Polazeći od prioriteta reforme javne uprave (RJU), koje je Evropska komisija istakla kao ključne za napredak u procesu pristupanja Evropskoj uniji, projekat odgovara na uočene slabosti u oblasti transparentnosti i učešća javnosti u donošenju propisa i dokumenata javnih politika. Poseban fokus stavljen je na rane faze izrade nacrta dokumenata, javne rasprave i praćenje njihove primene.

Opšti cilj projekta je doprinos jačanju kapaciteta OCD kroz razvoj praktičnih znanja i veština potrebnih za smisleno i argumentovano učešće u donošenju javnih politika. Specifični cilj je identifikacija konkretnih potreba OCD i unapređenje njihovih kompetencija za učešće u pripremi dokumenata, javnim raspravama i praćenju sprovođenja propisa, uz formulaciju preporuka za dalje unapređenje njihovog položaja i uloge.

U okviru projekta planirane su sledeće aktivnosti: analiza potreba OCD i definisanje fokusa obuke, priprema programa i pratećih materijala, realizacija jedne dvodnevne interaktivne obuke za do 20 predstavnika OCD, kao i izrada završnog izveštaja sa preporukama za dalji razvoj kapaciteta OCD u ovoj oblasti.

Projekat se nadovezuje na iskustva i rezultate inicijative WeBER Plus (2023–2024), kroz koju su jačani kapaciteti OCD u oblasti RJU, kao i na nalaze SIGMA/OECD, koji ukazuju na potrebu daljeg unapređenja sistema javnih konsultacija u Srbiji. Iako su standardi formalno uspostavljeni, praksa pokazuje ograničen obuhvat i kvalitet konsultativnih procesa, kao i nedovoljnu osposobljenost OCD za njihovo efikasno korišćenje.

Trajanje projekta: decembar 2025 – mart 2026.

Kontakt: Jovana Knežević Jovanović, viša projektna menadžerka, jovana.knezevic@cep.org.rs

Članak Učešće organizacija civilnog društva u procesu donošenja propisa i dokumenata javnih politika se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat ističe ključnu ulogu civilnog društva u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, što je ključni faktor za regionalnu bezbednost, saradnju, prava manjina i evropske integracije. Civilno društvo može da dopuni proces normalizacije stvaranjem sinergije sa Evropskom službom za spoljne poslove (EEAS). Kako bi se odgovorilo na izazov praćenja sprovođenja sporazuma iz dijaloga, projekat ima za cilj da razvije model transparentnog, od strane civilnog društva vođenog praćenja sporazuma i napretka, dok jača saradnju između organizacija civilnog društva (OCD) u obe zajednice.

Glavni cilj projekta — podrška normalizaciji i evropskim integracijama — usklađen je sa ciljevima proširenja EU. Specifični ciljevi uključuju olakšavanje praćenja dijaloga Beograda i Prištine i jačanje saradnje između OCD, regionalnih aktera i EU. Kako bi se postigli specifični ciljevi, projektni partneri će realizovati niz različitih aktivnosti koje će rezultirati ishodima poput razvijenog modela praćenja, unapređenih veština civilnog društva, poboljšane saradnje između OCD u Srbiji i na Kosovu, kao i većeg nivoa informisanosti EU institucija o dijalogu.

Inicijativu sprovodi Centar za evropske politike (CEP) u saradnji sa Sbunker-om (Priština) i Carnegie Endowment-om (Brisel), što dodaje značajnu vrednost kroz kombinovanje regionalne ekspertize sa međunarodnim perspektivama. Tokom projekta partneri će organizovati zimsku školu o jačanju kapaciteta civilnog društva za učešće u praćenju dijaloga Beograd–Priština i objaviti izveštaj u senci o napretku u dijalogu sa preporukama za unapređenje procesa normalizacije. Završni događaj projekta biće okrugli sto u Briselu, gde će biti predstavljeni izveštaj u senci i ključne preporuke za sve aktere u procesu normalizacije.

Kontakt osoba: Ljubica Kovačević, projektna menadžerka, ljubica.kovacevic@cep.org.rs

Članak Podrška proširenju EU kroz proces normalizacije između Srbije i Kosova: Civilno društvo kao pokretač napretka se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Uprkos rastućim očekivanjima u vezi sa proširenjem, kreatori politika i dalje nemaju potpunu sliku o njegovim posledicama. Uz to, postojeće analize često ne uspevaju da pruže konkretnu i ažuriranu procenu troškova povezanih sa proširenjem. Shodno tome, ovaj projekat ima za cilj da popuni tu prazninu pružanjem detaljne, na podacima zasnovane i regionalno obuhvatne procene fiskalnog uticaja pristupanja zemalja Zapadnog Balkana.

