Publikacije - Centar za evropske politike

Srbija i Evropska unija: Geopolitika i vrednosti EU: u sukobu ili u tandemu?

Milena Mihajlović Denić — Thu, 26 Mar 2026 10:49:20 +0000

Cilj istraživanja ovog izveštaja o javnom mnjenju bio je da se istraže ključni faktori koji oblikuju stavove građana Srbije prema Evropskoj uniji u trenutku kada ravnoteža između geopolitike i osnovnih vrednosti postaje sve više osporavana. Za potrebe CEP-a, istraživanje je sprovela agencija Ninamedia. Podaci su prikpljeni TAPI metodom, kroz kvantitativno istraživanje sprovedeno putem direktnih intervjua licem u lice u domovima ispitanika na osnovu upitnika koji su razvili istraživači CEP-a. Uzorak je obuhvatio 1.000 ispitanika na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova*, a prikupljanje podataka realizovano je u periodu od 19. januara do 2. februara 2026. godine. Unos podataka vršen je pomoću programa WARP IT, profesionalnog licenciranog softvera namenjenog istraživanju tržišta, koji nudi široke mogućnosti za postavljanje projekata. Poststratifikacione varijable obuhvatile su pol, starost, obrazovanje, tip naselja i region, dok je kontrola kvaliteta sprovedena na 20% uzorka radi provere validnosti odgovora.

Članak Srbija i Evropska unija: Geopolitika i vrednosti EU: u sukobu ili u tandemu? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Koliko me košta Zapadni Balkan?

Strahinja Subotić — Tue, 23 Dec 2025 09:44:51 +0000

Usled obnovljenog zamaha proširenja Evropske unije, podstaknutog ruskom agresijom punog obima na Ukrajinu, rastu očekivanja da će predstojeći Višegodišnji finansijski okvir (VFO) pretočiti političku odlučnost u konkretno finansijsko planiranje. Kako su pregovori o VFO za period 2028–2034 već u toku, EU hitno zahteva pouzdanu i realističnu procenu budžetskih implikacija budućih pristupanja – što trenutno u velikoj meri izostaje. Oslanjajući se na obim i strukturu postojećeg VFO-a, ova studija nastoji da popuni tu prazninu pružajući detaljnu, na podacima zasnovanu i ažurnu procenu fiskalnog uticaja pristupanja zemalja Zapadnog Balkana (ZB) Evropskoj uniji.

Članak Koliko me košta Zapadni Balkan? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Nacionalni PAR Monitor Srbiјa: DRŽAVNOSLUŽBENIČKI SISITEM I UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

Milena Mihajlović Denić — Mon, 01 Dec 2025 12:36:00 +0000

Procena transparentnosti, otvorenosti i meritokratije državnoslužbeničkog sistema i upravljanja ljudskim resursima (ULJR) fokusira se na pet ključnih aspekata – 1) transparentnost statistika i izveštaja o državnoslužbeničkom sistemu, 2) transparentnost privremenog zapošljavanja u državnoj upravi, 3) transparentnost i primena principa zasluga u procesu zapošljavanja u državnoj upravi, 4) angažovanje zasnovano na zaslugama i zaštita državnih službenika na položaju od neprimerenog političkog uticaja, i 5) transparentnost i jasnoću informacija o sistemu zarada u državnoj upravi. Prvi aspekt ispituje dostupnost statistika ili izveštaja o strukturi državne uprave i ključnih elemenata politike državnoslužbeničkog sistema i ULJR. Aspekt privremenog zapošljavanja usmeren je na uslove i ograničenja za privremeno zapošljavanje, kao i na primenu principa zasluga te otvorenost i transparentnost samog postupka zapošljavanja. Aspekt posvećen procesu zapošljavanja fokusira se na dostupnost oglasa za slobodna radna mesta, postojanje administrativnih prepreka, jednake mogućnosti za spoljne kandidate u procesu prijave za radna mesta, institucionalnu podršku kandidatima, transparentnost rezultata procesa popunjavanja radnih mesta i percepciju građana o tome u kojoj meri je zapošljavanje zasnovano na principu meritokratije. Kada je reč o državnim službenicima na položaju, naglasak je takođe na meritornosti procesa zapošljavanja i postavljenja, zatim primeni objektivnih kriterijuma za razrešenje, ograničenjima u postavljenju vršilaca dužnosti, zaštiti od političkog uticaja u praksi, kao i konkurentnosti postupaka zapošljavanja državnih službenika na položaju. Na kraju, poslednji aspekt posvećen je transparentnosti i jasnoći sistema zarada u državnoj upravi, kao i postojanju građanima razumljivih prikaza glavnih elemenata ovog sistema. Nalazi ovog izveštaja odnose se na period nakon objavljivanja PAR Monitora 2021/2022, počevši od druge polovine 2022. godine, pa sve do kraja 2024. godine.²

