Članak Od mira ka borbenoj gotovosti: Vojni rok kao iznova popularna ideja širom EU i u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak U senci Bliskog istoka: Uporedni pregled politika EU i Srbije prema Izraelu i Palestini se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Uloga civila u mirovnim misijama izgradnje mira i održavanja mira naročito je značajna u savremenoj bezbednosnoj arhitekturi sveta, a kao jedan od vodećih aktera na ovom polju izdvaja se Evropska unija.

EU je u svojoj Globalnoj strategiji za spoljnu i bezbednosnu politiku iz 2016. godine i u okviru sopstvene promocije kao globalnog aktera izrazila spremnost da ulaže dalje napore u pravcu razvijanja civilnih misija, tom prilikom ih nazvavši zaštitnim znakom Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP). Zapravo, njene misije civilnog karaktera skoro dvostruko prednjače po svojoj zastupljenosti u odnosu na one vojnog karaktera. Uprkos njihovom značaju, Srbija, kao država kandidat za članstvo, tek treba da uzme učešće u civilnim misijama, te stoga mora da usmeri više pažnje ka jačanju sopstvenih kapaciteta i razvijanju institucionalnih okvira za angažman u istim.

Imajući takav kontekst u vidu, cilj Pogleda jeste da ispita perspektive za bližom saradnjom trećih država sa Unijom kada je reč o civilnim misijama i ukaže na neiskorišćeni potencijal Srbije u kontekstu pristupnih pregovora i Poglavlja 31. Istovremeno, Pogled daje kritički osvrt na postojeći zakonodavni okvir u Srbiji, i sa tim u vezi analizira najnoviju inicijativu izrade zakona koji bi u budućnosti trebalo da reguliše datu tematiku. Na kraju, Pogled ima za cilj da pruži dalje smernice za unapređenje Nacrta zakona o učešću civila u mirovnim misijama, i za iskorišćavanje svih potencijala Srbije za uključivanja u civilne misije Evropske unije.

Članak Srbija i civilne misije Evropske unije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Posle Portugalije, predsedavanje Savetu EU prelazi sa Pirinejskog na Balkansko poluostrvo, pošto je Slovenija preuzela predsedavanje 1. jula 2021. godine. Njeno predsedavanje Unijom zaokružiće rad trenutnog trija koji uključuje i Nemačku i Portugaliju, čiji je glavni zadatak bio da što bolje doprinese naporima u borbi protiv pandemije COVID-19.

Kako su i Nemačka i Portugalija ostvarile pozitivan rezultat u oporavljanju Evrope, slovenačko predsedavanje će se koncentrisati na pripremu terena za postpandemijsku Evropu. Međutim, to ne znači da će Slovenija imati lak posao; naprotiv, mnogo je gorućih pitanja kojima će Savet EU morati da se bavi. Ovaj Pogled ima za cilj da otkrije šta stoji iza mota „Zajedno. Otporna. Evropa“, istovremeno analizirajući na koji način će predsedavanje oblikovati EU, kao i njenu politiku proširenja, u drugoj polovini 2021. godine.

Članak Slovenačko predsedavanje Savetu EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Nemačko predsedavanje Savetu Evropske unije započeto je u jeku globalne pandemije COVID-19. Zbog tektonskih promena koje je ova pandemija izazvala, Evropska unija je primorana, kao i ostatak sveta, da povlači brze i hrabre poteze kako bi se prilagodila novonastalim okolnostima. Kada govorimo o budućnosti evropskog projekta, iste okolnosti su stavile Nemačku u poziciju da prevede Uniju preko Rubikona.

Zapravo, podsticanjem oporavka EU i utiranjem puta ka dubljoj integraciji, ambiciozni program nemačkog predsedavanja je odraz njenog obnovljenog strateškog promišljanja. Stoga odluke koje se donose tokom nemačkog predsedavanja mogu postati prekretnica u daljoj evoluciji EU.