Projekat će stoga obezbediti:

1. objedinjenu procenu ukupnih troškova integracije Zapadnog Balkana u EU;
2. projekcije na nivou svake zemlje o očekivanim finansijskim alokacijama iz budžeta EU za svaku buduću državu članicu;
3. rasčlanjivanje  planiranih alokacija budžeta EU prema svakoj stavci MFF-a;
4. procene finansijskih doprinosa koje se očekuje da zemlje Zapadnog Balkana daju u budžet EU nakon sticanja članstva; i
5. proračun godišnjeg troška po glavi stanovnika za građane EU.

Ovi rezultati omogućiće donosiocima odluka u EU i Nemačkoj da se sa većom jasnoćom i preciznošću pripreme za finansijske implikacije proširenja.

Period realizacije: od juna do decembra 2025.

Kontakt osoba: Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač – strahinja.subotic@cep.org.rs

Članak Was kostet uns der Balkan? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Od 2022. godine, kada je Ministarstvo za evropske integracije prestalo da sprovodi redovne ankete javnog mnjenja o EU, ne postoje sistematski uvidi u to kako građani Srbije doživljavaju Evropsku uniju. Ovaj projekat ima za cilj da popuni tu prazninu.

Kombinovanjem sveobuhvatnog preliminarnog istraživanja, ankete na reprezentativnom uzorku i fokus grupa, nalazi projekta idu dalje od pukih brojeva i otkrivaju dublje motive koji oblikuju stavove građana. Nalazi će omogućiti razumevanje načina na koji percepcija napetosti između vrednosti i geopolitike utiče na javno mnjenje u Srbiji, uz praktične preporuke za srpske i evropske donosioca odluka kako bi se ojačalo poverenje građana i obezbedio kredibilniji i efikasniji proces pristupanja.

Kontakt osoba: Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač – strahinja.subotic@cep.org.rs

Članak Geopolitika i vrednosti – u sukobu ili u tandemu? Osvetljavanje razloga iza stavova građana Srbije o članstvu u EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat će se fokusirati na sledeće ključne zadatke:

1. Jačanje kapaciteta država članica EU održavanjem serije webinara namenjenih kreatorima javnih politika i predstavnicima ministarstava spoljnih poslova i/ili evropskih integracija i ambasada država članica, s ciljem unapređenja njihovih kapaciteta u oblasti proširenja.
2. Sprovođenje istraživanja i zagovaranje u cilju daljeg promovisanja Modela faznog pristupanja, sprovođenjem četiri zagovaračke misije u državama članicama EU i organizovanjem jednog zagovaračkog događaja u Briselu.
3. Primena pojednostavljenog pristupa informisanju i podizanju svesti o aktuelnostima u oblasti proširenja EU kroz izradu i promociju „TLTR (Too Long to Read) Enlargement Explainers“ – kratkih, fokusiranih i povremeno poluanimiranih video-sadržaja koji na sažet i pristupačan način predstavljaju ključne događaje u vezi sa proširenjem EU, kao i relevantne uvide iz analitičkih dokumenata Centra za evropske politike namenjenih donosiocima odluka u zemljama EU.

Integracijom ovih komponenti – jačanje kapaciteta, istraživanje i zagovaranje, kao i inovativne komunikacione strategije  –  projekat teži da postigne sinergetski efekat, u kojem se svaka od aktivnosti međusobno dopunjuje i pojačava uticaj celokupne inicijative.

Kontakt osoba: Ljubica Kovačević, projektna menadžerka, ljubica.kovacevic@cep.org.rs

Članak Punom parom ka proširenju EU – postepeno pristupanje na delu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Republika Srbija je odabrana kao primarna studija slučaja zbog svoje veličine, značaja i potencijalnog uticaja mobilnosti radne snage na EU. Pored toga, projekat sprovodi i komparativnu analizu Crne Gore, koja je najbliža članstvu u EU, i Bosne i Hercegovine, koja je poznata po visokoj mobilnosti radne snage.

Istraživanje će obuhvatiti prikupljanje konkretnih, kontekstualno specifičnih podataka kroz intervjue sa ključnim akterima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U saradnji sa partnerima iz ovih zemalja i ekspertima iz Holandije, CEP će sprovesti sveobuhvatnu analizu i izraditi izveštaj sa predstavljenim nalazima ovog istraživanja.

Nalazi istraživanja biće predstavljeni i u Hagu i Briselu, kako bi donosioci odluka u EU i Holandiji dobili uvid u situaciju „sa terena“, čime će se omogućiti donošenje informisanijih odluka u budućim raspravama o reformi EU. Ovaj projekat je ključan za premošćavanje jaza između teorijskih predloga reformi i njihovih praktičnih implikacija za potencijalne, ali i postojeće članice EU.

Kontakt osoba: Ljubica Kovačević, projektna menadžerka, ljubica.kovacevic@cep.org.rs

Članak Preispitivanje slobode kretanja radnika u EU u kontekstu daljeg proširenja: Zajednički interes Holandije i Zapadnog Balkana? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Korupcija je postojan i duboko ukorenjen problem u svim zemljama Zapadnog Balkana (ZB), koji zahteva sveobuhvatna rešenja podržana snažnom političkom voljom, međunarodnim pritiscima i aktivnim učešćem organizacija civilnog društva (OCD). EU je prepoznala borbu protiv korupcije kao ključni prioritet za sve zemlje kandidate i uvela nekoliko mehanizama za praćenje napretka i poboljšanje upravljanja. To uključuje godišnje izveštaje o zemljama, procene vladavine prava i Novi plan rasta. Kako EU povećava finansijsko angažovanje u regionu, obezbeđivanje snažnog nadzora i odgovornosti postaje sve važnije.
 

