Članak Nacionalni PAR Monitor Srbiјa: DRŽAVNOSLUŽBENIČKI SISITEM I UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Reforma javne uprave (RJU), kao sastavni deo prvog klastera, jedan je od fundamentalnih uslova na putu ka članstvu u EU. U regionu Zapadnog Balkana, ova reforma je godinama unazad sagledavana kroz SIGMA Principe javne uprave, razvijene od strane OECD/SIGMA i odobrenih od strane EU.

Ovi Principi definišu šta čini dobro funkcionisanje uprave u smislu njene sposobnosti da građanima pruži transparentne, efikasne i delotvorne usluge i da podrži socio-ekonomski razvoj. Pored spoljnog pritiska za postizanjem opipljivih rezultata na polju RJU, domaća potreba za unapređenjima jača pritisak na Vladu da nastavi sa reformama i kada spoljni pritisak oslabi usled okončanja procesa pristupanja. Akteri iz civilnog sektora, koji imaju znanja o funkcionisanju lokalnih uprava, mogu preuzeti takve domaće inicijative zagovaranja za unapređenu upravu. Nezavisan monitoring RJU i dijalog sa vladom zasnovan na činjenicama predstavljaju dobar pristup u ostvarenju ovog cilja.

WeBER projekat je završio treći ciklus praćenja RJU za period 2021/2022 godine. Strukturirani pristup zasnovan na dokazima, kao i u prethodna dva ciklusa praćenja, posebno se fokusira na aspekte RJU koji su od najveće važnosti za civilno društvo i javnost. WeBER praćenje RJU snažno se oslanja na kapacitete, veštine i lokalno znanje civilnog društva na Zapadnom Balkanu. Ono se nadovezuje na SIGMA Principe javne uprave kao kamen temeljac RJU, i procenjuje ih sa nezavisnog stanovišta. Sveukupno gledano, PAR Monitor metodologija, zasniva se na odabiru 22 SIGMA principa u šest ključnih oblasti RJU, praćenih i izveštavanih kroz 23 složena indikatora.

Treći ciklus praćenja ujedno predstavlja i poslednje izdanje PAR Monitora u skladu sa postojećim okvirom SIGMA Principa iz 2014. godine, a koji je modifikovan u 2017. godini, budući da je proces revizije Principa u toku. Naredni, četvrti ciklus praćenja, stoga, biće zasnovan na izmenjenoj PAR Monitor metodologiji, usklađenoj sa novim SIGMA okvirom s obzirom na to da on predstavlja oslonac WeBER pristupa praćenju RJU u regionu Zapadnog Balkana. Koncept svih WeBER indikatora omogućava poređenja uprava na Zapadnom Balkanu i daje priliku za regionalnu uporedivost rezultata.

Uz metodologiju, paket PAR Monitora čini i uporedni izveštaj o praćenju RJU u celom regionu Zapadnog Balkana, kao i šest izveštaja koji pružaju detaljne nalaze za svaku upravu ponaosob. Ovaj izveštaj pruža rezultate trećeg ciklusa praćenja za Srbiju, uključujući niz preporuka koje se mogu primeniti.

Članak Nacionalni PAR Monitor 2021/2022 se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Državna uprava reformiše se gotovo već dve decenije, od 2004. godine. Sa usvajanjem novog strateškog okvira 2021. godine, čini se da je reforma dobila novi zamajac, i to u većoj orijentaciji ka građanima i privredi.

Ne zaustavljajući se na tako opšte definisanom cilju, Strategija reforme javne uprave (RJU) nudi još konkretnije opredeljenje ka upravi kao uslužnom servisu, koji je prilagodljiv, pruža korisnički orijentisane usluge koje razumno koštaju, pritom vodeći računa o manjinskim i ugroženim grupama.
I pored tako dalekosežno utvrđenog cilja, dostupni podaci upućuju na to da još uvek postoji manjak senzibiliteta uprave za potrebe stanovništva, a posebno za one ranjive i ugrožene. Takođe, podaci ukazuju i na neujednačenu pristupačnost radnih mesta u državnoj upravi – aspekt kojim se Strategija RJU gotovo i ne bavi.