U cilju da osvetlimo šta može predstojati Evropi u narednom periodu, ovaj Pogled analizira nemačku dugoročnu viziju Evrope i njenu poziciju o ključnim pitanjima kao što su fond za oporavak EU i višegodišnjem finansijskom okviru (eng. Multi-annual Financial Framework, dalje u tekstu MFF); politike iz oblasti životne sredine i klimatskih promena; vladavina prava i uslovljavanje; kao i zajednička spoljna i bezbednosna politika EU. U isto vreme, analiziramo mesto Zapadnog Balkana u ovako kompleksnoj mreži prioriteta nemačkog predsedavanja.

Članak Nemačko predsedavanje Savetu EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Sve se ovo odigrava u kontekstu još jednog produžetka Bregzita, odugovlačenja pregovora o Višegodišnjem finansijskom okviru i odlaganja pocetka rada nove Evropske komisije. Imajući u vidu naredni period, šta region može išcekivati u toku „balkanskog predsedavanja“ Hrvatske? Da li će Samit u Zagrebu biti samo druga verzija samita u Sofiji ili region može da ocekuje konkretnije rezultate? Obzirom da francusko-nemacki predlog predviđa pocetak i kraj prve faze razgovora o budućnosti Evrope u toku predsedavanja Hrvatske, ovaj CEP pogled odgovara da li je to teret ili blagoslov za ovu balkansku državu.

Članak Hrvatsko predsedavanje Savetu EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Dok su Savetom EU tokom prethodnih 18 meseci upravljale zemlje iz susedstva Zapadnog Balkana (Austrija, Bugarska i Rumunija), došlo je vreme da Finska – zemlja geografski udaljena od ovog regiona – preuzme kormilo.

Izreka kaže „daleko od očiju, daleko od srca“ i podrazumeva da se stvari mogu odbaciti kao nevažne kada nisu u neposrednoj blizini subjekta. Da li će to biti slučaj sa Finskom u odnosu na Zapadni Balkan? Šta zemlje regiona mogu učiniti da se približe Finskoj? Koji su prioriteti Finske? Cilj ovog CEP pogleda je da pruži odgovore na ova pitanja.

Članak Finsko predsedavanje Savetu EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Rumunija je 1. januara 2019. godine, po prvi put od ulaska u Uniju, preuzela mesto predsedavajuće Savetu EU. Ova balkanska država stupa na scenu nakon Austrije, države čiji su se prioriteti uglavnom svodili na jačanje bezbednosti EU, rešavanje migrantske krize i podržavanje EU perspektive Zapadnog Balkana. A koji su prioriteti Rumunije?

Imajući u vidu da će za Evropsku uniju 2019. godina biti obeležena brojnim unutrašnjim prioritetima – poput izbora za Evropski parlament, pregovora o Višegodišnjem finansijskom okviru (MFF) i privođenja kraju Bregzita – ovaj CEP pogled istražuje program rumunskog predsedavanja i baca svetlo na ono što Zapadni Balkan može očekivati od svog suseda kada je u pitanju proširenje EU.

Članak Rumunsko predsedavanje Savetu EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Cilj ovog Pogleda je da podstakne dalje diskusije o tome šta predstoji za Zapadni Balkan u post-bregzitovskoj Evropi.

Pročitajte ovde

Nakon referenduma o Bregzitu koji je održan u martu 2016. godine, Centar za evropske politike (CEP) objavio je Pogled u kojem je predstavio tri moguca ishoda pregovora o povlacenju Ujedinjenog Kraljevstva (UK) iz EU: 1. „UK održava politicku stabilnost, pregovori o istupanju se brzo zakljucuju;“ 2. „Politicka scena u UK ostaje nestabilna, do Bregzita dolazi nakon dugotrajnih i bolnih pregovora;“ i 3. „Nema Bregzita.” Dve godine kasnije, cini se da drugi scenario najpribližnije odgovara realnosti, jer ne samo što su se pregovori pokazali veoma komplikovanim, vec je i pomeren datum kada je UK prvobitno trebalo da napusti EU. Koje je mesto Zapadnog Balkana u tom razvoju događaja? Sada kada je Bregzit u svojoj, naizgled, završnoj fazi, ovaj CEP Pogled analizira potencijalne politicke i ekonomske implikacije za Zapadni Balkan (ZB).

