Uprkos rastućim očekivanjima u vezi sa proširenjem, kreatori politika i dalje nemaju potpunu sliku o njegovim posledicama. Uz to, postojeće analize često ne uspevaju da pruže konkretnu i ažuriranu procenu troškova povezanih sa proširenjem. Shodno tome, ovaj projekat ima za cilj da popuni tu prazninu pružanjem detaljne, na podacima zasnovane i regionalno obuhvatne procene fiskalnog uticaja pristupanja zemalja Zapadnog Balkana.

Projekat će stoga obezbediti:

1. objedinjenu procenu ukupnih troškova integracije Zapadnog Balkana u EU;
2. projekcije na nivou svake zemlje o očekivanim finansijskim alokacijama iz budžeta EU za svaku buduću državu članicu;
3. rasčlanjivanje  planiranih alokacija budžeta EU prema svakoj stavci MFF-a;
4. procene finansijskih doprinosa koje se očekuje da zemlje Zapadnog Balkana daju u budžet EU nakon sticanja članstva; i
5. proračun godišnjeg troška po glavi stanovnika za građane EU.

Ovi rezultati omogućiće donosiocima odluka u EU i Nemačkoj da se sa većom jasnoćom i preciznošću pripreme za finansijske implikacije proširenja.

Period realizacije: od juna do decembra 2025.

Kontakt osoba: Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač – strahinja.subotic@cep.org.rs

Članak Was kostet uns der Balkan? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat će se fokusirati na sledeće ključne zadatke:

1. Jačanje kapaciteta država članica EU održavanjem serije webinara namenjenih kreatorima javnih politika i predstavnicima ministarstava spoljnih poslova i/ili evropskih integracija i ambasada država članica, s ciljem unapređenja njihovih kapaciteta u oblasti proširenja.
2. Sprovođenje istraživanja i zagovaranje u cilju daljeg promovisanja Modela faznog pristupanja, sprovođenjem četiri zagovaračke misije u državama članicama EU i organizovanjem jednog zagovaračkog događaja u Briselu.
3. Primena pojednostavljenog pristupa informisanju i podizanju svesti o aktuelnostima u oblasti proširenja EU kroz izradu i promociju „TLTR (Too Long to Read) Enlargement Explainers“ – kratkih, fokusiranih i povremeno poluanimiranih video-sadržaja koji na sažet i pristupačan način predstavljaju ključne događaje u vezi sa proširenjem EU, kao i relevantne uvide iz analitičkih dokumenata Centra za evropske politike namenjenih donosiocima odluka u zemljama EU.

Integracijom ovih komponenti – jačanje kapaciteta, istraživanje i zagovaranje, kao i inovativne komunikacione strategije  –  projekat teži da postigne sinergetski efekat, u kojem se svaka od aktivnosti međusobno dopunjuje i pojačava uticaj celokupne inicijative.

Kontakt osoba: Ljubica Kovačević, projektna menadžerka, ljubica.kovacevic@cep.org.rs

Članak Punom parom ka proširenju EU – postepeno pristupanje na delu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Republika Srbija je odabrana kao primarna studija slučaja zbog svoje veličine, značaja i potencijalnog uticaja mobilnosti radne snage na EU. Pored toga, projekat sprovodi i komparativnu analizu Crne Gore, koja je najbliža članstvu u EU, i Bosne i Hercegovine, koja je poznata po visokoj mobilnosti radne snage.

Istraživanje će obuhvatiti prikupljanje konkretnih, kontekstualno specifičnih podataka kroz intervjue sa ključnim akterima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U saradnji sa partnerima iz ovih zemalja i ekspertima iz Holandije, CEP će sprovesti sveobuhvatnu analizu i izraditi izveštaj sa predstavljenim nalazima ovog istraživanja.

Nalazi istraživanja biće predstavljeni i u Hagu i Briselu, kako bi donosioci odluka u EU i Holandiji dobili uvid u situaciju „sa terena“, čime će se omogućiti donošenje informisanijih odluka u budućim raspravama o reformi EU. Ovaj projekat je ključan za premošćavanje jaza između teorijskih predloga reformi i njihovih praktičnih implikacija za potencijalne, ali i postojeće članice EU.

Kontakt osoba: Ljubica Kovačević, projektna menadžerka, ljubica.kovacevic@cep.org.rs

Članak Preispitivanje slobode kretanja radnika u EU u kontekstu daljeg proširenja: Zajednički interes Holandije i Zapadnog Balkana? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Korupcija je postojan i duboko ukorenjen problem u svim zemljama Zapadnog Balkana (ZB), koji zahteva sveobuhvatna rešenja podržana snažnom političkom voljom, međunarodnim pritiscima i aktivnim učešćem organizacija civilnog društva (OCD). EU je prepoznala borbu protiv korupcije kao ključni prioritet za sve zemlje kandidate i uvela nekoliko mehanizama za praćenje napretka i poboljšanje upravljanja. To uključuje godišnje izveštaje o zemljama, procene vladavine prava i Novi plan rasta. Kako EU povećava finansijsko angažovanje u regionu, obezbeđivanje snažnog nadzora i odgovornosti postaje sve važnije.
 

