Članak Praćenje i koordinacija reformejavne uprave: Koliko prostora za uticaj ima civilno društvo? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Dodatno, rad istražuje kontroverzne aspekte EXPO 2027 izložbe, poput korišćenja posebnog zakona, finansijskih implikacija i budućnosti kultnih građevina poput Hale 1 unutar kompleksa Beogradskog sajma. Proučavanjem ovih složenosti i potencijalnih problema, rad pokušava da osvetli kompleksnu dinamiku organizovanja EXPO izložbe, nudeći preporuke za pristup koji maksimizira koristi istovremeno se baveći izazovima, da bi konačno doprineo uravnoteženom razvoju Srbije, njenom strateškom pozicioniranju na Zapadnom Balkanu i procesu EU integracija.

Ovaj siže je prvobitno proizveden za Centar za Studije Međunarodne Politike (CeSPI) iz Italije. Originalni siže na engleskom jeziku nalazi se na ovom linku.

Članak Beogradski EXPO 2027: Senke i sjaj se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Portal eKonsultacije počeo je sa radom sredinom decembra 2021. godine, kao poseban portal u okviru sistema eUprave. Prema Odluci o ustanovljavanju Portala eKonsultacije, državni organi su u obavezi da na njemu objavljuju sve relevantne informacije o konsultacijama i javnim raspravama koje sprovode u okviru svoje nadležnosti. Prethodno, Zakon o planskom sistemu propisao je obavezu organima da sprovode konsultacije u svim fazama razvoja dokumenata javnih politika (DJP), kao i da omoguće učešće svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u ovom procesu.

Osnovna svrha uspostavljanja Portala je da se procesi izrade DJP i propisa učine transparentnijim i inkluzivnijim, čime se doprinosi ne samo reformi javne uprave u Srbiji, već i šire, negovanju demokratskih praksi građanske participacije u društvu. Stoga, Portal kao jedinstveni kanal komunikacije i participacije bi trebalo da olakša zainteresovanoj javnosti da pruži svoj doprinos u kreiranju politika i propisa, kao i da isprati tok konsultativnih procesa od početka do kraja na jednom mestu.

Međutim, iako unapređenje transparentnosti i inkluzivnosti u izradi DJP i propisa nije cilj koji se može jednom dostići, već je u pitanju kontinuirana aktivnost unapređivanja konsultativnih procesa, uvođenje Portala eKonsultacije još uvek nije doprinelo u značajnoj meri poboljšanju ove prakse. Ovaj siže politike nastoji da prikaže na koji način je obaveza korišćenja Portala uticala na sprovođenje konsultacija i javnih rasprava, da istakne pozitivne, ali i one lošije primere. U radu su predstavljeni nalazi nastali na osnovu detaljnog pregleda i analize procesa i dokumenata objavljenih na Portalu, koji su dopunjeni podacima prikupljenim tokom intervjua sa predstavnicima organa državne uprave.

Članak Portal eKonsultacije: novi instrument, neiskorišćene prilike se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Cirkularne migracije predstavljaju inovativan odgovor na izazove demografskog opadanja i odliva stanovništva u Srbiji. Ovaj model migracija omogućava zemlji da iskoristi prednosti migracija, prenese znanje i kapital iz inostranstva, i tako doprinese svom ekonomskom razvoju.

Međutim, cirkularni migranti se suočavaju sa specifičnim izazovima zbog čestih promena mesta stanovanja, zahtevajući prilagođene usluge i podršku. Upravljanje cirkularnim migracijama zahteva pažljivo razmatranje kako bi se zadovoljile njihove potrebe i stvorili povoljni uslovi za njihov povratak sa novim veštinama i iskustvima, jačajući tako konkurentske prednosti Srbije na globalnom tržištu. Na temelju ovih pretpostavki, ovaj siže politike pruža preporuke za jačanje podrške cirkularnim migrantima, čime se doprinosi ekonomskom i društvenom razvoju Srbije. Siže analizira značaj i efikasnost dve ključne platforme – portala eUprava i Tačka povratka – u podršci cirkularnim migrantima povratnicima u Srbiju. Kroz detaljnu kvalitativnu i kvantitativnu analizu, istražuju se izazovi i moguća rešenja koja se odnose na korišćenje ovih portala. Pored toga, razmatra se zadovoljstvo korisnika, istražuju se njihove specifične potrebe i predlažu potencijalna poboljšanja.

