Članak Srbija i Evropska unija: Geopolitika i vrednosti EU: u sukobu ili u tandemu? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Nacionalni PAR Monitor Srbiјa: DRŽAVNOSLUŽBENIČKI SISITEM I UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Treba imati na umu da je krajnji datum za prikupljanje i procenu podataka za ovo ažuriranje 30. jun 2025. godine. Dešavanja koja nastupe nakon ovog datuma nisu obuhvaćena ovim izveštajem, ali će biti razmotrena u narednim pregledima.

Članak Pregled ispunjenosti Reformske agende – Pilot-monitor reformi se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat sprovode sledeće organizacije:

• Institut za evropske politike (EPI), MK – koordinator projekta
• Centar za evropske politike (CEP), RS
• Institut Alternativa (IA), ME
• Institut za demokratiju i medijaciju (IDM), AL
• Grupa za pravne i političke studije (GLPS), XK
• Vanjskopolitička inicijativa (FPI), BA

Cilj projekta je osnaživanje organizacija civilnog društva (OCD) da aktivno doprinesu kreiranju i verodostojnom sprovođenju reformi povezanih sa četiri stuba Plana rasta za Zapadni Balkan.

Kako bi se ovaj cilj ostvario, projekat podstiče transparentnost, inkluzivan dijalog, i jačanje participativnih procesa u sprovođenju reformskih agendi, kao i praćenje infrastrukturnih projekata koji se realizuju u okviru Plana rasta.

Kontakt: Teodora Kecman, menadžer projekta (teodora.kecman@cep.org.rs)

Download PDF here.

Članak Praćenje reformi i rasta Zapadnog Balkana se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Predmet ovog Izveštaja je analiza stanja u pravosuđu Srbije u odnosu na raspoložive podatke za 2022. godinu. Izveštaj sadrži ocene i nalaze važećeg pravnog okvira, postojećih organizacionih i institucionalnih rešenja i stvarnih prilika u kojim se ostvaruje zaštita prava građana u postupku pred sudom, kao i ostvarivanje drugih prava i interesa građana u okviru pravosudnog sistema, uključujući pravosudne usluge. Svrha ovog izveštaja je da posluži kao nezavisni mehanizam praćenja napretka u pravosudnim reformama posmatrano iz ugla građana i stvarnih uslova za njihov pristup pravdi, koji daje objektivnu ocenu stanja i preporuke za unapređenje, zasnovano na činjenicama i nezavisnim stručnim ocenama, a prema posebno razvijenoj metodologiji.

Metodologija Izveštaja je istovetna kao i u prethodnom ciklusu praćenja i izveštavanja: predmet istraživanja je podeljen na sedam ključnih oblasti, koje su tematski definisane tako da pokrivaju sve bitne aspekte reforme pravosudnog sistema u Republici Srbiji iz perspektive pristupa građana i građanki pravdi: pravna pomoć, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštava, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi u krivici i pristup pravosudnim uslugama. U okviru svake ključne oblasti, definisan je jedan ili više indikatora (pokazatelja), koji prikazuju stanje u datim oblastima reforme pravosuđa. U zavisnosti od svoje složenosti, svaki indikator prikazan je kroz više Podindikatora koji su, zatim, raščlanjeni na set elemenata koje metodologija prepoznaje kao standarde odnosno preduslove koji moraju biti ispunjeni, delimično ili u celosti, kako bi vrednost odgovarajućeg Podindikatora za koji se standardi definišu bila na zadovoljavajućem nivou.

Ove standarde definisale su partnerske organizacije civilnog društva na projektu, na osnovu svog ekspertskog znanja i analitičkog i praktičarskog iskustva u oblasti reforme pravosuđa u Srbiji, kao i na osnovu raspoloživih studija i istraživanja i međunarodnih standarda u oblasti pravosuđa. Definisani standardi predstavljaju osnovnu jedinicu ocene stanja i merenja napretka, prema unapred definisanom načinu merenja i obračuna vrednosti. Metod merenja i vrednovanja standarda, definisan je u posebnom metodološkom dokumentu ocenjivanja vrednosti standarda (tzv. scoring sistem), kojim je za svaki pojedinačni standard utvrđen način merenja, izvor verifikacije, maksimalna vrednost ocene standarda i metod obračuna.

Nalazi iz istraživanja obuhvataju aktuelne raspoložive podatke o radu pravosudnih organa u vreme sprovođenja istraživanja, pretežno se odnose na 2022. godinu, u zavisnosti od raspoloživosti podataka za pojedine segmente izveštavanja, dok su ankete korisnika sistema i specifčne ankete za pojedine celine sprovedene uglavnom tokom ove godine. Metodologija ovog Izveštaja je potpuno originalna, izvorno kreirana za potrebe ovog istraživanja, a u cilju kontinuiranog praćenja stanja u pravosuđu od strane koalicije organizacija civilnog društva.

