Pitanju migracija u Srbiji pristupa se fatalistički poslednjih nekoliko godina tako što se često iznose i ne potpuno tačne informacije u cilju stvaranja slike da Srbiju napuštaju posebno oni najtalentovaniji. Stvarnost je drugačija: obrazovna struktura ljudi koji odlaze iz zemlje slična je nivou obrazovanja domicilne populacije.

Ipak, pritisak koji dolazi iz javnosti preneo se i na donosioce odluka što je motivisalo donošenje prve strategije o migracijama 2019. godine koja se skoro u potpunosti fokusirala na načine za sprečavanje odliva stanovništva. Nešto kasnije usvojena Strategija o ekonomskim migracijama za period 2021–2027. ublažila je ton prve verzije dokumenta, ali su mere koje su donete zbog zabrinutosti za, takozvani, fenomen „odliva mozgova“ nastojale da podstaknu povratak visokoobrazovanih pojedinaca u Srbiju.

U ovoj studiji analiziramo tokove migracija u tri zemlje članice Evropske unije: Bugarskoj, Estoniji i Irskoj. Razlozi za odabir ove tri zemlje, čija iskustva u privlačenju povratnika želimo da ispitamo, potiču od ideje da se usmerimo na zemlje koje su Srbiji bliže po nivou dohotka, te je bilo prirodno da se kandidati traže među zemljama Centralne i Istočne Evrope. Želeli smo jednu zemlju koja je po socio-ekonomskim indikatorima slična Srbiji i zato je izbor pao na Bugarsku, a Estonija je odabrana jer se navodi kao uspešna priča u nekoliko oblasti – digitalizaciji javne uprave, što bi moglo da nas upozna sa nekim korisnim rešenjima u privlačenju povratnika, ali i zavidnom ekonomskom oporavku nakon krize iz 2008. godine. Irsku smo odabrali jer je ona tradicionalno emigrantska zemlja, a želeli smo da vidimo da li se razlozi za povratak i mere države na privlačenju povratnika razlikuju u slučaju kada se radi o bogatijim i razvijenijim zemljama. U ovoj studiji u okviru svake zemlje obrađujemo migracione trendove sa osvrtom na poslednjih nekoliko decenija. Zatim, razmatramo trenutnu institucionalnu strukturu koja se bavi migratornim kretanjima, kao i mere podrške povratnicima.

Članak Cirkularne i povratne migracije: komparativna analiza iskustava Bugarske, Estonije i Irske se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Iako je emigracija iz Srbije danas višestruko olakšana u odnosu na prethodni period – pre svega nakon okončavanja sankcija i procesa demokratizacije, zatim i vizne liberalizacije, ali i bilateralnih sporazuma o olakšanom kretanju radne snage sa pojedinim članicama Evropske unije, Srbija se nada daljim pojednostavljenjima procedura, a pre svega u kontekstu budućeg pristupanja EU. Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija bi trebalo spremno da dočeka sve promene koje će uslediti.

Iskustva zemalja Evropske unije, od kojih su pojedine već prošle ili trenutno prolaze kroz neke od problema koji Srbiju očekuju u narednim godinama – nedostatak kvalifikovane radne snage, starenje stanovništva, povećani odliv stanovništva nakon pristupanja EU, od neizmernog su značaja za donosioce odluka u Srbiji. Učenjem iz iskustva drugih, Srbija bi mogla da uštedi mnogo vremena u potrazi za modelom upravljanja cirkularnim i povratnim migracijama i merama koje bi mogle da ih motivišu. U skladu sa tim, ovaj rad analizira trenutno stanje u Srbiji, kao i situaciju i mere u vezi sa cirkularnim migracijama u tri države članice EU koje su se suočile sa velikim odlivom stanovništva i pronašle različite načine da se sa ovim odlivom bore – Estoniji, Irskoj i Bugarskoj. Ovaj rad ima za cilj da identifikuje potrebe cirkularnih migranata, ali i da ukaže na dobre prakse koje su navedene zemlje realizovale i koje su dale rezultate, ali i na greške koje su ove zemlje načinile, koje bi mogle da se koriste kao svojevrstan putokaz u upravljanju cirkularnim migracijama.

Članak Cirkularne i povratne migracije: Šta Srbija može da nauči iz iskustava zemalja Evropske unije? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.