Bregzit CEP pogled Europe& Zapadni Balkan

Članak Zapadni Balkan iz perspektive Bregzita se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Bugarska je 1. jula 2018. godine prepustila predsedavanje Savetu Evropske unije Austriji. Obe države predsedavajuće su odlučile da politiku proširenja uvrste među svoje prioritete iako su na čelo Evropske unije (EU) došle u vreme spoljnih i unutrašnjih teškoća i neizvesnosti za Uniju.

Cilj ovog CEP pogleda jeste da analizira prioritete Bugarske i Austrije, sa posebnim osvrtom na njihovu prioritizaciju proširenja u kontekstu ubrzane dinamike odnosa u regionu Zapadnog Balkana. Ovaj Pogled takođe ukazuje na to šta za region znači biti na agendi EU i pojašnjava šta sve predstoji na njegovom daljem putu ka EU.

Članak Od bugarskog do austrijskog predsedavanja Savetu EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Prepoznajući značaj stručnih profila i osobina službenika (kvalifikacija, kompetencija, motivacije i vrednosti) za uspostavljanje efikasne uprave, jedna od oblasti u Principima odnosi se na javnu službu i upravljanje ljudskim resursima (ULJR). Početno stanje u ovoj oblasti u Srbiji je detaljno prikazano u izveštaju iz 2015. godine, dok je prvi presek stanja napravljen godinu dana kasnije. Pored predstavljanja stanja, pomenuti izveštaji su ukazivali na ključne probleme službeničkog sistema i sadržali su mere koje bi trebalo implementirati u cilju njihovog otklanjanja. U skladu s tim, Srbija je u prethodnom periodu započela određene reformske procese u ovoj oblasti. Ipak, da su neki ključni problemi i dalje prisutni pokazuje novi Izveštaj, koji je SIGMA objavila u decembru 2017. godine.

U ovom tekstu je prikazana ocena koju je Srbija dobila za oblast javna služba i ULJR, uz prikaz rezultata ostalih država Zapadnog Balkana. Oblast službeničkog sistema je analizirana kroz sedam principa koji su prepoznati kao preduslovi potrebni za stvaranje profesionalne uprave koja se zasniva na sposobnostima i zaslugama službenika.

Obuhvat službeničkog sistema – ispod proseka u odnosu na države u regionu

Prvi princip podrazumeva da je opseg službeničkog sistema adekvatan, jasno definisan i da se primenjuje u praksi. U Izveštaju se navodi da je pravni okvir u Srbiji precizno definisan, kao i da je vertikalni, horizontalni i materijalni obuhvat službeničkog sistema uređen. Kao ključni koraci načinjeni u prethodnom periodu navode se usvajanja Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Zakona o policiji. Ipak, ni u drugoj godini otkako su zakoni na snazi, njihova primena nije potpuna i veliki broj instituta tek treba da se implementira. Takođe, u Izveštaju se ukazuje da unutar sistema državne uprave postoje određeni izuzeci, poput posebnih procedura za popunjavanje radnih mesta u Upravi carina, Poreskoj upravi i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Materijalni i vertikalni opseg je, takođe, pravno dobro definisan. Ipak, uprkos činjenici da je napravljena distinkcija između profesionalnih državnih službenika i politički postavljenih funkcionera, jedan od najvećih problema službeničkog sistema i dalje ostaje politizacija. Ovo se naročito manifestuje u procesu zapošljavanja službenika na visokim pozicijama, tako da se i u Izveštaju navodi da više od dve trećine državnih službenika na položaju na radno mesto nije postavljeno u skladu sa procedurama. Na osnovu detaljne analize, Srbija je prema definisanoj metodologiji za ovaj princip dobila ocenu 2. U odnosu na druge države u regionu, Srbija se nalazi pri samom dnu liste. Bosna i Hercegovina jedina ima slabiju ocenu, dok su ostale države ostvarile mnogo bolji rezultat.

