Počevši od 1. januara 2016, Holandija je preuzela predsedavanje Savetu Evropske unije od Luksemburga, koji je tu funkciju obavljao drugom polovinom 2015.

U fokusu će biti osnovne potrebe, tačnije inovacije, ekonomski rast, zapošljavanje i jačanje saradnje sa organizacijama civilnog društva i građanima EU. Međutim, ostvarivanje ovih ciljeva mogu sputati problemi koji zavise od spoljnih okolnosti i u čije rešavanje EU mora da uključi i treća lica: priliv izbeglica i migranata, zatim, problemi vezani za zajedničku energetsku politiku, kao i nadolazeće pitanje bregzita – britanskog napuštanja EU. Predsedavajuća država ipak ne može sasvim da kontroliše i utiče na razvoj ovih pitanja kao što to može u slučaju drugih prioriteta. Uzimajući u obzir njihov nivo složenosti i hitnosti rešavanja, postavlja se pitanje da li je naglašavanje osnovnih potreba praktično i izvodljivo tokom ovog predsedavanja. Ovaj Pogled pruža analizu stanja u oblastima energetske politike, priliva izbeglica, i referenduma o članstvu Ujedinjenog Kraljevstva u EU i osvrće se na pitanje kako holandsko predsedavanje planira da se bavi ovim temama.

Članak Holandsko predsedavanje EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kako se priliv izbeglica povećava, tako Evropska unija pokušava i ne uspeva da nađe efektivna rešenja.

Najskoriji takav pokušaj bio je sastanak u Briselu krajem oktobra, koji je okupio državnike iz Albanije, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Ne-mačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Srbije i Slovenije. Rezultat ovog sastanka je akcio-ni plan od 17 tačaka (u nastavku: plan). Ovaj CEP pogled analizira plan i pruža kritički osvrt na njegove najkontroverznije mere. Pored toga, dajemo pregled Direktive o privremenoj zaštiti iz 2001. i predstavljamo je kao alternativni predlog za rešavanje trenutne krize, dok na kraju razmatramo posledice plana u kontekstu njegove primene u Srbiji.

Članak (Ne)Učiti iz sopstvenih grešaka se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kada govorimo o izbeglicama koje trenutno stižu u Evropu, teško je fokusirati se na isključivo jednu dimenziju njihovog dolaska: pravni okvir, granična politika i politički diskurs se prepliću i utiču na to kako pričamo i delujemo prema problemima velikog priliva izbeglica na teritoriju Evropske unije (EU).

Ovaj članak će pokušati da dekonstruiše odgovor Unije na trenutnu „krizu“ i da prikaže njegovu relevantnost za strategiju davanja azila Republike Srbije. Fokus će biti na relevantnim pravnim tekovinama kao što je treća Dablinska konvencija, kao i na pratećim problemima i njihovim odgovorima u vidu granične politike i političkog diskursa.

Članak Suočavanje s prilivom izbeglica se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.