Projekat ima za cilj da podrži proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana (ZB) doprinoseći njihovoj borbi protiv korupcije u svetlu reprioritizacije proširenja. Kao deo projekta, tim istraživača će razviti tri ključna tematska dokumenta o: 1) Unapređenju uloge istražnih agencija EU kao što su OLAF i EPPO na ZB; 2) Lex Specialis i međunarodnim ugovorima kao instrumentima za izbegavanje transparentnih javnih nabavki na ZB; 3) Komparativnoj analizi antikorupcijskih mera u reformskim agendama zemalja ZB. Dodatno, ovaj projekat obezbeđuje i regionalno i EU vlasništvo nad antikorupcijskim predlozima kroz saradnju i angažovanje regionalnih i italijanskih stručnjaka i njihov značajan doprinos. Aktivnosti projekta se fokusiraju na zagovaranje i širenje ključnih nalaza, poruka i preporuka navedenih u gore pomenutim političkim dokumentima.

Očekivani uticaj projekta je da ojača borbu protiv korupcije na Zapadnom Balkanu, što je od suštinskog značaja za napredovanje u njihovom procesu evropskih integracija. Takođe, projekat će pomoći EU da poboljša finansijski nadzor i odgovornost, posebno u upravljanju sredstvima EU za pretpristupnu pomoć. Dugoročno, projekat ima za cilj podizanje svesti među donosiocima odluka, civilnim društvom i širom javnošću o prednostima jačih antikorupcijskih mehanizama. Ovo povećano poverenje će podstaći veću političku posvećenost reformama u oblasti borbe protiv korupcije. Na kraju, očekuje se da projekat doprinese transparentnijoj i odgovornijoj strukturi upravljanja na ZB, približavajući ove zemlje članstvu. Konačno, projekat će osnažiti think tank organizacije stvaranjem vitalnih veza između Zapadnog Balkana i Italije, kroz saradnju na ključnom i osetljivom pitanju borbe protiv korupcije.

Kontakt osoba: Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač – strahinja.subotic@cep.org.rs

Članak Borba protiv korupcije na Zapadnom Balkanu u okviru reprioritizacije proširenja EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Opšti cilj projekta je osnažiti aktivno učešće građana i civilnog društva u inkluzivnom i transparentnom razvoju javnih politika u oblastima prava potrošača i politike konkurencije, u skladu sa procesom pristupanja Srbije EU. Specifični ciljevi projekta su dvojaki. Prvi specifični cilj odnosi se na uključivanje građana i civilnog društva u procese kreiranja i zagovaranja tekućih regulatornih reformi u oblastima prava potrošača i politike konkurencije, dok se drugi specifični cilj odnosi na uključivanje građana i civilnog društva u sprovođenje i nadzor ključnih reformi u oblastima prava potrošača i politike konkurencije.

Projekat je osmišljen s ciljem da unapredi pravni i institucionalni okvir zaštite potrošača i politike konkurencije, kao i da poveća svest javnosti o važnosti ovih tema za funkcionalno i pravedno tržište. Fokus projekta biće na identifikaciji ključnih izazova u praksi, pružanju konkretnih preporuka za unapređenje i osnaživanju relevantnih aktera kroz edukaciju i saradnju.

Projekat nastoji da postigne pomenute ciljeve kroz:

1. Izradu metodologije i sprovođenje građanskih konsultacija
2. Sprovođenje istraživanja i izradu dokumenata sa konkretnim predlozima javnih politika (Opcije javnih politika, Predlozi za unapređenje pravnog okvira)
3. Javno zagovaranje ka donosiocima odluka i kreatorima politika
4. Prikupljanje predloga, sugestija i komentara građana putem inovativne online platforme
5. Obuke o pravima potrošača za građane i predstavnike civilnog društva
6. Organizaciju tematske diskusije za građane/ke i ključne aktere
7. Medijsku kampanju kroz štampane i online medije

Pored osnovnih ciljeva, projekat će imati značajan uticaj kroz širenje projektnih rezultata. Konkretni predlozi normativnih i strateških rešenja u oblasti zaštite potrošača i politike konkurencije biće izrađeni na osnovu komentara i predloga građana i civilnog društva. Javno zagovaranje ispred relevantnih aktera potencijalno će dovesti do daljih reformskih procesa u dvema pomenutim oblastima.

Kontakt osoba: Stefan Radojčić, projektni koordinator, stefan.radojcic@cep.org.rs

Članak Unapređenje položaja potrošača kroz jačanje politike konkurencije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.