Ovaj siže je izrađen uz studiju Kvalitetnom politikom zadržavanja kadrova do uspešne integracije Srbije u EU.

Članak Kvalitetnom politikom zadržavanja kadrova do održive integracije Srbije u EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Reforma javne uprave (RJU) u Srbiji, iako predstavlja put ka uspostavljanju modernije administracije, orijentisane ka građanima, sa sobom delom donosi i određene poteškoće za zaposlene u organima državne uprave. Proces racionalizacije, smanjivanje plata i druge mere unele su promene u radne uslove državnih službenika/ca, dodatno ih otežavajući čestim fluktuacijama političkog vrha i negativnim prikazom državnih službenika/ca u medijima i široj javnosti. Za razliku od pojedinih evropskih država poput Velike Britanije, gde pripadnost državnoj službi donosi uvaženi položaj i društveni status, i gde poverenje građana i građanki u državne službenike/ce raste, ^[1] trenutna slika državne uprave (DU) i njenih službenika u Srbiji zahteva znatna unapređenja.

Tokom našeg najskorijeg istraživanja, koje se bavi upravljanjem ljudskim resursima u državnoj upravi, i bivši i sadašnji službenici/ce isticali su da česte političke promene dovode do toga da se profesionalni državni službenici/ce koriste kao žrtveni jarci. Kao rezultat ovog procesa, kadrovi se nalaze u nezgodnom položaju – sa jedne strane moraju da se suoče sa nedostatkom političke podrške, a sa druge sa negativnom slikom svoje profesije u široj javnosti. Iako se naše istraživanje koncentriše na državne službenike/ce zadužene za poslove evropskih integracija (uključujući upravljanje fondovima EU i druge međunarodne pomoći), rezultati proistekli iz istraživanja mogu se iskoristiti kao signal za šire nezadovoljstvo zaposlenih u DU.

Kako opšta javnost vidi državne službenike/ce? Rašireni su atributi da su zaštićeni od sankcija, lenji, nezadovoljavajućeg znanja i veština, nezainteresovani za posao, i tako dalje. Ilustrativan primer bi mogla biti uvrežena pežorativna fraza u današnjem diskursu – „zaštićeni kao beli medvedi“, koja opisuje državnog službenika/cu koji ima sve pravne mehanizme da ostane siguran/na na svom radnom mestu, uprkos stvarnom učinku i rezultatima. Dodatno, ova karakterizacija nije ograničena samo na privatnu sferu, već je i relativno široko rasprostranjena u medijima takođe. Na primer, jedan od većih medija u Srbiji objavio je naslov „Boljka državnih službenika: Ne ometaj, spavam na poslu“. ^[2] Drugi primer jeste popularna TV komedija „Državni posao“, koja prati tri nekompetentna lokalna službenika koji potpuno besciljno provode svoje radne sate, što reflektuje današnje uobičajeno razumevanje državne uprave i šireg javnog sektora u Srbiji.

Dok je tačno da pravni okvir otežava kažnjavanje ili otpuštanje državnih službenika, i da ova situacija dozvoljava nekvalifikovanim pojedincima/kama da sačuvaju svoje pozicije, skorašnji nalazi našeg istraživanja pružaju drugi pogled na ovu grupu zaposlenih. Naime, proces racionalizacije je doveo DU u Srbiji u stanje manjeg broja službenika/ca nego u prosečnoj administraciji države članice EU. ^[3]  Ovo stvara okruženje kojem rastući problemi poput neplaćenog prekovremenog rada, rada pod pritiskom, nedostižnih rokova, nemogućnosti rukovodilaca da motivišu i koordinišu svoje zaposlene, orgnizacionih jedinica sa nedovoljnim brojem zaposlenih i slično – sprečavaju državne službenike/ce da rade u punom kapacitetu. Posledično, u stresnoj sredini u kojoj konstantno iskrsavaju ad hoc zadaci nema adekvatnog upravljanja organizacionim učinkom, prioritizacija je narušena dok se odgovornosti ne raspoređuju i delegiraju pravilno među zaposlenima. Konkretno, ovo takođe znači da umesto nastojanja da se uvedu inovacije i reformiše DU, službenici/ce mogu često biti „zaglavljeni/e“ radeći repetitivne administrativne poslove koji nemaju nikakvu dodatnu vrednost za rad uprave.