Članak Cirkularne migracije: Da li Srbija ima rešenje? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Razotkrivanje izazova u javnim nabavkama u Srbiji: Poziv na promene se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Program ekonomskih reformi (ERP) je najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu Evropske unije (EU) i kandidata (i potencijalnih kandidata) za članstvo u EU. To je ujedno, zajedno sa Fiskalnom strategijom, krovni ekonomski dokument Republike Srbije, jer za cilj ima celokupno unapređenje upravljanja ekonomskim politikama i ekonomskim razvojem.

Svrha ovog dokumenta je priprema države za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora koje se sprovodi u svim državama članicama EU (Evropski semestar). Počevši od 2015. godine, ERP se, kao takozvani prenosni (rolling) dokument, priprema na godišnjem nivou, sa projekcijama razvoja i struktirnim reformama koje će se sprovoditi u naredne tri godine.

Iako su izmene dugo najavljivane i iako je su svi akteri, počev od institucija države, pa do civilnog društva i drugih zainteresovanih strana očekivali promenu pristupa u kreiranju ERP, ipak je ova novina po pitanju drastičnog smanjenja broja strukturnih reformi i bolje prioritizacije došla neočekivano. Imajući to u vidu, za očekivati je da će ovaj ciklus (za period 2024 – 2026) biti neka vrsta pilota, u kom će se države i njihove institucije ponovo uvežbavati i uhodavati u izradi dokumenta, dok se očekuje da će prava implementacija smernica započeti od narednog ciklusa, te tako treba i posmatrati ovaj „probni“ period.

Zbog kratkog roka za ovu radikalnu promenu, vrlo je verovatno da će u ovom ciklusu da dođe samo da prepakivanja trenutno važećeg ERP dokumenta (2023 – 2025) i ukrupnjavanja već predviđenih strukturnih reformi. U ovom sižeu dati su predlozi na koji način bi tranzicija u ovom ciklusu najbolje mogla da se izvede. Analiza sa predlozima je izvršena za oblast Konkurentnost, s obzirom da Centar za evropske politike poseduje internu ekspertizu u toj sferi, ali može da se primeni lako i u preostale dve oblasti.

Članak Program ekonomskih reformi (ERP) 2024 – 2026: Stare reforme u novom ruhu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Državna uprava reformiše se gotovo već dve decenije, od 2004. godine. Sa usvajanjem novog strateškog okvira 2021. godine, čini se da je reforma dobila novi zamajac, i to u većoj orijentaciji ka građanima i privredi.

Ne zaustavljajući se na tako opšte definisanom cilju, Strategija reforme javne uprave (RJU) nudi još konkretnije opredeljenje ka upravi kao uslužnom servisu, koji je prilagodljiv, pruža korisnički orijentisane usluge koje razumno koštaju, pritom vodeći računa o manjinskim i ugroženim grupama.
I pored tako dalekosežno utvrđenog cilja, dostupni podaci upućuju na to da još uvek postoji manjak senzibiliteta uprave za potrebe stanovništva, a posebno za one ranjive i ugrožene. Takođe, podaci ukazuju i na neujednačenu pristupačnost radnih mesta u državnoj upravi – aspekt kojim se Strategija RJU gotovo i ne bavi.

Ukoliko svi građani ne dobiju mogućnost da pristupe uslugama, informacijama i javnim objektima ne dovodi se u pitanje samo uspešnost RJU, već postojanje inkluzivnog društva, i ostvarivanje ljudskih prava. Isto tako, omogućavanje licima koji pripadaju ugroženim grupama da se zaposle u državnoj upravi treba da bude jedan od načina da se reformom doprinese većoj pristupačnosti uprave svima, a u okviru širih društvenih težnji ka smanjenju diskriminacije i uvažavanju različitih društvenih potreba.
Brojne međunarodne obaveze i propisi Republike Srbije zahtevaju jednak pristup i tretman svih lica koji obavljaju poslove sa javnim vlastima. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, čija je Srbija potpisnica, nedvosmisleno predviđa da države obezbede jednak pristup ustanovama i uslugama namenjenim javnosti, odnosno promovišu mogućnost zapošljavanja, uključujući i u javnom sektoru. Takođe, prema važećem zakonodavstvu u Srbiji, svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu prava pred sudovima i organima javne vlasti, а svako diskriminatorsko postupanje službenog lica u organu javne vlasti је zabranjeno.