Strateški i pravni okvir – bez napretka u prethodnom periodu

Drugi princip u ovoj oblasti predstavlja uspostavljen okvir politika i pravni okvir za profesionalnu i koherentnu javnu službu koji se primenjuje u praksi. Takođe, on podrazumeva institucionalno ustrojstvo koje omogućava dosledno i delotvorno ULJR. U ovoj oblasti takođe nije ostvaren veliki napredak u proteklom periodu. Akcioni plan Strategije RJU sadrži niz mera i aktivnosti u ovoj oblasti, ali njegova implementacija u velikoj meri kasni. Ipak, trebalo bi napomenuti da su neke aktivnosti, poput usvajanja Zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, realizovane nakon izveštajnog perioda, te kao takve nisu prepoznate u Izveštaju. Ipak, ključni korak koji podrazumeva izmene Zakona o državnim službenicima, planirane još 2015. godine, i dalje nije načinjen, jer na nivou Vlade ne postoji odlučnost da se do kraja izvrši profesionalizacija uprave. Takođe, u Izveštaju se navodi problem neažurnosti i nepouzdanosti Centralne kadrovske evidencije (CKE), kao i nedovoljno korišćenje modernih alata za ULJR na nivou samih institucija. Imajući u vidu trenutno stanje, vrednost indikatora koji meri ovaj princip iznosi 2, što čini da je Srbija lošije pozicionirana od većine država u regionu.

Upravljanje ljudskim resursima zasnovano na zaslugama – i dalje samo proklamovani cilj

Treći princip u ovoj oblasti predviđa da je zapošljavanje službenika zasnovano na zaslugama i jednakom tretmanu u svim fazama zapošljavanja, kao i da su eksplicitno postavljeni kriterijumi za raspoređivanje na niže radno mesto/zvanje i za prekid radnog odnosa službenika. I pored relativno dobrog pravnog okvira koji daje osnov za uspostavljanje sistema zapošljavana, napredovanja i nazadovanja u karijeri, kao i otpuštanja koji se zasnivaju na zaslugama i sposobnostima službenika, Srbija je i dalje veoma daleko od postavljenog cilja. Ključni problemi u ovoj oblasti, poput velikih diskrecionih ovlašćenja ministara u procesu selekcije kandidata, kao i veliki broj službenika koji su angažovani na određeno vreme bez sprovedenih konkursa, i dalje su prisutni. Posebno važan problem predstavljaju postavljenja najviših državnih službenika na položaju mimo konkursa. Shodno navedenom, vrednosti oba indikatora u okviru ovog principa iznose 2, što je malo ispod proseka drugih država.

De)politizacije uprave – velika ovlašćenja ministara

Naredni princip podrazumeva da ne postoji politički uticaj na visoke rukovodeće pozicije u javnoj upravi. Analiza pokazuje da je ovo, uprkos tome što postoji pravni osnov koji garantuje jednake šanse i otvorene i transparentne konkurse, jedan od najvećih problema u državnoj upravi Srbije. Veliki broj državnih službenika na položaju, zapravo, nije postavljen u skladu sa konkursnim procedurama, već prema diskrecionim odlukama ministara. U Izveštaju se navodi da je svega 26% službenika na položaju postavljeno prema kompetitivnim procedurama, dok je čak oko 60% službenika u statusu vršioca dužnosti, po pravilu postavljeno bez prethodne provere njihovih kompetencija.