Uz to, značajan nalaz našeg istraživanja odnosi se na vrednosti koje državni službenici/ce pridaju prirodi svog posla. Preciznije, sadržaj posla i osećaj doprinosa javnom dobru službenici/ce navode među tri najveće prednosti na radnom mestu. Ovo je važan rezultat imajući u vidu da potvrđuje teorijsku pretpostavku o dvema vrstama radnih motivacija – materijalnoj i nematerijalnoj. Kako objašnjava izveštaj UNDP iz 2010:

Nematerijalna motivacija je naročito jaka u javnom sektoru. „Motivacija u javnoj službi” se stoga može definisati kao altruistička motivisanost da se služi interesima zajednice.^[4]

U ovom kontekstu, naše istraživanje otkriva da nedovoljno prepoznavanje značaja rada državnih službenika/ca predstavlja prepreku za njihovo motivisanje i podsticanje inovativne i konstruktivne atmosfere unutar DU. Degradirana slika državnog službenika/ca u medijima i široj javnosti, u kombinaciji sa nedostatkom priznanja od strane političkog vrha, može uticati na odluku kvalitetnih kadrova da napuste administraciju. U pogledu dugoročne perspektive za Srbiju, kvalitet RJU i uspešan proces evropskih integracija nemoguće je postići bez dovoljno motivisanih službenika/ca koji predstavljaju okosnicu ovih procesa. Osim toga, negativna slika službenika/ca nastaviće da izaziva nepoverenje u DU i javni sektor u celini. Stoga, odluka da se ne radi na unapređenju trenutnog imidža državne uprave u javnosti predstavlja rizik kako za strateške političke ciljeve Srbije, tako i za dugoročni odnos između građana/ki i javnog sektora koji bi trebalo da im služi.

Ukoliko želite da pročitate više o državnim službenicima/cama u kontekstu pristupanja Srbije EU i potrebi da se očuvaju kvalitetni kadrovi, pogledajte našu studiju Kvalitetnom politikom zadržavanja kadrova do održive integracije Srbije u EU. Ova studija je izrađena u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje kroz program Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i projekta „Podrška pregovorima sa Evropskom unijom u Srbiji’’. Dodatnu finansijsku podršku pružio je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU).

^[1] Ipsos MORI, „Politicians are still trusted less than estate agents, journalists and bankers,” Public Sector News, 22. januar 2016, dostupno na: https://www.ipsos.com/ipsos-mori/en-uk/politicians-are-still-trusted-less-estate-agents-journalists-and-bankers.

^[2] Blic, „Boljka državnih službenika: Ne ometaj, spavam na poslu,” 14. december, 2014, dostupno na: http://www.blic.rs/vesti/drustvo/boljka-drzavnih-sluzbenika-ne-ometaj-spavam-na-poslu/9rr73gw.

^[3] Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, „Moderna država – racionalna država: koliko, kako i zašto?“ pozicioni dokument, Beograd, maj 2015, http://www.mduls.gov.rs/doc/Pozicioni%20dokument_Moderna%20i%20racionalna%20drzava.docx.

^[4] UNDP, Motivating Civil Servants for Reform and Performance, 2010, http://orbi.ulg.be/bitstream/2268/37467/1/Motivating%20Civil%20Servants%20for%20Reform%20and%20Performance.pdf.

Članak Kako javnost vidi državne službenike/ce? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

S obzirom da preko 50% službenika koji rade na EU/IPA poslovima namerava da napusti posao u narednih godinu dana, neophodna je kvalitetna politika zadržavanja ljudskih resursa koja uzima u obzir značaj ovih službenika i njihov doprinos procesu pristupanja EU.
Istraživanje za ovu studiju pokrenuto je sa ciljem da se sagleda i razume intenzitet, ali i uzroci odliva ljudskih resursa koji obavljaju EU/IPA poslove, faktori motivacije i demotivacije u radu, i utvrdi opšte stanje (ne)zadovoljstva zaposlenih. Rezultati su dobijeni kroz upitnik koji je popunilo 195 ispitanika trenutno zaposlenih na EU/IPA poslovima, dve fokus grupe sa bivšim državnim službenicima koji su radili na ovim poslovima (na nivou izvršilaca i na položaju), kao i 16 intervjua sa trenutnim rukovodiocima u relevantnim organima državne uprave.
Istraživanje je pripremljeno u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje kroz program Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i projekta „Podrška pregovorima sa Evropskom unijom u Srbiji’’. Dodatnu finansijsku podršku pružio je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU). U sprovođenju projekta, CEP je uspešno sarađivao sa tadašnjom Kancelarijom za evropske integracije (sada Ministarstvom za evropske integracije), koja je glavni korisnik rezultata projekta.

