Članak Koliko me košta Zapadni Balkan? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Predlozi za unapređenje pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača i zaštite konkurencije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Opcije javnih politika radi jačanja sinergije zaštite konkurencije i prava potrošača se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Studija predstavlja nalaze iz 24 dubinska intervjua sprovedena na Kosovu i u Srbiji, sa ključnim akterima uključenim u proces normalizacije odnosa. Među ispitanicima su se nalazili predstavnici vlada Kosova i Srbije, članovi akademske zajednice i civilnog društva, predstavnici vladajućih i opozicionih partija, novinari, eksperti, predstavnici međunarodnih organizacija i pripadnici srpske zajednice na severu Kosova.

Glavni fokus studije je mapiranje četiri ključna narativa koji oblikuju proces normalizacije.
Istraživanje identifikuje četiri različita pogleda na dijalog i očekivanja u vezi sa njegovim krajnjim ishodom:

• Na Kosovu većina aktera dijalog vidi kao ključni korak u izgradnji države, pri čemu je međusobno priznanje viđeno kao krajnji cilj procesa normalizacije.
• U Srbiji većina aktera, posebno predstavnici vlasti, ne deli to mišljenje. Za njih se dijalog vodi u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN (1999) i podrazumeva očuvanje suvereniteta Srbije, bez priznanja nezavisnosti Kosova.
• Ovi suprotstavljeni narativi produbljuju tenzije unutar dijaloga, dodatno komplikovane strategijom „konstruktivne dvosmislenosti“ koju sprovodi EU. Ohridski sporazum iz 2023. godine uneo je nove dimenzije u dijalog, otvarajući prostor za treći narativ – funkcionalno priznanje. Ovaj stav, koji dominantno podržavaju akteri iz (Kosovske) Mitrovice, sve više dobija podršku i u Beogradu i u Prištini.
• Četvrti narativ zagovara de fakto priznanje Kosova, ali se protivi njegovom članstvu u međunarodnim organizacijama. Ova pozicija ima najjaču podršku u Beogradu.

Pored mapiranja ovih narativa, studija se bavi i sledećim temama:

• Trenutnim stanjem dijaloga uz posredovanje EU,
• Debatom o Zajednici opština sa srpskom većinom,
• (Ne)sprovođenjem Ohridskog sporazuma (2023), i
• Potencijalom za eskalaciju na terenu nakon incidenata u Banjskoj i kod kanala Ibar–Lepenac.

Cilj istraživanja je da pruži nijansirano razumevanje promenljive dinamike procesa normalizacije između Kosova i Srbije, osvetljavajući i dodirne tačke i duboko ukorenjene razlike među ključnim akterima.

Članak OD BRISELA DO OHRIDA, BEOGRAD I PRIŠTINA NA RASKRŠĆU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Program ekonomskih reformi (Economic Reform Programme – ERP) je instrument koji služi kao alat za koordinaciju makroekonomske i fiskalne politike između zemalja Zapadnog Balkana i EU sa fokusom na planiranje i sprovođenje strukturnih reformi koje treba da dovedu do ispunjenja ekonomskih kriterijuma za članstvo. Ujedno, ERP predstavlja i krovni ekonomski dokument, jer za cilj ima celokupno uređenje upravljanja ekonomskim politikama i ekonomskim razvojem. Njegova svrha je priprema države kandidata ili potencijalnog kandidata za članstvo za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora koji se sprovodi u svim državama članicama EU (Evropski semestar).

Republika Srbija, kao i svi kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU, učestvuje u ovoj vežbi od 2015. godine i trenutno je u toku deseti, a po mnogim mišljenjima i poslednji koji izaziva veću pažnju civilnog društva i javnosti, ciklus pripreme ERP, za period 2024 – 2026. godine. Kako ERP predstavlja prenosni (tzv. rolling) program, svake godine se sprovodi novi ciklus njegove izrade uz izvestan kontinuitet u postavljenim prioritetima u reformskom procesu kako bi se mogao oceniti napredak i jasnije uvideti pravac predložene ekonomske politike.