Članak Nacionalni PAR Monitor Srbiјa: DRŽAVNOSLUŽBENIČKI SISITEM I UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Poređenje reformskih agendi: Pregled mera protiv korupcije među zemljama Zapadnog Balkana

Miloš Pavković — Fri, 28 Nov 2025 14:55:00 +0000

Ova infografika je zasnovana na sledećoj studiji: Comparing Reform Agendas: Overview of Anti-Corruption Measures Among Western Balkan Countries

Članak Poređenje reformskih agendi: Pregled mera protiv korupcije među zemljama Zapadnog Balkana se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Šta daje OLAF nadležnost na Zapadnom Balkanu?

Ena Marović — Wed, 26 Nov 2025 13:06:00 +0000

Ova infografika zasnovana je na sledećoj studiji: The Role of OLAF and EPPO in the Western Balkans: Combating Fraud Ahead of EU Membership – European Policy Centre

Članak Šta daje OLAF nadležnost na Zapadnom Balkanu? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kvantifikacija Paketa proširenja 2025: SRBIJA

Miloš Pavković — Tue, 25 Nov 2025 15:30:00 +0000

Evaluacija Evropske komisije u Izveštaju za 2025. godinu, koja analizira ostvarene rezultate u periodu od juna 2024. do juna 2025. godine.

Za kompletnu infografiku, kliknite ovde.

Članak Kvantifikacija Paketa proširenja 2025: SRBIJA se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Pregled Zapadnog Balkana u oblasti javnih nabavki: Da li je Lex Specialis regionalni Modus operandi?

Miloš Pavković — Tue, 25 Nov 2025 13:34:00 +0000

Ova infografika je zasnovana na sledećoj studiji: Lex Specialis kao modus operandi: Analiza sistema javnih nabavki na Zapadnom Balkanu

Članak Pregled Zapadnog Balkana u oblasti javnih nabavki: Da li je Lex Specialis regionalni Modus operandi? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Predlozi za unapređenje pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača i zaštite konkurencije

Dušan Protić — Fri, 29 Aug 2025 10:58:43 +0000

Predlozi za unapređenje pravnog okvira koji su izloženi u ovom dokumentu, predstavljaju konkretne mogućnosti izmene i dopune važećeg zakonodavstva iz oblasti zaštite potrošača i zaštite konkurencije, kojima se predviđaju novi institucionalni oblici zaštite prava potrošača (potrošački ombudsman; potrošačka arbitraža), proširuju nadležnosti nacionalnog tela za zaštitu konkurencije u delu ispitivanja povreda kolektivnog interesa potrošača, predviđa nova efektivna upravna mera zaštite kolektivnog interesa potrošača koja se sastoji u obavezi plaćanja značajnog finansijskog iznosa, omogućava jačanje uloge potrošačkih organizacija putem unapređenja njihovog finansijskog položaja (budžetski fond na osnovu naknade „Potrošački dinar“; programi finansiranja potrošačkih organizacija na nivou jedinica lokalne samouprave) i veće uloge u postupku ispitivanja povrede konkurencije pred Komisijom za zaštitu konkurencije, i kojima se uvodi novi procesni institut u naš pravni poredak – predstavnička kolektivna tužba za zaštitu prava potrošača.