Ukoliko svi građani ne dobiju mogućnost da pristupe uslugama, informacijama i javnim objektima ne dovodi se u pitanje samo uspešnost RJU, već postojanje inkluzivnog društva, i ostvarivanje ljudskih prava. Isto tako, omogućavanje licima koji pripadaju ugroženim grupama da se zaposle u državnoj upravi treba da bude jedan od načina da se reformom doprinese većoj pristupačnosti uprave svima, a u okviru širih društvenih težnji ka smanjenju diskriminacije i uvažavanju različitih društvenih potreba.
Brojne međunarodne obaveze i propisi Republike Srbije zahtevaju jednak pristup i tretman svih lica koji obavljaju poslove sa javnim vlastima. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, čija je Srbija potpisnica, nedvosmisleno predviđa da države obezbede jednak pristup ustanovama i uslugama namenjenim javnosti, odnosno promovišu mogućnost zapošljavanja, uključujući i u javnom sektoru. Takođe, prema važećem zakonodavstvu u Srbiji, svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu prava pred sudovima i organima javne vlasti, а svako diskriminatorsko postupanje službenog lica u organu javne vlasti је zabranjeno.

Osim toga, postoji i obaveza poslodavaca u javnom sektoru da obezbede jednake mogućnosti za zaposlenje bez obzira na pol, rod i porodični status, uz posvećivanje dužne pažnje ravnopravnosti osetljivih društvenih grupa. Posebno je važno naglasiti da se diskriminacijom osoba sa invaliditetom pred organom javne vlasti smatra vođenje postupka na način koji onemogućuje ili otežava ostvarivanje prava, kao i da je zabranjena diskriminacija u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi.

Članak Državna uprava u Srbiji: Trnovit put do jednakih mogućnosti i pristupa za sve se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), one su jedan od ključnih regulatornih alata koji se koristi za poboljšanje transparentnosti i delotvornosti propisa i dokumenata javnih politika.

Reforma javne uprave (RJU) obuhvata i reformu u oblasti kreiranja javnih politika, koja uključuje sprovođenje konsultacija sa zainteresovanim stranama, i javnih rasprava, o dokumentima javnih politika i propisa (u daljem tekstu javne konsultacije) od početka do kraja procesa njihove izrade. Konsultovanjem ciljnih grupa procenjuju se efekti predloženih rešenja i minimiziraju troškovi, te stoga javne konsultacije predstavljaju jedan od najkorisnijih alata prilikom pripreme nacrta dokumenata javnih politika i zakona. Konsultacije pozitivno utiču na njihovu održivost, i obezbeđuju da one odgovore na realne potrebe u društvu.

Javne konsultacije su nedovoljno rasprostranjene u kreiranju javnih politika u Srbiji, a kad se sprovode, to se često čini pro forma, bez obezbeđivanja kvaliteta tog procesa. Kao posledica, javne politike su često neprilagođene potrebama građana i stepen njihove implementacije je nizak. Ovo dalje doprinosi i smanjenom poverenju građana u institucije, otporu ka sprovođenju javnih politika, i konačno – njihovoj neodrživosti.

Članak Javne konsultacije i kreiranje javnih politika u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Javno izveštavanje o radu i učinku predstavlja jedan od načina da se osigura transparentnost vlasti u praksi. U Srbiji, višegodišnji problem netransparentnog godišnjeg izveštavanja o radu Vlade, i uprave, ima za posledicu upravo manjak odgovornosti ka građanima.

Treba reci da je reforma javne uprave (RJU) već duži niz godina strateško opredeljenje Vlade Srbije. Slično prethodnoj, nova Strategija RJU za period 2021-2030. godina postavlja kao cilj unapređenje transparentnosti i odgovornosti na svim nivoima. Istovremeno, opipljiv napredak u ovoj reformi jedan je od preduslova za uspešno sproveden proces evropskih integracija. Pitanja transparentnosti rada i rezultata detaljno su razrađena u Principima javne uprave programa SIGMA, koji služe kao putokaz za ovu reformu u procesu pristupanja u EU.

Međutim, uprkos dvostrukom značaju transparentnosti vlasti, nalazi WeBER PAR Monitora po drugi put pokazuju da na ovom polju postoji još uvek mnogo prostora za unapređenje, budući da je praksa izveštavanja javnosti neredovna, nepredvidiva, i gotovo u potpunosti neprilagođena za smisleni javni uvid u rad i rezultate, kako Vlade tako i organa državne uprave.

Članak (Ne)transparentnost kao ogledalo (ne)odgovornosti se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.