Imajući u vidu da do danas ne postoji na jednom mestu sistematizovani prikaz strukturnih reformi predviđenih i realizovanih u toku različitih ERP ciklusa, ovaj izveštaj treba da osvetli to područje i pruži odgovor na pitanje: s obzirom na to da se strukturne reforme prenose iz ciklusa u ciklus, da se neke nove definišu kako bi odgovorile i na nove izazove, dok se neke protokom vremena više ne uključuju u ERP, koliko je to tačno strukturnih reformi od 2015. do 2023. godine predviđeno i koliko ih je i realizovano?

Članak Program ekonomskih reformi: 10 godina kasnije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Reforma javne uprave (RJU), kao sastavni deo prvog klastera, jedan je od fundamentalnih uslova na putu ka članstvu u EU. U regionu Zapadnog Balkana, ova reforma je godinama unazad sagledavana kroz SIGMA Principe javne uprave, razvijene od strane OECD/SIGMA i odobrenih od strane EU.

Ovi Principi definišu šta čini dobro funkcionisanje uprave u smislu njene sposobnosti da građanima pruži transparentne, efikasne i delotvorne usluge i da podrži socio-ekonomski razvoj. Pored spoljnog pritiska za postizanjem opipljivih rezultata na polju RJU, domaća potreba za unapređenjima jača pritisak na Vladu da nastavi sa reformama i kada spoljni pritisak oslabi usled okončanja procesa pristupanja. Akteri iz civilnog sektora, koji imaju znanja o funkcionisanju lokalnih uprava, mogu preuzeti takve domaće inicijative zagovaranja za unapređenu upravu. Nezavisan monitoring RJU i dijalog sa vladom zasnovan na činjenicama predstavljaju dobar pristup u ostvarenju ovog cilja.

WeBER projekat je završio treći ciklus praćenja RJU za period 2021/2022 godine. Strukturirani pristup zasnovan na dokazima, kao i u prethodna dva ciklusa praćenja, posebno se fokusira na aspekte RJU koji su od najveće važnosti za civilno društvo i javnost. WeBER praćenje RJU snažno se oslanja na kapacitete, veštine i lokalno znanje civilnog društva na Zapadnom Balkanu. Ono se nadovezuje na SIGMA Principe javne uprave kao kamen temeljac RJU, i procenjuje ih sa nezavisnog stanovišta. Sveukupno gledano, PAR Monitor metodologija, zasniva se na odabiru 22 SIGMA principa u šest ključnih oblasti RJU, praćenih i izveštavanih kroz 23 složena indikatora.

Treći ciklus praćenja ujedno predstavlja i poslednje izdanje PAR Monitora u skladu sa postojećim okvirom SIGMA Principa iz 2014. godine, a koji je modifikovan u 2017. godini, budući da je proces revizije Principa u toku. Naredni, četvrti ciklus praćenja, stoga, biće zasnovan na izmenjenoj PAR Monitor metodologiji, usklađenoj sa novim SIGMA okvirom s obzirom na to da on predstavlja oslonac WeBER pristupa praćenju RJU u regionu Zapadnog Balkana. Koncept svih WeBER indikatora omogućava poređenja uprava na Zapadnom Balkanu i daje priliku za regionalnu uporedivost rezultata.

Uz metodologiju, paket PAR Monitora čini i uporedni izveštaj o praćenju RJU u celom regionu Zapadnog Balkana, kao i šest izveštaja koji pružaju detaljne nalaze za svaku upravu ponaosob. Ovaj izveštaj pruža rezultate trećeg ciklusa praćenja za Srbiju, uključujući niz preporuka koje se mogu primeniti.