Osim toga, postoji i obaveza poslodavaca u javnom sektoru da obezbede jednake mogućnosti za zaposlenje bez obzira na pol, rod i porodični status, uz posvećivanje dužne pažnje ravnopravnosti osetljivih društvenih grupa. Posebno je važno naglasiti da se diskriminacijom osoba sa invaliditetom pred organom javne vlasti smatra vođenje postupka na način koji onemogućuje ili otežava ostvarivanje prava, kao i da je zabranjena diskriminacija u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi.

Članak Državna uprava u Srbiji: Trnovit put do jednakih mogućnosti i pristupa za sve se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Pristupačnost se smatra prioritetom u savremenoj državnoj upravi. Kao važan preduslov za postizanje širih društvenih ciljeva – socijalne uključenosti i blagostanja, pristupačnost je takođe postalo pitanje od značaja za državne uprave. Sve veći zahtevi za pristupačnim administracijama – uslugama, zgradama, radnim mestima – ali i za pravičnijim mogućnostima za zapošljavanje, uključujući zapošljavanje u državnoj upravi, rezultat su ubrzanih socio ekonomskih i tehnoloških promena koje zauzvrat zahtevaju da se, koliko je to moguće, zadovolji što veći broj potreba stanovništva.

Izbijanje pandemije koronavirusa je samo jedan, ali veoma važan primer kako se iznenada mogu javiti potrebe za brzim prilagođavanjem. Na svom putu pristupanja EU, zemlje regiona Zapadnog Balkana moraju pokazati da su osnovni principi pristupačnosti u dovoljnoj meri obezbeđeni, kao deo šire, ali fundamentalne reforme javne uprave. Prema međunarodnim procenama koje mere usaglašenost sa takvim principima, posao je daleko od završenog – zakonodavni i okviri javnih politika su uspostavljeni, sve više se radi na uspostavljanju digitalnih usluga, ali mehanizmi za poboljšanje pristupačnosti usluga širom regiona su slabi.

Rezultati anketa državnih službenika i organizacija civilnog društva (OCD) koje sprovodi inicijativa WeBER, analizirani u ovom sažetku, takođe govore da su garancije za pristupačnost državnih uprava slabe.2 Konkretno, njihova razmišljanja o mogućnostima zaposlenja u državnoj službi, kao i pristupu radnim mestima, objektima i uslugama, ukazuju na to da oni najugroženiji imaju manje šansi i da imaju najviše prepreka. Merenje percepcije ima svoja ograničenja, od grešaka uzorkovanja, pristrasnosti, do poteškoća u razumevanju nijansi. Takođe, na rezultate ankete u velikoj meri utiče motivacija i dostupnost ispitanika da učestvuju. Zbog svega toga, treba ih tumačiti sa dozom opreza i koristiti kao podsticaj za dalja istraživanja. Međutim, državni službenici i OCD su među ključnim akterima od kojih se mogu dobiti povratne informacije o primeni principa pristupačnosti u praksi.

Ovo je zbog njihove uloge kao pružaoca usluga i informacija javnosti, u slučaju prvih, i aktivnih učesnika u javnim poslovima, naročito kao dobrovoljnih pružalaca usluga različitim kategorijama stanovništva, u slučaju drugih. Podaci o percepciji ne mogu se koristiti za unapređenja u sprovođenju javnih politika, ali mogu dodatno pomoći da se ukažu potencijalni nedostaci. Ako pravni i mehanizmi javnih politika u velikoj meri ne uspeju da ostvare svoju namenu – da omoguće neograničen pristup upravi – to rezultira ne samo rasipanjem resursa već i lišavanjem osnovnih prava različitih društvenih grupa.