Trebalo bi reći da ovaj podatak ne znači nužno da je to broj nekompetentnih službenika, ali s obzirom na to da su ova lica postavljena odlukom ministara, podatak svakako ukazuje na veliki stepen političkog uticaja. S druge strane, lica koja su u v. d. statusu su izloženija političkim pritiscima, jer im se po nalogu ministra ugovor može lakše prekinuti, za razliku od onih lica koja su postavljena na period od pet godina, po osnovu konkursa. Dodatno, čak i kada se sprovode konkursi za popunjavanje položaja, izbor najboljih kandidata nije zagarantovan s obzirom na činjenicu da i tu ministar ima ključnu ulogu kao ovlašćeni predlagač kandidata za izbor Vladi, koja formalno postavlja službenika na položaj. Takođe, u Izveštaju se navodi i problem prevelikog političkog uticaja prilikom procedure razrešenja službenika, čime se ugrožava transparentnost i pravednost procedure. Imajući u vidu sve navedeno, vrednost indikatora za ovaj princip iznosi 2.

Sistem plata – i dalje daleko od cilja

Sledeći princip u ovoj oblasti predviđa postojanje pravičnog i transparentnog sistema plata koji se zasniva na sistematizaciji radnih mesta. Uprkos činjenici da je reforma sistema plata bila visoko na agendi prioriteta u proteklom periodu, izostao je pravi napredak u uređivanju sistema. Zakon o sistemu plata u javnom sektoru je usvojen, ali s obzirom na to da nisu pripremljeni relevantni akti neophodni za primenu sistema, izostale su direktne posledice važne za organizaciju sistema plata u državnoj upravi. Iako je sistem transparentan i u velikoj meri pravičan, usled neusvajanja kataloga radnih mesta i posebnih zakona u predviđenim rokovima, puna implementacija novog sistema je odložena za godinu dana. Stoga, ocena za sistem plata državnih službenika iznosi 1.

Stručno usavršavanje i upravljanje karijerom – forma iznad suštine

Šesti princip se odnosi na stručno usavršavanje službenika i podrazumeva da je službenicima obezbeđeno redovno usavršavanje, pravično vrednovanje radnog učinka, mobilnost i unapređenje zasnovano na zaslugama i objektivnim i transparentnim kriterijumima. Pravni okvir koji uređuje ocenjivanje, napredovanje i stručno usavršavanje službenika je bez suštinskih zamerki, ali kao i mnogi drugi, i ovi instituti se u praksi susreću sa poteškoćama. Tako se u Izveštaju navodi da je sistem ocenjivanja, uprkos dobrom pravnom okviru, neefikasan i nedelotvoran sa inflacijom visokih ocena (skoro 90% službenika ima dve najviše ocene). Kada je reč o stručnom usavršavanju, jedan od većih problema identifikovanih u Izveštaju tiče se podele nadležnosti između organa u ovoj oblasti. Ipak, s obzirom na to da je u međuvremenu postavljen pravni osnov za formiranje Nacionalne akademije za javnu upravu očekuje se rešavanje ovog problema. Prema podacima iz Izveštaja, tokom prethodne godine je zabeležen porast broja službenika koji su učestvovali na obukama koje je organizovala Služba za upravljanje kadrovima (SUK). Ipak, udeo službenika koji učestvuju u programima stručnog usavršavanja je i dalje nizak. Imajući u vidu dobre i loše strane postojećeg sistema, Srbija je u ovoj oblasti ocenjena ocenom 3, što je na nivou proseka država u regionu.

Etika i integritet – visok nivo percepcije korupcije

Poslednji princip podrazumeva da postoje mere za promovisanje integriteta i sprečavanje korupcije, kao i za obezbeđivanje discipline u javnoj službi. Pravni okvir sadrži brojne mere kojima se promoviše etika i jača integritet službenika, poput dužnosti obaveštavanja u slučaju sumnje o postojanju korupcije ili zaštite uzbunjivača. Takođe, pravni okvir sadrži niz mera za sprečavanje sukoba interesa službenika i funkcionera, kao i za disciplinsku odgovornost. Dodatno, u Izveštaju se navodi i da je usvojen Kodeks ponašanja službenika čija primena, doduše, u praksi ima ograničenja. Takođe, i Agencija za borbu protiv korupcije bi trebalo da ima malo šira ovlašćenja, pored postojećih nadležnosti poput inicijative i preporuke za razrešenje službenika i prevencije sukoba interesa i korupcije u javnoj upravi. Da ima prostora za unapređenje oblasti etike i integriteta u upravi govori i podatak Indeksa percepcije korupcije – istraživanje koje meri percepciju korupcije u javnom sektoru pokazuje da se Srbija nalazi na 72. mestu (od 176 država)2. Prema indikatorima za merenje ovog principa, Srbija je ocenjena ocenom 3, te se nalazi na nivou proseka ostalih država.

