Članak Nacionalni PAR Monitor Srbiјa: DRŽAVNOSLUŽBENIČKI SISITEM I UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Šta daje OLAF nadležnost na Zapadnom Balkanu? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Treba imati na umu da je krajnji datum za prikupljanje i procenu podataka za ovo ažuriranje 30. jun 2025. godine. Dešavanja koja nastupe nakon ovog datuma nisu obuhvaćena ovim izveštajem, ali će biti razmotrena u narednim pregledima.

Članak Pregled ispunjenosti Reformske agende – Pilot-monitor reformi se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Praćenje i koordinacija reformejavne uprave: Koliko prostora za uticaj ima civilno društvo? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Predmet ovog Izveštaja je analiza stanja u pravosuđu Srbije u odnosu na raspoložive podatke za 2022. godinu. Izveštaj sadrži ocene i nalaze važećeg pravnog okvira, postojećih organizacionih i institucionalnih rešenja i stvarnih prilika u kojim se ostvaruje zaštita prava građana u postupku pred sudom, kao i ostvarivanje drugih prava i interesa građana u okviru pravosudnog sistema, uključujući pravosudne usluge. Svrha ovog izveštaja je da posluži kao nezavisni mehanizam praćenja napretka u pravosudnim reformama posmatrano iz ugla građana i stvarnih uslova za njihov pristup pravdi, koji daje objektivnu ocenu stanja i preporuke za unapređenje, zasnovano na činjenicama i nezavisnim stručnim ocenama, a prema posebno razvijenoj metodologiji.

Metodologija Izveštaja je istovetna kao i u prethodnom ciklusu praćenja i izveštavanja: predmet istraživanja je podeljen na sedam ključnih oblasti, koje su tematski definisane tako da pokrivaju sve bitne aspekte reforme pravosudnog sistema u Republici Srbiji iz perspektive pristupa građana i građanki pravdi: pravna pomoć, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštava, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi u krivici i pristup pravosudnim uslugama. U okviru svake ključne oblasti, definisan je jedan ili više indikatora (pokazatelja), koji prikazuju stanje u datim oblastima reforme pravosuđa. U zavisnosti od svoje složenosti, svaki indikator prikazan je kroz više Podindikatora koji su, zatim, raščlanjeni na set elemenata koje metodologija prepoznaje kao standarde odnosno preduslove koji moraju biti ispunjeni, delimično ili u celosti, kako bi vrednost odgovarajućeg Podindikatora za koji se standardi definišu bila na zadovoljavajućem nivou.

Ove standarde definisale su partnerske organizacije civilnog društva na projektu, na osnovu svog ekspertskog znanja i analitičkog i praktičarskog iskustva u oblasti reforme pravosuđa u Srbiji, kao i na osnovu raspoloživih studija i istraživanja i međunarodnih standarda u oblasti pravosuđa. Definisani standardi predstavljaju osnovnu jedinicu ocene stanja i merenja napretka, prema unapred definisanom načinu merenja i obračuna vrednosti. Metod merenja i vrednovanja standarda, definisan je u posebnom metodološkom dokumentu ocenjivanja vrednosti standarda (tzv. scoring sistem), kojim je za svaki pojedinačni standard utvrđen način merenja, izvor verifikacije, maksimalna vrednost ocene standarda i metod obračuna.

Nalazi iz istraživanja obuhvataju aktuelne raspoložive podatke o radu pravosudnih organa u vreme sprovođenja istraživanja, pretežno se odnose na 2022. godinu, u zavisnosti od raspoloživosti podataka za pojedine segmente izveštavanja, dok su ankete korisnika sistema i specifčne ankete za pojedine celine sprovedene uglavnom tokom ove godine. Metodologija ovog Izveštaja je potpuno originalna, izvorno kreirana za potrebe ovog istraživanja, a u cilju kontinuiranog praćenja stanja u pravosuđu od strane koalicije organizacija civilnog društva.

Imajući to u vidu, iskustva stečena tokom sprovođenja prethodna dva, a sada i trećeg ciklusa istraživanja, biće značajan doprinos razvoju ove jedinstvene metodologije, koja sama po sebi predstavlja vredan rezultat istraživanja i analitički instrument koji ostaje i nakon perioda sprovođenja ovih ciklusa praćenja za buduće slične poduhvate u ovoj oblasti.