Članak Pristupačnost i jednake mogućnosti u državnim upravama na Zapadnom Balkanu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Uticaj politike na javnu upravu star je koliko i sama uprava. S obzirom na to da su službenici ti koji sprovode politiku vlade, kontrolisati njih znači kontrolisati institucije koje izvršavaju političku moć i implementiraju javne politike. Ovakav vid kontrole otvara i mogućnosti za nagrađivanje onih koji su podobni i ostvarivanje političkih interesa. Kada se svedu na minimum, manje je verovatno da će politički uticaji imati trajne posledice po funkcionisanje uprave, ali, kada oni postanu preovlađujući, prolazni politički akteri mogu „zarobiti“ državni aparat i podrediti ga interesu koji nije javni.

Modernoj demokratskoj državi koja teži da uđe u EU, neophodna je profesionalna i depolitizovana državna uprava, ne samo radi ispunjavanja uslova za članstvo, već da bi se omogućilo društvu da ostvari socio-ekonomske razvojne potencijale, a građanima da ostvare svoja prava. U Srbiji, međutim, međunarodne organizacije i domaće civilno društvo izveštavaju o problemu politizacije državne uprave od početka demokratske tranzicije pre dve decenije. Ipak, proces depolitizacije ostao je nezavršen sve do danas, naročito kada je u pitanju najviši ešalon državne uprave, tj. državni službenici na položaju.

Postoje najmanje tri međusobno povezana aspekta politizacije službeničkih mesta na položaju. Prvo, vršioci dužnosti službenika na položaju, postavljeni na određeno vreme do izbora adekvatnog kandidata u konkursnoj proceduri, postali su trajno, umesto privremeno rešenje za popunjavanje rukovodećih pozicija, čime je eliminisana primena principa zasluga za prijem u radni odnos. Drugo, sam proces imenovanja vršilaca dužnosti je u velikoj meri kompromitovan čestim produženjem mandata preko zakonskih granica, što predstavlja trajno kršenje vladavine prava. Konačno, čak i kada se sprovodu konkursni postupci , postoje dodatne i potpuno nejasne procedure političke provere, zbog kojih kandidati predloženi u zakonskom postupku često ne budu imenovani od strane Vlade.

Budući da reforma javne uprave spada u pregovarački klaster posvećen osnovama, a koji predmet posebne pažnje EU, politizacija državnoslužbeničkih mesta na položaju je već godinama prepreka na putu Srbije ka EU. Međutim, teža posledica je da, političkom kontrolom uprave, Vlada donosi odluke i kreira javne politike nauštrb vladavine prava. Uzimajući to u obzir, postoji zabrinutost da će Srbija biti ukorenjena u slabim institucijama u doglednoj budućnosti ako politika ne prestane da se meša u državnoslužbenički sistem preko dozvoljene granice, samim tim bez mogućnosti da iskoristi razvojni potencijal zemlje i poboljša kvalitet života građana.

Članak Depolitizacija državnih službenika na položaju u Srbiji: Priča bez kraja se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U središtu monitoringa reforme javne uprave (RJU), nalaze se teme koje su od primarnog interesa za građane i civilno društvo. Jedna od njih, koja se prožima u praktično svim oblastima RJU i od koje u značajnoj meri može zavisi kvalitet sprovedenih reformi, jeste svakako transparentnost. Transparentnost podrazumeva da su ciljevi javnih politika, njihov pravni, institucionalni i ekonomski okvir, kao i političke odluke i svi povezani podaci i informacije, dostavljeni javnosti na razumljiv, pristupačan i blagovremen način. Oslanjajući se na ovakvo poimanje transparentnosti i OECD/SIGMA Principe javne uprave, WeBER PAR Monitor metodologija za monitoringa RJU na Zapadnom Balkanu u velikoj meri integriše princip transparentnosti kao jednu od centralnih komponenti dobre uprave.

Značaj transparentnosti može se posmatrati iz nekoliko uglova. Na prvom mestu, transparentnost omogućava građanima da budu u potpunosti upoznati sa svojim pravima, te da blagovremeno i efikasno ispunjavaju svoje obaveze. Takođe, ona je važna i za neometano funkcionisanje tržišta, odnosno kako bi privrednici mogli da obavljaju svoje poslovanje u slobodnoj i konkurentnoj atmosferi. U vezi s prethodnim, puna transparentnost koja omogućava nadzor javnosti nad upravom ograničava prostor za korupciju, što je od vitalnog interesa kako za građane, tako i za privredu. Na posletku, reforma javne uprave predstavlja područje od fundamentalnog značaja za proces pristupanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, rame uz rame sa vladavinom pravom i funkcionisanjem demokratskih institucija.