Projekat ima za cilj da podrži proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana (ZB) doprinoseći njihovoj borbi protiv korupcije u svetlu reprioritizacije proširenja. Kao deo projekta, tim istraživača će razviti tri ključna tematska dokumenta o: 1) Unapređenju uloge istražnih agencija EU kao što su OLAF i EPPO na ZB; 2) Lex Specialis i međunarodnim ugovorima kao instrumentima za izbegavanje transparentnih javnih nabavki na ZB; 3) Komparativnoj analizi antikorupcijskih mera u reformskim agendama zemalja ZB. Dodatno, ovaj projekat obezbeđuje i regionalno i EU vlasništvo nad antikorupcijskim predlozima kroz saradnju i angažovanje regionalnih i italijanskih stručnjaka i njihov značajan doprinos. Aktivnosti projekta se fokusiraju na zagovaranje i širenje ključnih nalaza, poruka i preporuka navedenih u gore pomenutim političkim dokumentima.

Očekivani uticaj projekta je da ojača borbu protiv korupcije na Zapadnom Balkanu, što je od suštinskog značaja za napredovanje u njihovom procesu evropskih integracija. Takođe, projekat će pomoći EU da poboljša finansijski nadzor i odgovornost, posebno u upravljanju sredstvima EU za pretpristupnu pomoć. Dugoročno, projekat ima za cilj podizanje svesti među donosiocima odluka, civilnim društvom i širom javnošću o prednostima jačih antikorupcijskih mehanizama. Ovo povećano poverenje će podstaći veću političku posvećenost reformama u oblasti borbe protiv korupcije. Na kraju, očekuje se da projekat doprinese transparentnijoj i odgovornijoj strukturi upravljanja na ZB, približavajući ove zemlje članstvu. Konačno, projekat će osnažiti think tank organizacije stvaranjem vitalnih veza između Zapadnog Balkana i Italije, kroz saradnju na ključnom i osetljivom pitanju borbe protiv korupcije.

Kontakt osoba: Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač – strahinja.subotic@cep.org.rs

Članak Borba protiv korupcije na Zapadnom Balkanu u okviru reprioritizacije proširenja EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Opšti cilj projekta je osnažiti aktivno učešće građana i civilnog društva u inkluzivnom i transparentnom razvoju javnih politika u oblastima prava potrošača i politike konkurencije, u skladu sa procesom pristupanja Srbije EU. Specifični ciljevi projekta su dvojaki. Prvi specifični cilj odnosi se na uključivanje građana i civilnog društva u procese kreiranja i zagovaranja tekućih regulatornih reformi u oblastima prava potrošača i politike konkurencije, dok se drugi specifični cilj odnosi na uključivanje građana i civilnog društva u sprovođenje i nadzor ključnih reformi u oblastima prava potrošača i politike konkurencije.

Projekat je osmišljen s ciljem da unapredi pravni i institucionalni okvir zaštite potrošača i politike konkurencije, kao i da poveća svest javnosti o važnosti ovih tema za funkcionalno i pravedno tržište. Fokus projekta biće na identifikaciji ključnih izazova u praksi, pružanju konkretnih preporuka za unapređenje i osnaživanju relevantnih aktera kroz edukaciju i saradnju.

Projekat nastoji da postigne pomenute ciljeve kroz:

1. Izradu metodologije i sprovođenje građanskih konsultacija
2. Sprovođenje istraživanja i izradu dokumenata sa konkretnim predlozima javnih politika (Opcije javnih politika, Predlozi za unapređenje pravnog okvira)
3. Javno zagovaranje ka donosiocima odluka i kreatorima politika
4. Prikupljanje predloga, sugestija i komentara građana putem inovativne online platforme
5. Obuke o pravima potrošača za građane i predstavnike civilnog društva
6. Organizaciju tematske diskusije za građane/ke i ključne aktere
7. Medijsku kampanju kroz štampane i online medije

Pored osnovnih ciljeva, projekat će imati značajan uticaj kroz širenje projektnih rezultata. Konkretni predlozi normativnih i strateških rešenja u oblasti zaštite potrošača i politike konkurencije biće izrađeni na osnovu komentara i predloga građana i civilnog društva. Javno zagovaranje ispred relevantnih aktera potencijalno će dovesti do daljih reformskih procesa u dvema pomenutim oblastima.