Članak Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Da li novi Zakon o javnom informisanju i medijima omogućava poboljšanje radnopravnog status novinara? Šta nas očekuje u pogledu transparentnosti trošenja javnih sredstava? Kako će novi Zakon o elektronskim medijima uticati na budući sastav i funkcionisanje REM-a? Kako novi zakon ograničava funkcionersku kampanju?  Šta ostaje kontroverzno i šta su delovi civilnog društva zamerali novim zakonima?

Saznajte u novom CEP infografiku.

Infografik možete preuzeti ovde.

Članak Novi medijski zakoni 2023: Nova pravila igre se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Javne rasprave vs konsultacije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Portal eKonsultacije počeo je sa radom sredinom decembra 2021. godine, kao poseban portal u okviru sistema eUprave. Prema Odluci o ustanovljavanju Portala eKonsultacije, državni organi su u obavezi da na njemu objavljuju sve relevantne informacije o konsultacijama i javnim raspravama koje sprovode u okviru svoje nadležnosti. Prethodno, Zakon o planskom sistemu propisao je obavezu organima da sprovode konsultacije u svim fazama razvoja dokumenata javnih politika (DJP), kao i da omoguće učešće svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u ovom procesu.

Osnovna svrha uspostavljanja Portala je da se procesi izrade DJP i propisa učine transparentnijim i inkluzivnijim, čime se doprinosi ne samo reformi javne uprave u Srbiji, već i šire, negovanju demokratskih praksi građanske participacije u društvu. Stoga, Portal kao jedinstveni kanal komunikacije i participacije bi trebalo da olakša zainteresovanoj javnosti da pruži svoj doprinos u kreiranju politika i propisa, kao i da isprati tok konsultativnih procesa od početka do kraja na jednom mestu.

Međutim, iako unapređenje transparentnosti i inkluzivnosti u izradi DJP i propisa nije cilj koji se može jednom dostići, već je u pitanju kontinuirana aktivnost unapređivanja konsultativnih procesa, uvođenje Portala eKonsultacije još uvek nije doprinelo u značajnoj meri poboljšanju ove prakse. Ovaj siže politike nastoji da prikaže na koji način je obaveza korišćenja Portala uticala na sprovođenje konsultacija i javnih rasprava, da istakne pozitivne, ali i one lošije primere. U radu su predstavljeni nalazi nastali na osnovu detaljnog pregleda i analize procesa i dokumenata objavljenih na Portalu, koji su dopunjeni podacima prikupljenim tokom intervjua sa predstavnicima organa državne uprave.

Članak Portal eKonsultacije: novi instrument, neiskorišćene prilike se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Regionalna kampanja sa građanima „Prati(mo) svoju reformu!“ ima za svrhu da prikupi i sagleda stavove građana o reformi javne uprave (RJU), te analizira njihova iskustva u kontaktu sa javnom upravom. Organizacije civilnog društva sa Zapadnog Balkana, okupljene u regionalnoj mreži Think for Europe, prikupljale su iskustva za svaku od šest administracija iz regiona. Prikupljena iskustva su zatim analizirana korišćenjem kvantitativnih i kvalitativnih istraživačkih metoda.

Udeo pozitivnih i negativnih iskustava prikazan je na uzorku opšte populacije, da bi potom iskustva bila razvrstana na osnovu pola, starosti i regiona iz kojeg ispitanici dolaze, te je predstavljen odnos pozitivnih i negativnih iskustava na primerima pet najtraženijih javnih usluga. U drugoj sekciji, kvalitativnom analizom dobijeni nalazi grupisani su u četiri kategorije (efikasnost organa uprave, ponašanje i etičnost državnih službenika, stanje tehničke opreme i elektronska uprava), na osnovu kojih su izrađene kratkoročne, srednjoročne i dugoročne preporuke namenjene nadležnim organima uprave. Učestala iskustva, kao i ona koja ukazuju na postojanje nekog specifičnog problema u funkcionisanju javne uprave, posebno su navedena i interpretirana kako bi se ukazalo na moguća rešenja u interesu građana. Na kraju, nalazi istraživanja podeljeni su sa relevantnim državnim organima, a posebni sastanci organizovani su sa predstavnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu.

Članak Analiza rezultata kampanje sa građanima „Pratimo svoju reformu” se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Reforma javne uprave (RJU), kao sastavni deo prvog klastera, jedan je od fundamentalnih uslova na putu ka članstvu u EU. U regionu Zapadnog Balkana, ova reforma je godinama unazad sagledavana kroz SIGMA Principe javne uprave, razvijene od strane OECD/SIGMA i odobrenih od strane EU.