Cilj ovog sižea jeste da na temelju nalaza poslednjeg monitoring ciklusa u regionu Zapadnog Balkana, sprovedenom u 2022. godini, prikaže stanje transparentnosti u različitim oblastima RJU, skrene pažnju na mnogobrojne slabosti, ali i predstavi primere dobre prakse, kada je transparentnost RJU u regionu u pitanju.Počevši od javnih politika koje se i dalje izrađuju iza zatvorenih vrata, preko nedovoljno transparentnog upravljanja ljudskim resursima i ograničene proaktivnosti u informisanja javnosti, sve do pitanja pružanja usluga, izveštavanja o budžetu i javnim nabavkama, ukazano je na nedostatke u transparentnosti, koje se provlače u svakoj od oblasti RJU, i predstavljaju boljku svih država u regionu.

Članak <strong>Transparentnost reforme javne uprave na Zapadnom Balkanu:</strong><br>Brojne manjkavosti i ograničeni primeri dobre prakse u regionu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Sa druge strane, iako ređe, mogu se čuti mišljenja da veliki deo migracione dijagnostike, kojom se barata u javnoj sferi, nije sasvim dobro protumačen. Ovak- vo mišljenje temelji se na činjenici da je migraciona statistika veoma komplikovana i stavovima da se iskrivljeni delovi informacija te iz tako kompliko- vane i nepotpune migracione statistike preuzimaju i prevode u „opšte znanje“, što je kao rezultat dalo široko rasprostranjen stav da je jedan od najhitnijih problema sa kojima se suočavaju srpsko društvo i privreda masovno iseljavanje iz Srbije (a posebno egzodus „najboljih i najpametnijih“), te da je bilans iseljavanja iz godine u godinu sve lošiji po Srbiju. Ovakav stav značajno je uticao na politiku Vlade prema migracijama pa je u 2019. godini prva verzija Strategije o ekonomskim migracijama bila skoro u potpunosti fokusirana na načine za sprečavanje odliva mozgova i mere stimulisanja povratka. Znatno uravnoteženija verzija ovog dokumenta usvojena je kao finalna Strategija o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021-2027. godine.

Članak Akcioni plan o ekonomskim migracijama 2021 – 2023: šta je ostvareno, šta je pred nama? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Iako je emigracija iz Srbije danas višestruko olakšana u odnosu na prethodni period – pre svega nakon okončavanja sankcija i procesa demokratizacije, zatim i vizne liberalizacije, ali i bilateralnih sporazuma o olakšanom kretanju radne snage sa pojedinim članicama Evropske unije, Srbija se nada daljim pojednostavljenjima procedura, a pre svega u kontekstu budućeg pristupanja EU. Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija bi trebalo spremno da dočeka sve promene koje će uslediti.

Iskustva zemalja Evropske unije, od kojih su pojedine već prošle ili trenutno prolaze kroz neke od problema koji Srbiju očekuju u narednim godinama – nedostatak kvalifikovane radne snage, starenje stanovništva, povećani odliv stanovništva nakon pristupanja EU, od neizmernog su značaja za donosioce odluka u Srbiji. Učenjem iz iskustva drugih, Srbija bi mogla da uštedi mnogo vremena u potrazi za modelom upravljanja cirkularnim i povratnim migracijama i merama koje bi mogle da ih motivišu. U skladu sa tim, ovaj rad analizira trenutno stanje u Srbiji, kao i situaciju i mere u vezi sa cirkularnim migracijama u tri države članice EU koje su se suočile sa velikim odlivom stanovništva i pronašle različite načine da se sa ovim odlivom bore – Estoniji, Irskoj i Bugarskoj. Ovaj rad ima za cilj da identifikuje potrebe cirkularnih migranata, ali i da ukaže na dobre prakse koje su navedene zemlje realizovale i koje su dale rezultate, ali i na greške koje su ove zemlje načinile, koje bi mogle da se koriste kao svojevrstan putokaz u upravljanju cirkularnim migracijama.

Članak Cirkularne i povratne migracije: Šta Srbija može da nauči iz iskustava zemalja Evropske unije? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.