Imajući to u vidu, iskustva stečena tokom sprovođenja prethodna dva, a sada i trećeg ciklusa istraživanja, biće značajan doprinos razvoju ove jedinstvene metodologije, koja sama po sebi predstavlja vredan rezultat istraživanja i analitički instrument koji ostaje i nakon perioda sprovođenja ovih ciklusa praćenja za buduće slične poduhvate u ovoj oblasti.

Članak Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Dodatno, rad istražuje kontroverzne aspekte EXPO 2027 izložbe, poput korišćenja posebnog zakona, finansijskih implikacija i budućnosti kultnih građevina poput Hale 1 unutar kompleksa Beogradskog sajma. Proučavanjem ovih složenosti i potencijalnih problema, rad pokušava da osvetli kompleksnu dinamiku organizovanja EXPO izložbe, nudeći preporuke za pristup koji maksimizira koristi istovremeno se baveći izazovima, da bi konačno doprineo uravnoteženom razvoju Srbije, njenom strateškom pozicioniranju na Zapadnom Balkanu i procesu EU integracija.

Ovaj siže je prvobitno proizveden za Centar za Studije Međunarodne Politike (CeSPI) iz Italije. Originalni siže na engleskom jeziku nalazi se na ovom linku.

Članak Beogradski EXPO 2027: Senke i sjaj se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Cirkularne migracije: pojam i primer Srbije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Regionalna kampanja sa građanima „Prati(mo) svoju reformu!“ ima za svrhu da prikupi i sagleda stavove građana o reformi javne uprave (RJU), te analizira njihova iskustva u kontaktu sa javnom upravom. Organizacije civilnog društva sa Zapadnog Balkana, okupljene u regionalnoj mreži Think for Europe, prikupljale su iskustva za svaku od šest administracija iz regiona. Prikupljena iskustva su zatim analizirana korišćenjem kvantitativnih i kvalitativnih istraživačkih metoda.

Udeo pozitivnih i negativnih iskustava prikazan je na uzorku opšte populacije, da bi potom iskustva bila razvrstana na osnovu pola, starosti i regiona iz kojeg ispitanici dolaze, te je predstavljen odnos pozitivnih i negativnih iskustava na primerima pet najtraženijih javnih usluga. U drugoj sekciji, kvalitativnom analizom dobijeni nalazi grupisani su u četiri kategorije (efikasnost organa uprave, ponašanje i etičnost državnih službenika, stanje tehničke opreme i elektronska uprava), na osnovu kojih su izrađene kratkoročne, srednjoročne i dugoročne preporuke namenjene nadležnim organima uprave. Učestala iskustva, kao i ona koja ukazuju na postojanje nekog specifičnog problema u funkcionisanju javne uprave, posebno su navedena i interpretirana kako bi se ukazalo na moguća rešenja u interesu građana. Na kraju, nalazi istraživanja podeljeni su sa relevantnim državnim organima, a posebni sastanci organizovani su sa predstavnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu.

Članak Analiza rezultata kampanje sa građanima „Pratimo svoju reformu” se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Sa druge strane, iako ređe, mogu se čuti mišljenja da veliki deo migracione dijagnostike, kojom se barata u javnoj sferi, nije sasvim dobro protumačen. Ovakvo mišljenje temelji se na činjenici da je migraciona statistika veoma komplikovana i stavovima da se iskrivljeni delovi informacija te tako komplikovane i nepotpune migracione statistike preuzimaju i prevode u „opšte znanje“, što je kao rezultat dalo široko rasprostranjen stav da je jedan od najhitnijih problema sa kojima se suočavaju srpsko društvo i privreda masovno iseljavanje iz Srbije (a posebno egzodus „najboljih i najpametnijih“), te da je bilans iseljavanja iz godine u godinu sve lošiji po Srbiju. Naime, nedavna analiza (Arandarenko, 2022) iznosi donekle drugačije stavove i argumente: (1) da je obrazovna struktura ljudi koji odlaze iz zemlje slična nivou obrazovanja domicilne populacije, (2) da iz Srbije u većem broju odlaze pojedinci s nižim obrazovanjem u odnosu na one visokovalifikovane, (3) da je narativ o odlivu mozgova predimenzioniran i (4) da u kontekstu komentarisanja migracione statistike treba uzeti u obzir i mogućnost da poreski i socijalni sistem u Srbiji poslednjih dvadeset godina nisu adekvatno tretirali niskokvalifikovanu i srednjekvalifikovanu radnu snagu, siromašne radnike, višedetne i velike porodice, kao i ljude u seoskim područjima, pokrećući time za Srbiju nepovoljan migracioni trend, upravo u ovim strukturama.