Članak Kvalitetnom politikom zadržavanja kadrova do uspešne integracije Srbije u EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Rodna nejednakost na nivou državnih službenika na položaju služi kao pokazatelj šire rodne nejednakosti u zemlji, posebno imajući u da vidu donosioci odluka u okviru državne uprave utiču na sve građane i građanke kroz kreiranje javnih politika, upravljaje budžetom, sprovođenje javnih nabavki i sl.

Iako je poslednjih decenija globalno zabeležen veliki napredak u dostizanju rodne ravnopravnosti, neravnopravnost je i dalje veoma zastupljena čak i u najrazvijenijim društvima sa snažnim javnim politikama koje ciljaju na postizanje jednakosti. U kontekstu državne uprave Srbije, na najvišim rukovodećim pozicijama unutar ministarstava zastupljeno je 30% žena, iako u celokupnoj javnoj upravi one čine 62,24%.

Ovaj siže politike ima za cilj da dublje istraži značaj ovog pitanja, razloge nedostatka rodne jednakosti, trenutnu situaciju u Srbiji, kao i moguće odgovore, u vidu javnih politika, potrebne za rešavanje trenutne nejednakosti.

Članak Rodna jednakost i odlučivanje u državnoj upravi Srbije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Uprkos veoma skupoj ali krajnje napadnoj medijskoj kampanji, mađarski premijer Viktor Orban nije uspeo da ubedi većinu mađarskih građana da je pitanje migranata/izbeglica najznačajnije „za njihovu ličnu budućnost kao i budućnost Evrope“.

Izlaznost od 43,4% (od kojih je 6% nevažećih/nezaokruženih glasačkih listića) na čuvenom „referendumu o kvotama“, pokazala je da korišćenje migracija u populističke svrhe nije dovoljno za širu mobilizaciju glasača, koje više brinu neke druge teme, poput opšteg ekonomskog stanja u zemlji.Pored pokušaja da prikaže migrante kao bezbednosnu pretnju, kampanja vezana za referendum je okrivila Brisel za „pokušaj oduzimanja dela mađarskog suvereniteta“. Međutim, ova odluka Saveta se u svakom slučaju pokazala kao neadekvatna – godinu dana od njenog usvajanja države članice su preselile samo 5,2% od dogovorenog broja tražilaca azila iz Italije i Grčke (5.651 od dogovorenih 106.000 ljudi).1 Referendum o kvotama samim tim nema veliku važnost, jer se države članice svakako suočavaju sa velikim kašnjenjem u sprovođenju pomenute Odluke o kvotama.

Članak Zemlje Višegradske grupe i budućnost EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Ko stvara potražnju za otvorenim podacima u Srbiji?

S jedne strane, nalazi ovog istraživanja pokazuju da je interesovanje civilnog društva za temu otvorenih podataka ograničeno na određenu nišu organizacija. S druge strane, potencijal otvorenih podataka za think tankove i druge OCD koje se bave istraživačkim radom ne može se zanemariti, i to ne samo u pogledu boljeg praćenja učinka državnih institucija, već i u diverzifikaciji metoda istraživanja, unapređenju činjenično-uteme­lj­enih zagovaračkih aktivnosti, kao i u dugoročnoj transformaciji okruženja za istraživanje u Srbiji, koje je trenutno narušeno ograničenom količinom dostupnih podataka. Takođe, ovo istra­živanje ukazuje na mogućnosti koje otvara među-sektorska saradnja između civilnog društva i medijskih i akademskih pred­stavnika, kao i predstavnika privatnog sektora i tehnološke zajednice, u cilju povećanja potražnje za otvorenim podacima i una­pređenju trenutnih napora i poduhvata za otvaranje podataka.