Šta činiti i kako dalje postupati nakon propuštenih prilika?

Analiza pokazuje da je u prethodnom periodu izostala profesionalizacija i depolitizacija uprave. Čak se stiče utisak da je Srbija načinila korake u suprotnom smeru, naročito kada se radi o državnim službenicima na položaju. Rezultati pokazuju da Srbija nije u zavidnoj poziciji u odnosu na druge države Zapadnog Balkana. Zapravo, Srbija je u pojedinim standardima iz oblasti ULJR na nivou proseka ostalih država, dok je po nekim pitanjima ispod tog proseka, a svakako znatno udaljena od Albanije koja je lider u regionu kada je reč o RJU.

Kako bi se u narednom periodu ostvario napredak u domenu profesionalizacije službeničkog sistema i unapređenja sistema ULJR, u Izveštaju se navodi set ključnih preporuka koje bi Srbija trebalo da preduzme. U kratkom roku je neophodno obezbediti konzistentnu primenu postojećeg pravnog okvira, kao i ojačati ulogu i definisati nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i SUK. Neophodno je da se osigura da svi organi redovno ažuriraju CKE, kao i da se obezbedi primena sistema selekcije kadrova koja se zasniva na zaslugama, a Upravna inspekcija bi trebalo da obezbedi pravilnu primenu odredbi koje se odnose na postavljenje v.d. na položaje. Takođe, u narednom periodu je ključno da se obezbedi implementacija Zakona o policiji, tačnije da se sprovede razvrstavanje identifikovanih kategorija policijskih službenika u službenički sistem. Dodatno, potrebno je pripremiti izmene i dopune Zakona o državnim službenicima kojima bi se unapredile procedure popunjavanja radnih mesta i smanjio prostor za politički uticaj. Finalizacija sveobuhvatne reforme sistema plata, kao i izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije su takođe navedene kao ključne kratkoročne mere.

Kada je reč o srednjoročnim preporukama koje su identifikovane u Izveštaju, potrebno je razmotriti proširenje primene jedinstvene procedure za popunjavanje radnih mesta na sve organe države uprave, obezbediti uvezanost CKE sa drugim registrima i bazama i jačati kapacitete Upravne inspekcije u praćenju primene Zakona o državnim službenicima. Dodatno, srednjoročne preporuke predviđaju jasno razgraničenje nadležnosti između organa u domenu stručnog usavršavanja i obezbeđivanje primene sistema vrednovanja učinka zaposlenih u pogledu nagrađivanja, napredovanja i prekida radnog odnosa.

Sa implementacijom ovih preporuka, Srbija će biti bliža modernim uspešnim upravama koje počivaju na sistemu sposobnosti i zasluga. Samo sa kompetentnim službenicima možemo imati upravu po meri građana, odnosno upravu koja je sposobna da odgovori na novu ulogu koju treba da ima u savremenoj državi – da bude servis građana. Stoga, ključno je da u procesu evropskih integracija i uz stručnu podršku koju pruža SIGMA i organizacije civilnog društva, stručna javnost i sami državni službenici vrše konstantan pritisak na donosioce odluka kako bi se sprovela potpuna profesionalizacija i depolitizacija sistema.

Ključni koraci u narednom periodu se odnose na unapređenje pravnog okvira i obezbeđivanje implementacije u praksi, što je neretko glavni kamen spoticanja u Srbiji.

Članak Slaba dvojka Srbiji za profesionalizaciju uprave se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak (Ne)uspesi reforme javne uprave u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.