Članak Nacionalni PAR Monitor 2021/2022 se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Rezultati poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji pokazuju da je u odnosu na prethodni, koji je sproveden 2011. godine, Srbija izgubila skoro pola miliona stanovnika. Najznačajniji uzrok ovolikog pada broja stanovnika nalazi se u velikoj razlici između broja umrlih i rođenih, dok je manji ali ipak nezanemarljiv uzrok negativna razlika između broja doseljenih i odseljenih građana iz Srbije. Oba problema su dubinska i strukturna, i zahtevaju promene pre svega u demografskoj i ekonomskoj politici države.

Dok je Srbija u 19. veku imala pozitivni neto priliv stanovništva, tokom većeg dela 20. i čitavog 21. veka, ta slika se postepeno menjala. U potrazi za boljim životom, građani Srbije su emigrirali prevashodno u Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku, prenoseći time svoja znanja, veštine i socijalni kapital na njihovu novu adresu. Gubitak koji se time stvara za čitavo društvo je nemerljiv, i sa jedne strane ogleda se u finansijskom smislu – kao oportunitetni trošak resursa potrošenih za obrazovanje emigranata, i kao vrednost roba i usluga koju će emigranti proizvesti u svojoj novoj državi, dok se sa druge strane ogleda u kidanju socijalnih i emotivnih veza emigranata sa domovinom – napuštanje prijatelja i porodice, smanjenje socijalnog kapitala i slično. U tom smislu, značaj cirkularnih migracija postaje izuzetan, imajući u vidu da se veštine i znanja koja čitavo društvo ulaže u građane, pre svega tokom perioda socijalizacije, nikada trajno ne gube, već ostaju u službi domovine.

Pošto se danas sve više ljudi uključuje u tokove cirkularnih migracija usled poslovnih, karijernih, obrazovnih ili nekih drugih razloga, ovakav način života generiše mnoge probleme koji nisu karakteristični za tradicionalne oblike migracije.

Sa željom da asistiraju u rešavanju tih problema, Fondacija za razvoj ekonomske nauke i Centar za evropske politike sprovode projekat Cirkularne migracije pre depopulacije!, čiji je ova analiza deo. Cilj analize je da razmotri trenutne forme podrške dostupne cirkularnim migrantima kroz programe portala Tačka povratka kao i portala eUprava, kao i da u vidu preporuka, sugeriše pravce u kojima treba razmišljati prilikom poboljšanja dostupnih ili uspostavljanja novih usluga namenjenih cirkularnim migrantima. Nakon utvrđivanja i ocenjivanja stepena podrške koja je dostupna cirkularnim migrantima i potencijalnim povratnicima iz dijaspore prilikom povratka u Srbiju, dobijeni rezultati analize biće iskorišćeni za predlaganje unapređenja usluga i sistema podrške koji su trenutno dostupni.

Ocena treba da odgovori na pitanje u kojoj meri ova dva portala podstiču i olakšavaju proces cirkularnih migracija kroz različite  forme podrške koje nude. Na prvom mestu će se metodom analize sadržaja oceniti kvalitet i stepen podrške koja je dostupna cirkularnim migrantima, dok će se nakon toga, koristeći nalaze ove analize, pomoću diseminovanog i javno promovisanog upitnika, izmeriti stepen zadovoljstva cirkularnih migranata uslugama koje pružaju ova dva portala.

Koristeći zaključke i preporuke iz ove analize, kao i prethodnih analiza nastalih u okviru projekta, biće sastavljena jedinstvena sveobuhvatna lista preporuka koje je potrebno implementirati kako bi se poboljšala podrška cirkularnim migrantima i potencijalnim povratnicima.

Članak Ocena kvaliteta podrške cirkularnim migrantima u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Tokom 2021. godine, u sklopu projekta Praćenjem javne uprave ka boljem upravljanju na lokalu – pratim JA, sprovedena je kampanja usmerena na pitanja RJU na lokalnom nivou.