Članak Predlozi za unapređenje pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača i zaštite konkurencije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Opcije javnih politika radi jačanja sinergije zaštite konkurencije i prava potrošača

Dušan Protić — Fri, 29 Aug 2025 10:51:05 +0000

Zaštita potrošača i zaštita konkurencije predstavljaju javne politike koje su nastale i koje su pravno uobličene pod okriljem procesa evropskih integracija. Zakon o zaštiti konkurencije iz 2009. godine u potpunosti je zasnovan na pravilima evropskog prava konkurencije, pri čemu je, prema izveštajima o napretku Evropske komisije, u značajnoj meri postignut visok stepen usklađenosti. Zakon o zaštiti potrošača iz 2010. godine prvi put je u naše zakonodavstvo uveo pravila zaštite potrošača po ugledu na evropsko pravo, dok su kasnijim izmenama zakona preduzimani pokušaji unapređenja mehanizama njihove primene. Međutim, polazeći od metodologije koja prati proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, i posledično, proces pravne harmonizacije kroz dva posebna pregovaračka poglavlja, ove dve oblasti se često posmatraju odvojeno – bez uočavanja međusobnih poveznica koje su od ključnog značaja za razumevanje tržišnih prilika i okolnosti na tržištu. Te poveznice direktno utiču i na položaj i prava potrošača, kao i na moguće povrede konkurencije.

Članak Opcije javnih politika radi jačanja sinergije zaštite konkurencije i prava potrošača se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Pregled ispunjenosti Reformske agende – Pilot-monitor reformi

CEP — Tue, 26 Aug 2025 12:46:39 +0000

Ovi ažurirani podaci o Reformskoj agendi: Pilot-monitor reformi prvi je u nizu nacionalnih
izveštaja o monitoringu u okviru projekta „Praćenje reformi”.
Ovaj prvi pregled ispunjenosti Reformske agende – Pilot-monitor reformi je preliminarno ažuriranje namenjeno kao presek stanja sredinom semestra (upozorenje!), a ne kao detaljna evaluacija. Kako projektni tim probno primenjuje metodološki pristup i indikatore, novi momenti politike u narednim nedeljama mogu da promene status reformi koje su trenutno na čekanju. Zemlje obuhvaćene ovim procesom imaju još mesec dana da ostvare dalji napredak kako bi ispunile rokove koji ističu u junu godine. Monitor reformi prati preduzimanje odabranih reformskih koraka iz Reformskih programa. Odabrani koraci reformi organizovani su u takozvanim „domenima politike” koji spadaju u oblasti politike i pod-oblasti Reformske agendi. Ovi „domeni politike” su utvrđeni nakon dodatnog nivoa identifikacije reformi i kodiranja reformskih koraka koje je obavio projektni tim. Ovaj pristup je izabran radi fokusa na reformskim koracima zajedničkim celom regionu Zapadnog Balkana i da bi omogućio analize na regionalnom nivou, postavljanje merila i uporedivost, s obzirom na raspoložive ljudske resurse i tematsku ekspertizu TEN mreže. Za metodološke napomene i proces odabira reformskih koraka, pogledati napomenu o nacrtu metodologije.
Ovo probno ažuriranje podataka o ispunjenosti Reformske agende prati strukturu usklađenu sa metodologijom Monitora reformi, koja obuhvata: (1) Sažetak za visoki nivo; (2) Proceduralnu usklađenost sa Instrumentom za reforme I rast; (3) Status realizacije reformskih koraka po domenu politike; i (4) Narativ i analizu ključnog napretka i izazova. Svaki odeljak daje trenutnu sliku napretka i prepreka u vezi sa sprovođenjem Reformske agende Srbije.

Treba imati na umu da je krajnji datum za prikupljanje i procenu podataka za ovo ažuriranje 30. jun 2025. godine. Dešavanja koja nastupe nakon ovog datuma nisu obuhvaćena ovim izveštajem, ali će biti razmotrena u narednim pregledima.

Članak Pregled ispunjenosti Reformske agende – Pilot-monitor reformi se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

OD BRISELA DO OHRIDA, BEOGRAD I PRIŠTINA NA RASKRŠĆU

Miloš Pavković — Fri, 15 Aug 2025 13:36:18 +0000

Ova studija objavljena je kao deo programa stipendija Heartefact Kosovo–Srbija, koji finansira Nacionalna zadužbina za demokratiju (National Endowment for Democracy – NED).
Stavovi i mišljenja izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno stavove organizacije Heartefact ili Nacionalne zadužbine za demokratiju. Autor publikacije snosi isključivu odgovornost za njen sadržaj.