Ovi Principi definišu šta čini dobro funkcionisanje uprave u smislu njene sposobnosti da građanima pruži transparentne, efikasne i delotvorne usluge i da podrži socio-ekonomski razvoj. Pored spoljnog pritiska za postizanjem opipljivih rezultata na polju RJU, domaća potreba za unapređenjima jača pritisak na Vladu da nastavi sa reformama i kada spoljni pritisak oslabi usled okončanja procesa pristupanja. Akteri iz civilnog sektora, koji imaju znanja o funkcionisanju lokalnih uprava, mogu preuzeti takve domaće inicijative zagovaranja za unapređenu upravu. Nezavisan monitoring RJU i dijalog sa vladom zasnovan na činjenicama predstavljaju dobar pristup u ostvarenju ovog cilja.

WeBER projekat je završio treći ciklus praćenja RJU za period 2021/2022 godine. Strukturirani pristup zasnovan na dokazima, kao i u prethodna dva ciklusa praćenja, posebno se fokusira na aspekte RJU koji su od najveće važnosti za civilno društvo i javnost. WeBER praćenje RJU snažno se oslanja na kapacitete, veštine i lokalno znanje civilnog društva na Zapadnom Balkanu. Ono se nadovezuje na SIGMA Principe javne uprave kao kamen temeljac RJU, i procenjuje ih sa nezavisnog stanovišta. Sveukupno gledano, PAR Monitor metodologija, zasniva se na odabiru 22 SIGMA principa u šest ključnih oblasti RJU, praćenih i izveštavanih kroz 23 složena indikatora.

Treći ciklus praćenja ujedno predstavlja i poslednje izdanje PAR Monitora u skladu sa postojećim okvirom SIGMA Principa iz 2014. godine, a koji je modifikovan u 2017. godini, budući da je proces revizije Principa u toku. Naredni, četvrti ciklus praćenja, stoga, biće zasnovan na izmenjenoj PAR Monitor metodologiji, usklađenoj sa novim SIGMA okvirom s obzirom na to da on predstavlja oslonac WeBER pristupa praćenju RJU u regionu Zapadnog Balkana. Koncept svih WeBER indikatora omogućava poređenja uprava na Zapadnom Balkanu i daje priliku za regionalnu uporedivost rezultata.

Uz metodologiju, paket PAR Monitora čini i uporedni izveštaj o praćenju RJU u celom regionu Zapadnog Balkana, kao i šest izveštaja koji pružaju detaljne nalaze za svaku upravu ponaosob. Ovaj izveštaj pruža rezultate trećeg ciklusa praćenja za Srbiju, uključujući niz preporuka koje se mogu primeniti.

Članak Nacionalni PAR Monitor 2021/2022 se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Državna uprava reformiše se gotovo već dve decenije, od 2004. godine. Sa usvajanjem novog strateškog okvira 2021. godine, čini se da je reforma dobila novi zamajac, i to u većoj orijentaciji ka građanima i privredi.

Ne zaustavljajući se na tako opšte definisanom cilju, Strategija reforme javne uprave (RJU) nudi još konkretnije opredeljenje ka upravi kao uslužnom servisu, koji je prilagodljiv, pruža korisnički orijentisane usluge koje razumno koštaju, pritom vodeći računa o manjinskim i ugroženim grupama.
I pored tako dalekosežno utvrđenog cilja, dostupni podaci upućuju na to da još uvek postoji manjak senzibiliteta uprave za potrebe stanovništva, a posebno za one ranjive i ugrožene. Takođe, podaci ukazuju i na neujednačenu pristupačnost radnih mesta u državnoj upravi – aspekt kojim se Strategija RJU gotovo i ne bavi.