Kontakt osoba: Stefan Radojčić, projektni koordinator, stefan.radojcic@cep.org.rs

Članak Unapređenje položaja potrošača kroz jačanje politike konkurencije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Cilj projekta je unapređenje kapaciteta Evropske komisije za efikasno praćenje i izveštavanje o reformama u funkcionisanju demokratskih institucija na Zapadnom Balkanu. Ovaj cilj dolazi u vreme kada se region suočava sa značajnim izazovima u upravljanju demokratskim institucijama, što ugrožava njegovu stabilnost, legitimitet upravljanja i verovatnoću budućeg proširenja.

Trenutne metode Komisije pokazale su se nedovoljno efikasnim u ispravnom ocenjivanju i merenju razvoja u ključnim oblastima kao što su izbori, parlament, upravljanje, civilno društvo i civilna kontrola nad bezbednosnim snagama. Izradom i predlaganjem snažnijih mehanizama za ocenjivanje, projekat ima za cilj da osigura da izveštaji Komisije budu verodostojni i pouzdani, što je neophodno za integritet procesa pristupanja EU, kao i za olakšavanje postepene integracije.

Projekat nastoji da postigne ovaj cilj kroz sledeća konkretna unapređenja i promene u pogledu načina na koji Komisija izveštava o stanju demokratija u zemljama Zapadnog Balkana:

1. Kvantifikacija: Nakon uspešne implementacije metodologije kvantifikacije, funkcionisanje demokratskih institucija iz najnovijeg izveštaja o proširenju će dobiti numeričku vrednost (na skali od 1 do 5), omogućavajući merenje napretka u odnosu na izveštaje iz prethodnih godina.
2. Praćenje doslednosti: Implementacija metodologije za praćenje doslednosti omogućiće poređenje dva paketa proširenja (2022. i 2023) i utvrđivanje stepena stagnacije ili trenda promene.
3. Preporuke za predstojeću reviziju pristupa Komisije izradi godišnjih izveštaja: Projekat će pružiti konkretne preporuke zasnovane na kvantifikovanim podacima i analizama, s ciljem da utiče na proces revizije Komisije i integriše predložena unapređenja u okvir za ocenjivanje.

Pored osnovnih ciljeva, projekat će imati značajan uticaj kroz širenje rezultata. Nalazi i preporuke biće poslati Evropskoj komisiji i drugim relevantnim evropskim i nacionalnim akterima putem mejla, a po potrebi će biti organizovani i online sastanci. Struktuirane diskusije biće snimljene i emitovane kao podkasti, čineći nalaze dostupnim i razumljivim stručnoj zajednici. Takođe, biće organizovan vebinar za promociju rezultata istraživanja i diskusiju o opštem stanju demokratije na Zapadnom Balkanu, sa ciljem angažovanja šire publike iz regiona i EU.

Kontakt osoba: Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač, subotic.strahinja@cep.org.rs

Članak Ka boljem praćenju demokratije na Zapadnom Balkanu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Model za fazno pristupanje, inicijativa koju je CEP razvio u saradnji sa Centrom za evropske političke studije (CEPS) iz Brisela, postao je nezaobilazna tačka u diskusijama na temu budućnosti politike proširenja EU. Prvobitno predstavljen u oktobru 2021. godine, Model je pretrpeo znatno unapređenje u avgustu 2023. kada je objavljen Model 2.0 za fazno pristupanje. Model 2.0 je proistekao iz prethodno objavljenih 14 tematskih papira, čiji je nastanak podržao Fond za otvoreno društvo.

Projekat ima za cilj da maksimalizuje uticaj Modela 2.0 i informiše odluke u vezi sa proširenjem na samitima Evropskog saveta u decembru 2023. i martu 2024. i u susret dolazećim izborima za Evropski parlament. Cilj proširenja je postao još značajniji od početka ruske agresije na Ukrajinu, koja je dodatno naglasilla potrebu da EU prihvati Zapadni Balkan i ojača svoj geopolitički uticaj u regionu.

Projekat omogućava CEP-u da sprovede zagovaračke misije u članicama EU, strateški  tempirane neposredno pre i posle sastanka Evropskog saveta u decembru 2023., koji je bio ključan jer je na njemu usvojen Plan rasta za Zapadni Balkan, takođe vrsta postepene integracije. Misije obuhvataju široki spektar aktivnosti, uključujući i pojedinačne i grupne sastanke sa ključnim predstavnicima na srednjim i višim pozicijama u relevantnim ministarstvima, posebno onima koja su odgovorna za spoljne i evropske poslove. Takođe, osim na ministarstva, CEP je usmeren i na predstavnike zakonodavnih tela i organizacija civilnog društva kako bi se izgradio što širi konsenzus. Svaka misija, a štaviše i pojedinačni sastanci, prate agende posebno skrojene za svaku od obuhvaćenih zemalja, tako da adresiraju jedinstvene brige i interesovanja svakog pojedinačnog aktera. Takođe je važno napomenuti da je CEP iskoristio svoju snažnu i dobro povezanu mrežu kontakata u posećenim državama kako bi se osiguralo da svaka misija bude maksimalno efektivna u unapređivanju zagovaračkih ciljeva CEP-a.