Studija predstavlja nalaze iz 24 dubinska intervjua sprovedena na Kosovu i u Srbiji, sa ključnim akterima uključenim u proces normalizacije odnosa. Među ispitanicima su se nalazili predstavnici vlada Kosova i Srbije, članovi akademske zajednice i civilnog društva, predstavnici vladajućih i opozicionih partija, novinari, eksperti, predstavnici međunarodnih organizacija i pripadnici srpske zajednice na severu Kosova.

Glavni fokus studije je mapiranje četiri ključna narativa koji oblikuju proces normalizacije.
Istraživanje identifikuje četiri različita pogleda na dijalog i očekivanja u vezi sa njegovim krajnjim ishodom:

Na Kosovu većina aktera dijalog vidi kao ključni korak u izgradnji države, pri čemu je međusobno priznanje viđeno kao krajnji cilj procesa normalizacije.
U Srbiji većina aktera, posebno predstavnici vlasti, ne deli to mišljenje. Za njih se dijalog vodi u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN (1999) i podrazumeva očuvanje suvereniteta Srbije, bez priznanja nezavisnosti Kosova.
Ovi suprotstavljeni narativi produbljuju tenzije unutar dijaloga, dodatno komplikovane strategijom „konstruktivne dvosmislenosti“ koju sprovodi EU. Ohridski sporazum iz 2023. godine uneo je nove dimenzije u dijalog, otvarajući prostor za treći narativ – funkcionalno priznanje. Ovaj stav, koji dominantno podržavaju akteri iz (Kosovske) Mitrovice, sve više dobija podršku i u Beogradu i u Prištini.
Četvrti narativ zagovara de fakto priznanje Kosova, ali se protivi njegovom članstvu u međunarodnim organizacijama. Ova pozicija ima najjaču podršku u Beogradu.

Pored mapiranja ovih narativa, studija se bavi i sledećim temama:

Trenutnim stanjem dijaloga uz posredovanje EU,
Debatom o Zajednici opština sa srpskom većinom,
(Ne)sprovođenjem Ohridskog sporazuma (2023), i
Potencijalom za eskalaciju na terenu nakon incidenata u Banjskoj i kod kanala Ibar–Lepenac.

Cilj istraživanja je da pruži nijansirano razumevanje promenljive dinamike procesa normalizacije između Kosova i Srbije, osvetljavajući i dodirne tačke i duboko ukorenjene razlike među ključnim akterima.

Članak OD BRISELA DO OHRIDA, BEOGRAD I PRIŠTINA NA RASKRŠĆU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Praćenje reformi i rasta Zapadnog Balkana

Anesa Omeragić — Thu, 20 Mar 2025 13:39:44 +0000

Projekat Praćenje reformi i rasta Zapadnog Balkana, kojim koordinira Institut za evropske politike (EPI) – Skoplje i koji se sprovodi se kroz Think for Europe Network (TEN) mrežu, započet je u decembru 2024. godine.

Projekat sprovode sledeće organizacije:

Institut za evropske politike (EPI), MK – koordinator projekta
Centar za evropske politike (CEP), RS
Institut Alternativa (IA), ME
Institut za demokratiju i medijaciju (IDM), AL
Grupa za pravne i političke studije (GLPS), XK
Vanjskopolitička inicijativa (FPI), BA

Cilj projekta je osnaživanje organizacija civilnog društva (OCD) da aktivno doprinesu kreiranju i verodostojnom sprovođenju reformi povezanih sa četiri stuba Plana rasta za Zapadni Balkan.

Kako bi se ovaj cilj ostvario, projekat podstiče transparentnost, inkluzivan dijalog, i jačanje participativnih procesa u sprovođenju reformskih agendi, kao i praćenje infrastrukturnih projekata koji se realizuju u okviru Plana rasta.

Kontakt: Teodora Kecman, menadžer projekta (teodora.kecman@cep.org.rs)

Download PDF here.

Članak Praćenje reformi i rasta Zapadnog Balkana se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.