Ukoliko svi građani ne dobiju mogućnost da pristupe uslugama, informacijama i javnim objektima ne dovodi se u pitanje samo uspešnost RJU, već postojanje inkluzivnog društva, i ostvarivanje ljudskih prava. Isto tako, omogućavanje licima koji pripadaju ugroženim grupama da se zaposle u državnoj upravi treba da bude jedan od načina da se reformom doprinese većoj pristupačnosti uprave svima, a u okviru širih društvenih težnji ka smanjenju diskriminacije i uvažavanju različitih društvenih potreba.
Brojne međunarodne obaveze i propisi Republike Srbije zahtevaju jednak pristup i tretman svih lica koji obavljaju poslove sa javnim vlastima. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, čija je Srbija potpisnica, nedvosmisleno predviđa da države obezbede jednak pristup ustanovama i uslugama namenjenim javnosti, odnosno promovišu mogućnost zapošljavanja, uključujući i u javnom sektoru. Takođe, prema važećem zakonodavstvu u Srbiji, svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu prava pred sudovima i organima javne vlasti, а svako diskriminatorsko postupanje službenog lica u organu javne vlasti је zabranjeno.

Osim toga, postoji i obaveza poslodavaca u javnom sektoru da obezbede jednake mogućnosti za zaposlenje bez obzira na pol, rod i porodični status, uz posvećivanje dužne pažnje ravnopravnosti osetljivih društvenih grupa. Posebno je važno naglasiti da se diskriminacijom osoba sa invaliditetom pred organom javne vlasti smatra vođenje postupka na način koji onemogućuje ili otežava ostvarivanje prava, kao i da je zabranjena diskriminacija u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi.

Članak Državna uprava u Srbiji: Trnovit put do jednakih mogućnosti i pristupa za sve se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Pristupačnost se smatra prioritetom u savremenoj državnoj upravi. Kao važan preduslov za postizanje širih društvenih ciljeva – socijalne uključenosti i blagostanja, pristupačnost je takođe postalo pitanje od značaja za državne uprave. Sve veći zahtevi za pristupačnim administracijama – uslugama, zgradama, radnim mestima – ali i za pravičnijim mogućnostima za zapošljavanje, uključujući zapošljavanje u državnoj upravi, rezultat su ubrzanih socio ekonomskih i tehnoloških promena koje zauzvrat zahtevaju da se, koliko je to moguće, zadovolji što veći broj potreba stanovništva.

Izbijanje pandemije koronavirusa je samo jedan, ali veoma važan primer kako se iznenada mogu javiti potrebe za brzim prilagođavanjem. Na svom putu pristupanja EU, zemlje regiona Zapadnog Balkana moraju pokazati da su osnovni principi pristupačnosti u dovoljnoj meri obezbeđeni, kao deo šire, ali fundamentalne reforme javne uprave. Prema međunarodnim procenama koje mere usaglašenost sa takvim principima, posao je daleko od završenog – zakonodavni i okviri javnih politika su uspostavljeni, sve više se radi na uspostavljanju digitalnih usluga, ali mehanizmi za poboljšanje pristupačnosti usluga širom regiona su slabi.

Rezultati anketa državnih službenika i organizacija civilnog društva (OCD) koje sprovodi inicijativa WeBER, analizirani u ovom sažetku, takođe govore da su garancije za pristupačnost državnih uprava slabe.2 Konkretno, njihova razmišljanja o mogućnostima zaposlenja u državnoj službi, kao i pristupu radnim mestima, objektima i uslugama, ukazuju na to da oni najugroženiji imaju manje šansi i da imaju najviše prepreka. Merenje percepcije ima svoja ograničenja, od grešaka uzorkovanja, pristrasnosti, do poteškoća u razumevanju nijansi. Takođe, na rezultate ankete u velikoj meri utiče motivacija i dostupnost ispitanika da učestvuju. Zbog svega toga, treba ih tumačiti sa dozom opreza i koristiti kao podsticaj za dalja istraživanja. Međutim, državni službenici i OCD su među ključnim akterima od kojih se mogu dobiti povratne informacije o primeni principa pristupačnosti u praksi.

Ovo je zbog njihove uloge kao pružaoca usluga i informacija javnosti, u slučaju prvih, i aktivnih učesnika u javnim poslovima, naročito kao dobrovoljnih pružalaca usluga različitim kategorijama stanovništva, u slučaju drugih. Podaci o percepciji ne mogu se koristiti za unapređenja u sprovođenju javnih politika, ali mogu dodatno pomoći da se ukažu potencijalni nedostaci. Ako pravni i mehanizmi javnih politika u velikoj meri ne uspeju da ostvare svoju namenu – da omoguće neograničen pristup upravi – to rezultira ne samo rasipanjem resursa već i lišavanjem osnovnih prava različitih društvenih grupa.

Članak Pristupačnost i jednake mogućnosti u državnim upravama na Zapadnom Balkanu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.