Konferencija o budućnosti Evrope (CotFoE) predstavlja jedinstvenu priliku za građane da razgovaraju – na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou – o tome kako oblikovati budućnost starog kontinenta u smislu osiguravanja reformi koje bi dovele do napretka, prosperiteta i bezbednosti. Pošto se ova pitanja ne mogu pravilno rešiti bez integrisanja Zapadnog Balkana (ZB) u šire rasprave, Centar za evropske politike (CEP – Beograd) napravio je korak napred organizujući konferenciju na visokom nivou pod imenom ZAOKRUŽENA EVROPA.

Naslov ove inicijative je namerno odabran kako bi pokazao da samo ujedinjena Evropa, kontinent sastavljen od zemalja sa zajedničkim vrednostima, može na odgovarajući način odgovoriti na sve veći broj prekograničnih izazova. Stoga se ovaj koncept proteže izvan EU jer zamišlja ZB kao suštinski deo evropske slagalice.

S obzirom na to da su diskusije u okviru CotFoE -a u toku, sa ciljem da se završi do leta sledeće godine, ZAOKRUŽENA EVROPA je registrovana na zvaničnom portalu CotFoE-a. Ključna poruka događaja je bila da je krajnje vreme za otvoreno i kritičko razmatranje, ne o tome da li ZB može doprineti razvoju evropskog projekta, već o tome kako i u kojoj meri. Zato ovaj CEP Predstavlja pruža sažetu analizu ključnih tema koje su obeležile ovu konferenciju,  poput ideje o uvođenju modela pristupanja u fazama, uključivanjem regiona u širu evropsku stratešku autonomiju, dalje iskorišćavanjem ekonomskih beneficija od saradnje između EU i ZB i istražuju načine kako dati veći prostor evropskoj omladini u kontekstu digitalnih izazova. Stoga pot-poglavlja ovog rada prate naslove panela događaja i predstavljaju glavne ideje, kritike i zaključke svake panel diskusije.

Članak Zaokružena Evropa se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Program ekonomskih reformi (Economic reform programme – ERP) je najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu Evropske unije (EU) i kandidata (i potencijalnih kandidata) za članstvo u EU. To je ujedno i krovni ekonomski dokument Republike Srbije, jer za cilj ima celokupno unapređenje upravljanja ekonomskim politikama i ekonomskim razvojem.

Ovaj informativni list o ERP-u izrađen je u okviru projekta Pripremi se za učešće, koji zajednički sprovode Centar za evropske politike, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Centar savremene politike (CSP) kroz portal European Western Balkans, uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Članak Program ekonomskih reformi – ERP se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Pocetak ove godine obecavao je resetovanje usporene dinamike pristupnog procesa Srbije. Međutim, nakon što je EU odobrila revidiranu metodologiju proširenja, izbijanje pandemije COVID-19 preusmerilo je fokus odnosa između Srbije i EU na ekonomski oporavak i pitanje solidarnosti. Kako bi odgovorio na ova jedinstvena vremena, dugoocekivani Samit EU-Zapadni Balkan koji je održan 6. maja 2020. godine prilagodio je svoj format i završnu deklaraciju.

Koliko dobro se prilagodila Srbija? Kriza COVID-19 obelodanila je krhko stanje srpske demokratije, koje je postalo posebno vidljivo kada su vlasti uvele vanredno stanje, kao i stroge i nesrazmerne mere kako bi mogle da se izbore sa pandemijom. Da stvar bude još gora, tokom ovog perioda izašao je poslednji izveštaj Fridom Hausa (Freedom House) u kome Srbija više nije klasifkovana kao „polu-konsolidovana demokratija“, vec kao „hibridni režim“. Kako se Srbija pripremala za parlamentarne izbore u junu 2020. godine, tenzije su sve više rasle, imajuci u vidu i da se veliki deo opozicije opredelio za strategiju bojkota izbora.

Kako bismo bolje razumeli izazove post-pandemijskog procesa pristupanja EU, Centar za evropske politike – CEP je sa istaknutim domacim i stranim zainteresovanim stranama razgovarao o trenutnoj situaciji i onome što predstoji. 13. maja 2020. godine, CEP je bio domacin onlajn diskusionog panela zatvorenog tipa, pod nazivom „COVID-19 diplomatija Srbije i rezultati Samita u Zagrebu: Deja vu ili znacajan korak na putu ka clanstvu u EU?“ U ovom izveštaju predstavljena je analiza ključnih elemenata koje su izneli diskutanti na događaju.

__________________________________________________

Fotografija: Flickr/ EU2020HR

Članak COVID-19 diplomatija Srbije i rezultati Samita u Zagrebu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Centar za evropske politike – CEP je 30. januara 2020. godine organizovao konferenciju pod nazivom „Budućnost tink tenk organizacija i mogućnosti uticanja na javne politike u kontekstu krize demokratije.“

Uzimajući u obzir sadržajnost dve panel diskusije, ovaj tekst predstavlja analizu ključnih elemenata koje su panelisti i prisutni diskutovali, u vezi sa ulogom tink tenkova i izazova sa kojima se suočavaju u promenljivom globalnom okruženju.

Članak #ThinkTanksMatter2020 se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Centar za evropske politike (CEP) je u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji 28. januara 2020. godine organizovao skup pod nazivom „Zaštita potrošača u Srbiji – Da li će EU standardi koristiti svima?”