Imajući u vidu potrebu za jednoglasnošću za bilo koju odluku u politici proširenja, ovaj projekat pokriva širok opseg država članica. Uključene su tradicionalno uticajne države u politici proširenja, kao i one za koje se smatra da imaju nesrazmerno veliki uticaj u odnosu na veličinu. Posebno je vođeno računa da se ne dupliraju napori u  zemljama u kojima je CEP već ranije uspostavio temeljne kontakte putem alternativnih kanala. Naposletku, zagovaračkim misijama obuhvaćene su sledeće zemlje:

• Belgija
• Danska
• Estonija
• Finska
• Grčka
• Holandija
• Irska
• Italija
• Luksemburg
• Nemačka
• Poljska
• Portugalija
• Španija
• Švedska.

Kontakt-osoba: Ljubica Kovačević, projektna menadžerka (ljubica.kovacevic@cep.org.rs) 

Članak Izgradnja konsenzusa o inicijativi za fazno pristupanje EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Važnost dobrog upravljanja i reforme javne uprave za proces evropskih integracija potvrđena je i Strategijom proširenja Evropske komisije za 2014/2015. godinu, koja RJU ističe kao jedan od tri ključna stuba reformi u ranoj fazi procesa proširenja. Takođe, objavljivanje „Principa javne uprave“ od strane SIGMA programa Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (SIGMA/OECD) predstavljalo je dodatnu motivaciju za CEP da se posveti reformi javne uprave kao prioritetnoj oblasti. Strateški fokus CEP-a na reformi javne uprave dodatno je potvrđen 2020. godine kada je objavljena nova metodologija za proširenje Evropske unije.

Takođe, teme vezane za ekonomsko upravljanje  su u fokusu CEP-a od samog osnivanja. Značaj stabilne ekonomske politike naglašen je kroz Strategiju proširenja Evropske komisije koja poziva zemlje kandidate da pripreme Program ekonomskih reformi (ERP), ključni dokument o ekonomskom upravljanju koji priprema kandidate za učešće u Evropskom semestru. CEP se istakao kao jedan od lidera u zagovaranju jačeg uključivanja civilnog društva u pripremu i praćenje ERP-a i procesa selekcije strukturnih reformi. U skladu sa Organizacionom strategijom CEP-a za period 2021–2030, Strateški plan CEP-a za oblast dobre vladavine ima za cilj dalje jačanje učešća civilnog društva u implementaciji, praćenju i zagovaranju politika dobre vladavine u oblasti reforme javne uprave i ekonomskog upravljanja, u skladu sa politikama Evropske unije. Ovaj opšti cilj podržan je sa dva specifična cilja: 1. podržati analize civilnog društva, sprovođenje i praćenje politika koje imaju za cilj unapređenje reforme javne uprave i ekonomskog upravljanja u Srbiji; 2. podsticati angažovanje civilnog društva i na dokazima zasnovano, zagovaranje među ključnim akterima za refiormu javne uprave i ekonomsko upravljanje. Ovim će se ojačati kapaciteti civilnog društva za pružanje na dokazima zasnovanih, preporuka i doprinosa javnim politikama, kao i kapaciteti za učešće u dijalogu sa vlastima na nacionalnom i lokalnom nivou.

Godišnji program rada CEP-a za 2023. godinu (Operativni grant), u okviru CEP-ovog Strateškog plana za oblast dobre vladavine, finansirala je Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Programa podrške civilnom društvu 2021-2023.

Proizvodi objavljeni u okviru Operativnog granta:

Javne rasprave vs konsultacije

Portal eKonsultacije: novi instrument, nekorišćene prilike

Program ekonomskih reformi (ERP) 2024 – 2026: Stare reforme u novom ruhu

Održani događaji u okviru Operativnog granta:

Konsultacije javne uprave i civilnog društva o predlozima strukturnih reformi za novi ciklus ERP 2024-26

Diskusija o transparentnosti i inkluzivnosti kreiranja politika i propisa i sastanak WeBER 3.0 Nacionalne radne grupe

Članak Operativni grant – Godišnji program rada CEP-a za 2023, u okviru Strateškog plana za oblast dobre vladavine se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.