Ipak, potencijal za otvorene podatke i učešće civilnog društva zavisi i od daljeg angažovanja donatorske zajednice, koja mora da prepozna vrednost otvaranja podataka u Srbiji, ali i ulaže u analitičke i tehničke kapacitete OCD, koje bi trebalo da nauče kako da adekvatno koriste otvorene podatke.

Članak Potražnja za otvorenim podacima u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Od 1. jula do 31. decembra 2016. Slovačka predsedava Savetu Evropske unije.

Njeno predsedavanje počinje u trenutku kada se Unija suočava sa izazovima bez presedana: ishod referenduma u Ujedinjenom Kraljevstvu otvara diskusiju o budućnosti Unije; migrantska kriza dovodi u pitanje funkcionisanje Šengenskog prostora; skorašnji teroristički napadi u Parizu i Briselu su ukazali na nedostatke u oblasti unutrašnje bezbednosti; posledice ekonomske i finansijske krize se jos uvek osećaju u zemljama članicama EU. Uprkos tome, Slovačka je usvojila pozitivan program predsedavanja, čiji je cilj promovisanje rešenja koja sadrže dugoročnu viziju o EU.

Ovaj CEP pogled razmatra program slovačkog predsedavanja u kontekstu Bregzita, ocenjujući njegove neposredne posledice na proces proširenja. Takođe, pruža sveobuhvatan pregled mogućih dešavanja u drugim prioritetnim oblastima u narednih šest meseci, naročito u pogledu politika tržišta i migracija.

Članak Slovačko predsedavanje EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Počevši od 1. januara 2016, Holandija je preuzela predsedavanje Savetu Evropske unije od Luksemburga, koji je tu funkciju obavljao drugom polovinom 2015.

U fokusu će biti osnovne potrebe, tačnije inovacije, ekonomski rast, zapošljavanje i jačanje saradnje sa organizacijama civilnog društva i građanima EU. Međutim, ostvarivanje ovih ciljeva mogu sputati problemi koji zavise od spoljnih okolnosti i u čije rešavanje EU mora da uključi i treća lica: priliv izbeglica i migranata, zatim, problemi vezani za zajedničku energetsku politiku, kao i nadolazeće pitanje bregzita – britanskog napuštanja EU. Predsedavajuća država ipak ne može sasvim da kontroliše i utiče na razvoj ovih pitanja kao što to može u slučaju drugih prioriteta. Uzimajući u obzir njihov nivo složenosti i hitnosti rešavanja, postavlja se pitanje da li je naglašavanje osnovnih potreba praktično i izvodljivo tokom ovog predsedavanja. Ovaj Pogled pruža analizu stanja u oblastima energetske politike, priliva izbeglica, i referenduma o članstvu Ujedinjenog Kraljevstva u EU i osvrće se na pitanje kako holandsko predsedavanje planira da se bavi ovim temama.

Članak Holandsko predsedavanje EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kako se priliv izbeglica povećava, tako Evropska unija pokušava i ne uspeva da nađe efektivna rešenja.

Najskoriji takav pokušaj bio je sastanak u Briselu krajem oktobra, koji je okupio državnike iz Albanije, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Ne-mačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Srbije i Slovenije. Rezultat ovog sastanka je akcio-ni plan od 17 tačaka (u nastavku: plan). Ovaj CEP pogled analizira plan i pruža kritički osvrt na njegove najkontroverznije mere. Pored toga, dajemo pregled Direktive o privremenoj zaštiti iz 2001. i predstavljamo je kao alternativni predlog za rešavanje trenutne krize, dok na kraju razmatramo posledice plana u kontekstu njegove primene u Srbiji.

Članak (Ne)Učiti iz sopstvenih grešaka se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kada govorimo o izbeglicama koje trenutno stižu u Evropu, teško je fokusirati se na isključivo jednu dimenziju njihovog dolaska: pravni okvir, granična politika i politički diskurs se prepliću i utiču na to kako pričamo i delujemo prema problemima velikog priliva izbeglica na teritoriju Evropske unije (EU).

Ovaj članak će pokušati da dekonstruiše odgovor Unije na trenutnu „krizu“ i da prikaže njegovu relevantnost za strategiju davanja azila Republike Srbije. Fokus će biti na relevantnim pravnim tekovinama kao što je treća Dablinska konvencija, kao i na pratećim problemima i njihovim odgovorima u vidu granične politike i političkog diskursa.

Članak Suočavanje s prilivom izbeglica se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.