Diskusija je održana u Europe Café formatu koji osmišljen na osnovu principa World Café metode, što je dalo ovom događaju dinamičnu i neformalnu atmosferu. Na događaju je razmatrano trenutno stanje stvari i problemi, mogućnosti za unapređenje u kraćem roku i trenutni planovi promena/reformi, a učesnici su zamislili Srbiju kao članicu EU 2025. godine i kako bi zaštita potrošača trebalo da izgleda tada.

Članak Zaštita potrošača u Srbiji – Da li će EU standardi koristiti svima? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

The conference discussed the best ways to keep the enlargement policy on the agenda of the European Union, both in Brussels and the member states. The participants also debated the current contribution of the Berlin Process, as well as their prognosis and expectations for the enlargement process in the future. Through two consecutive panels, speakers […]

The conference discussed the best ways to keep the enlargement policy on the agenda of the European Union, both in Brussels and the member states. The participants also debated the current contribution of the Berlin Process, as well as their prognosis and expectations for the enlargement process in the future. Through two consecutive panels, speakers and participants addressed these questions from the EU’s and from the acceding countries’ perspectives.

Currently available only in English.

Članak European Union and the Western Balkans se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U novom izveštaju EK za Srbiju date su ocene o napretku Srbije za Poglavlje 27 (životna sredina) u protekle dve godine. Iako EK ocenjuje da određenog napretka ima, suštinska ocena o spremnosti Srbije da preuzme obaveze iz članstva u vezi sa Pogavljem 27 nije promenjena u odnosu na izveštaj iz 2016. godine.

Detaljniji uvid u ocene za pojedinačne oblasti obuhvaćene Poglavljem 27 otkrivaju značajne razlike u odnosu na prosečnu ocenu za čitavo poglavlje, ne samo u pod-oblastima (upravljanje otpadom, kvalitet vazduha npr.), već i unutar pod-oblasti. Ocene EK za pravnu usklađenost Srbije sa evropskim pravnim tekovinama su po pravilu više u odnosu na ocene o sprovođenju takvih pravila, što suštinski oslikava stav EK o raskoraku između pravne harmonizacije i njihovog sprovođenja i primene. Izveštaj EK stoga pokazuje značaj ulaganja daljih napora u usaglašavanje sa ekološkim standardima EU naročito u kontekstu izrade Pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 27 koja je trenutno u toku.

Članak „Jaka dvojka“ za Poglavlje 27 se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Od 2012. do 2013. Evropska komisija je postepeno počela da naglašava nedostatak političke podrške reformi javne uprave. Godine 2017. došli smo dotle da Srbija više ne može da se pohvali gotovo nikakvim napretkom u domenu reforme javne uprave, bilo da se govori o tome kako se planiraju i pripremaju javne politike, strategije i propisi, ili o tome koliko joj je profesionalna državna služba ili o tome kako izveštava javnost o svom radu i uključuje građane i građanke u procese donošenja odluka.

Najnovije analize i izveštaji ukazuju da Srbija u odnosu na ostatak regiona nije nimalo superiorna; štaviše, po mnogim pokazateljima stoji lošije od nekih od svojih suseda, a naročito Albanije i Crne Gore. SIGMA program, pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) redovno prati sve zemlje Zapadnog Balkana u domenu reforme javne uprave, i upravo je objavio novi sveobuhvatni izveštaj koji analizira podatke iz 2016. godine u šest oblasti ove reforme.

Najnovije ocene Sigme za našu zemlju pronađite ovde.

Članak Javna uprava i integracija Srbije u EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Delo Keneta Armstronga razmatra pitanje socijalne inkluzije, fokusirajući se na pokušaj nalaženja zajedničkog evropskog rešenja za koordinaciju javne politike.

Autor se oslanja na koncept otvorenog metoda koordinacije (OMK) – centralnu tačku za razumevanje aktuelne arhitekture u oblasti koordinacije socijalne politike. Kroz analizu praktičnih aktivnosti koje se ostvaruju tokom procesa OMK, moguće je razumeti u kojoj meri sprovođenje socijalne inkluzije može da se „evropeizuje“. CEP predstavlja prikaz knjige.

Autorka je Kira Vilkins, stažistkinja u CEP-u u vreme pisanja

Članak Sprovođenje socijalne inkluzije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U fokusu analize su projekti u oblastima vladavine prava i reforme javne uprave, čija se uspešnost u sprovođenju dovodi u direktnu vezu sa ocenom o stanju administrativnih kapaciteta. Opšti zaključak izveštaja jeste da je pretpristupna pomoć pozitivno doprinela jačanju administrativnih kapaciteta država korisnica, kao i da se podrška vladavini prava i reformi javne uprave kroz IPA projekte pokazala delimično održivom. CEP predstavlja nalaze izveštaja.

Članak Uticaj pretpristupne pomoći EU (IPA) na osnaživanje administrativnih kapaciteta na Zapadnom Balkanu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U fokusu analize su projekti u oblastima vladavine prava i reforme javne uprave, čija se uspešnost u sprovođenju dovodi u direktnu vezu sa ocenom o stanju administrativnih kapaciteta. Opšti zaključak izveštaja jeste da je pretpristupna pomoć pozitivno doprinela jačanju administrativnih kapaciteta država korisnica, kao i da se podrška vladavini prava i reformi javne uprave kroz IPA projekte pokazala delimično održivom. CEP predstavlja nalaze izveštaja.

Članak Uticaj pretpristupne pomoći EU (IPA) na osnaživanje administrativnih kapaciteta na Zapadnom Balkanu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Centar za evropske politike s ponosom predstavlja dvostrani informator o našem novom, trogodišnjem regionalnom projektu, koji finansira Evropska unija, uz sufinansiranje Kraljevine Holandije.

Članak WeBER info: Mind (Y)Our Reform! se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.