Kampanja se sastojala od 85 uličnih akcija sprovedenih u 17 gradova i opština u kojima su građani neposredno anketirani. Dodatno, kampanja je sprovedena i onlajn, putem portala Pratim JA, kako bi se svim građanima u Srbiji dala prilika da podele svoja iskustva. Takođe, CEP je u okviru projekta Osnaživanje civilnog društva Zapadnog Balkana za reformisanu javnu upravu – WeBER 2.0 od 2020. godine prikupljao iskustva građana putem onlajn platforme, ali i u direktnoj komunikaciji sa građanima na terenu. Dok je projekat Pratim JA prikupljao iskustva građana koji su bili u kontaktu sa opštinskim / gradskim upravama, WeBER 2.0 je građanima dao mogućnost da podele svoja iskustva o različitim tipovima usluga koje su im pružali organi javne vlasti.

Uvereni da za građane nije od suštinskog značaja da li im je neku uslugu pružio organ jedinice lokalne samouprave, organ državne uprave ili javna služba, te da je građanima najbitnije da im javne usluge budu pristupačne i pružene na efikasan i profesionalan način, istraživači Centra za evropske politike su izradili Knjigu utisaka građana kako bi donosiocima odluka ukazali na probleme sa kojima se građani najčešće susreću, ali i ponudili konkretne preporuke za unapređenje funkcionisanja javne uprave u Srbiji.

Članak Knjiga utisaka građana se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Jedan od zadataka ovog projekta je bio da razvije metodologiju za praćenje i ocenu stanja reforme javne uprave na lokalnom nivou vlasti, koja bi bila komplementarna sa ranije razvijenim metodologijama, koje koriste SIGMA i WeBER, što bi omogućilo da se stekne prava slika o stanju i kapacitetima celokupne javne administracije da implementira zakonodavstvo EU. Identifikovanje nedostataka, a zatim i njihovo prevazilaženje bi omogućili da Srbija postane kredibilna i sposobna država članica EU sa profesionalnom i efikasnom administracijom. Pilot monitoring istraživanje o praćenju i oceni stanja reforme javne uprave u lokalnoj upravi je sprovedeno u okviru projekta Pratim JA u 17 jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS) u periodu od decembra 2021. do avgusta 2022. godine. Monitoring je obuhvatio šest oblasti i 14 principa javne uprave, a stanje je ocenjeno putem 12 indikatora koji prate te oblasti i principe.

Istraživanje je sprovedeno u sedam gradova (Niš, Subotica, Prokuplje, Vršac, Užice, Novi Pazar i Valjevo), devet opština (Aleksinac, Vlasotince, Bečej, Odžaci, Aranđelovac, Despotovac, Ivanjica,
Tutin i Koceljeva) i jednoj gradskoj opštini (Zvezdara).

Članak Lokalni PAR monitor se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Pitanju migracija u Srbiji pristupa se fatalistički poslednjih nekoliko godina tako što se često iznose i ne potpuno tačne informacije u cilju stvaranja slike da Srbiju napuštaju posebno oni najtalentovaniji. Stvarnost je drugačija: obrazovna struktura ljudi koji odlaze iz zemlje slična je nivou obrazovanja domicilne populacije.

Ipak, pritisak koji dolazi iz javnosti preneo se i na donosioce odluka što je motivisalo donošenje prve strategije o migracijama 2019. godine koja se skoro u potpunosti fokusirala na načine za sprečavanje odliva stanovništva. Nešto kasnije usvojena Strategija o ekonomskim migracijama za period 2021–2027. ublažila je ton prve verzije dokumenta, ali su mere koje su donete zbog zabrinutosti za, takozvani, fenomen „odliva mozgova“ nastojale da podstaknu povratak visokoobrazovanih pojedinaca u Srbiju.