Primećuje se, takođe, da je taj dominantno alarmantni ton – da Srbiju napuštaju uglavnom mladi i obrazovani, da su oni koji odlaze bolje obrazovani i talentovaniji od onih koji ostaju, da Srbija ima najmanji kapacitet u svetu da zadrži talente i da većina – dve trećine ili više – studenata i mladih želi da napusti zemlju itd. (Svetska banka, 2019) – značajno je uticao na politiku Vlade prema migracijama pa je u 2019. godini prva verzija Strategije o ekonomskim migracijama bila skoro u potpunosti fokusirana na načine za sprečavanje „odliva mozgova“ i mere stimulisanja povratka. Znatno uravnoteženija verzija ovog dokumenta usvojena je kao finalna.

Članak Ocena Akcionog plana za period 2021–2023. za sprovođenje Strategije o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021–2027. se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Jedan od zadataka ovog projekta je bio da razvije metodologiju za praćenje i ocenu stanja reforme javne uprave na lokalnom nivou vlasti, koja bi bila komplementarna sa ranije razvijenim metodologijama, koje koriste SIGMA i WeBER, što bi omogućilo da se stekne prava slika o stanju i kapacitetima celokupne javne administracije da implementira zakonodavstvo EU. Identifikovanje nedostataka, a zatim i njihovo prevazilaženje bi omogućili da Srbija postane kredibilna i sposobna država članica EU sa profesionalnom i efikasnom administracijom. Pilot monitoring istraživanje o praćenju i oceni stanja reforme javne uprave u lokalnoj upravi je sprovedeno u okviru projekta Pratim JA u 17 jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS) u periodu od decembra 2021. do avgusta 2022. godine. Monitoring je obuhvatio šest oblasti i 14 principa javne uprave, a stanje je ocenjeno putem 12 indikatora koji prate te oblasti i principe.

Istraživanje je sprovedeno u sedam gradova (Niš, Subotica, Prokuplje, Vršac, Užice, Novi Pazar i Valjevo), devet opština (Aleksinac, Vlasotince, Bečej, Odžaci, Aranđelovac, Despotovac, Ivanjica,
Tutin i Koceljeva) i jednoj gradskoj opštini (Zvezdara).

Članak Lokalni PAR monitor se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Najmanje poena opština Aleksinac je ostvarila u oblasti izrade i koordinacije politika u delu koji se bavi transparentnošću rada Veća i pripreme nacrta i predloga odluka u lokalnoj upravi, kao i u oblasti službeničkog sistema i upravljanju ljudskim resursima u delu otvorenosti i transparentnosti zapošljavanja u lokalnoj samoupravi. Oblast efikasne zaštite službenika na položaju od neželjenog političkog mešanja i efikasnosti mera za unapređenje
integriteta i sprečavanje korupcije u lokalnoj samoupravi, takođe su ocenjeni malim brojem poena.

Kad je web-prezentacija opštine Aleksinac u pitanju, neophodno je uskladiti sadržaj i tehničke standarde sa Uredbom o bližim uslovima za izradu i održavanje veb-prezentacije organa.

Što se tiče komunikacije sa istraživačkim timom, saradnja je bila na korektnom nivou, službenici javne uprave su blagovremeno odgovarali na poslate Zahteve za pristup informacijama od javnog
značaja.

Opština Aleksinac je jedna od 17 jedinica lokalne samouprave (JLS) u Srbiji u kojima je tokom 2022. godine obavljen proces monitoringa i evaluacije stanja lokalne uprave u okviru projekta Praćenjem javne uprave ka boljoj upravi na lokalu – Pratim JA.

Članak Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Aleksinac se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Takođe, oblast koja prati Odgovornost javne uprave, konkretno Proaktivnost u objavljivanju informacija na zvaničnoj internet stranici i oblasti Javnih finansija, u delu poštovanja budžetskog kalendara i planiranja prihoda, takođe su ocenjene kao solidne. Ono je što neophodno uraditi kad je veb-prezentacija grada Niša u pitanju, jeste usklađivanje sadržaja i tehničkih standarda sa Uredbom o bližim uslovima za izradu i održavanje veb-prezentacije organa.

Najmanje ocene je ostvarila je u oblastima Izrade i koordinacije politika u pogledu Transparentnosti rada gradskog veća i priprema nacrta i odluka u javnoj upravi, zatim u oblasti koja prati Službenički sistem i upravljanje ljudskim resursima, konkretno Otvorenost i transparentnost zapošljavanja u lokalnoj samoupravi.

S obzirom na to da u gradu Nišu nije objedinjena gradska uprava, tačnije postoji više uprava, komunikacija sa svim upravama nije bila ujednačena, a otežavajuću okolnost je predstavljala
činjenica da grad Niš nije potpisao memorandum o saradnji na ovom istraživanju.

Grad Niš je jedna od 17 jedinica lokalne samouprave (JLS) u Srbiji u kojima je tokom 2022. godine obavljen proces monitoringa i evaluacije stanja lokalne uprave u okviru projekta Praćenjem javne uprave ka boljoj upravi na lokalu – Pratim JA.

Članak Izveštaj o stanju lokalne uprave: grad Niš se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.