proširenja EU iz 2020. godine.
• Analitički dokument na temu pravnih implikacija i zahteva za implementaciju modela faznog pristupanja.
• Analitički dokument na temu opcija, mogućnosti i implikacija uvođenja progresivne sektorske integracije (odnosno, kako se progresivna sektorska integracija može kombinovati sa faznim modelom pristupanja).
• Analitički dokument na temu finansijskih i ekonomskih implikacija modela faznog pristupanja na budžet EU, kao i na budžete zemalja pristupnica.
• Analitički dokument na temu instrumenata finansiranja, aranžmana, kapaciteta i uslova koje treba primeniti.
• Analitički dokument na temu modela faznog pristupanja u odnosu na inicijative regionalne saradnje, prvenstveno u odnosu na Berlinski proces i zajedničko regionalno tržište, kao i veze sa inicijativom Otvoreni Balkan.
• Analitički dokument na temu upravljanja novim modelom od strane EU, sa fokusom na pozitivne i negativne mehanizme uslovljavanja (reverzibilnosti).
• Analitički dokument o upravljanju bilateralnim sporovima između država članica EU i zemalja pristupnica i na temu uloge procesa regionalnog pomirenja u primeni novog modela.

Rad na analitičkim dokumentima predstavljao je ključni deo projekta koji je omogućio sveobuhvatnu razradu Modela faznog pristupanja 2.0, analitičkog dokumenta koji sintetizuje glavne nalaze svih gore navedenih papira.

U ostvarivanju rezultata, projekat je koristio dragocenu ekspertizu istaknutih regionalnih istraživača, kao i pojedinačnih istraživačkih organizacija Think for Europe mreže (Think for Europe Network – TEN), kao što su Institut za evropsku politiku (EPI) iz Skoplja, Institut Alternativa (IA) iz Podgorice i Vanjskopolitička inicijativa BH (VPI BH) iz Sarajeva.

Projekat finansiran od strane Fondacije za otvoreno društvo (FOD).

Kontakt osoba: Ljubica Kovačević, projektna menadžerka (ljubica.kovacevic@cep.org.rs)

Sve proizvode izrađene u okviru ove inicijative možete pogledati na zasebnoj stranici Model faznog pristupanja EU.

Događaj održan u okviru projekta:

1. Radionica o modelu faznog pristupanja

Članak Podrška daljem razvoju modela faznog pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Think Tank program podrške mladim profesionalacima nastoji da pomogne nezavisnim istraživačkim centrima iz Centralne i Istočne Evrope da privuku diplomce koji su nedavno završili master i doktorske programe društvenih I humanističkih nauka, dajući im priliku da steknu iskustvo iz prve ruke u istraživanju politika.

Članak Podrška mladim profesionalcima se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Istraživačke studije razmatraju relevantno EU i srpsko zakonodavstvo, kao i pojedine studije slučaja, uglavnom proučavajući načine na koje su se neke od najnovijih država članica bavile ovim relevantnim pitanjima tokom njihovih pregovora o članstvu.

S obzirom da je ljudski kapital najveći adut za svaki think tank, Think Tank program podrške mladim profesionalacima ima za cilj da pomogne nezavisne istraživačke centre iz centralne i istočne Evrope da privuku diplomce koji su skoro završili magistarske i doktorske programe u društvenim i humanističkim naukama, dajući im priliku da steknu iskustvo iz prve ruke u istraživanju politika. Program omogućava nezavisnim istraživačkim centrima da regrutuju mlade istraživače poreklom iz regiona koji su nedavno diplomirali na univerzitetima u zemljama OECD-a i finansira njihove istraživačke projekte, u trajanju do 6 meseci.

Članak Think Tank program podrške mladim profesionalcima se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.