U ovoj studiji analiziramo tokove migracija u tri zemlje članice Evropske unije: Bugarskoj, Estoniji i Irskoj. Razlozi za odabir ove tri zemlje, čija iskustva u privlačenju povratnika želimo da ispitamo, potiču od ideje da se usmerimo na zemlje koje su Srbiji bliže po nivou dohotka, te je bilo prirodno da se kandidati traže među zemljama Centralne i Istočne Evrope. Želeli smo jednu zemlju koja je po socio-ekonomskim indikatorima slična Srbiji i zato je izbor pao na Bugarsku, a Estonija je odabrana jer se navodi kao uspešna priča u nekoliko oblasti – digitalizaciji javne uprave, što bi moglo da nas upozna sa nekim korisnim rešenjima u privlačenju povratnika, ali i zavidnom ekonomskom oporavku nakon krize iz 2008. godine. Irsku smo odabrali jer je ona tradicionalno emigrantska zemlja, a želeli smo da vidimo da li se razlozi za povratak i mere države na privlačenju povratnika razlikuju u slučaju kada se radi o bogatijim i razvijenijim zemljama. U ovoj studiji u okviru svake zemlje obrađujemo migracione trendove sa osvrtom na poslednjih nekoliko decenija. Zatim, razmatramo trenutnu institucionalnu strukturu koja se bavi migratornim kretanjima, kao i mere podrške povratnicima.

Članak Cirkularne i povratne migracije: komparativna analiza iskustava Bugarske, Estonije i Irske se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Posledice ovakvih pojava su višestruke, veliki i nesrazmerni teret predmeta značajno otežava uspešno i efikasno vođenje postupaka, kako u tim predmetima, tako i u svim drugim postupcima iz nadležnosti tih sudova. Pored toga, dodatno se usporavaju parnice, raspoloživi ljudski i tehnički resursi u sudovima su preopterećeni, a pristup pravdi građana, pojedinaca, se dodatno otežava.

Pored toga, u pojedinim oblastima, kao što je zaštita potrošača, javljaju se karakteristični uzroci i razlozi za ostvarivanje kolektivne zaštite, bilo da je reč o transindividualnim povredama kolektivnog interesa velikih grupa lica, ili istovrsnim povredama subjektivnog prava koje su u pojedinačnim slučajevima male vrednosti i odvraćaju građanina, pojedinca, od pravne zaštite putem pojedinačnog tužbenog zahteva.

Predmet ovog izveštaja je ispitivanje mogućnosti uticaja i rešavanja problema vezanih za negativne pojave koje su uočene u prethodnom izveštajnom ciklusu praćenja stanja u pravosuđu za 2021. godinu.

Ovaj dokument predstavlja poseban tematski izveštaj, koji povezuje dva uočena problema, i to pojave tzv. masovnih parnica, koja se u izveštajnom periodu manifestovala naročito u oblasti zaštite prava korisnika finansijskih usluga („bankarski predmeti“), i pojave povezane s tim problemom, a to je preopterećenost beogradskog pravosuđa pojedinačnim parnicama.

Izveštaj je izrađen u okviru projekta Otvorena vrata pravosuđa.

Članak Izveštaj o potrebi rešavanja problema masovnih parnica i mogućnostima uvođenja kolektivne tužbe u pravni poredak Republike Srbije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Izveštaj predstavlja rezultate drugog ciklusa praćenja stanja u pravosuđu, godinu dana nakon sprovođenja prvog ciklusa i obavljivanja polaznog Izveštaja o stanja u pravosuđu za 2020. godinu, odnosno obrađuje izveštajni period koji je okončan zaključno sa krajem 2021. godine. Sadrži nezavisnu i objektivnu ocenu stanja, prema istovetnim indikatorima i standardima na kojim je zasnovan prethodni izveštaj, na koji način pruža i informaciju o eventualnim promenama koje su zabeležene u proteklom periodu između dva izveštaja. Naredni izveštaj će obuhvatiti dvogodišnji ciklus, obradiće podatke i promene tokom 2022. i 2023. godine, kada treba očekivati značajnije promene posmatranih indikatora i standarda, posebno u vezi sa sprovođenjem nedavno usvojenih ustavnih amandmana, predstojećim usklađivanjem pravosudnog zakonodavstva sa ovim ustavnim izmenama, kao i implementacijom novih zakonskih rešenja u kontekstu ostvarivanja sudijske i tužilačke funkcije u praksi.

Članak Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.