Hrvatska preuzima upravljanje Savetu od Finske u burnom periodu za politiku proširenja, narocito nakon ponovnog
odlaganja otvaranja pregovora o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Dok je takav potez izazvao negativne reakcije ekspertske zajednice, takođe je i proizveo efekat lavine koji je vratio pitanje proširenja na agendu lidera EU.

Dok su Savetom EU tokom prethodnih 18 meseci upravljale zemlje iz susedstva Zapadnog Balkana (Austrija, Bugarska i Rumunija), došlo je vreme da Finska – zemlja geografski udaljena od ovog regiona – preuzme kormilo.

Rumunija je 1. januara 2019. godine, po prvi put od ulaska u Uniju, preuzela mesto predsedavajuće Savetu EU. Ova balkanska država stupa na scenu nakon Austrije, države čiji su se prioriteti uglavnom svodili na jačanje bezbednosti EU, rešavanje migrantske krize i podržavanje EU perspektive Zapadnog Balkana. A koji su prioriteti Rumunije?

Cilj ovog Pogleda je da podstakne dalje diskusije o tome šta predstoji za Zapadni Balkan u post-bregzitovskoj Evropi.

Bugarska je 1. jula 2018. godine prepustila predsedavanje Savetu Evropske unije Austriji. Obe države predsedavajuće su odlučile da politiku proširenja uvrste među svoje prioritete iako su na čelo Evropske unije (EU) došle u vreme spoljnih i unutrašnjih teškoća i neizvesnosti za Uniju.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, jedan od najviših predstavnika EU, se po prvi put u zvaničnoj formi izjasnio o mogućem okvirnom datumu budućeg proširenja EU – 2025. godina.

Od 1. jula 2017. do 1. januara 2018, Estonija će predsedavati Savetu EU.

„Evropa je ponovo u pokretu“, rekao bi jedan od njenih „očeva“ – Žan Mone.

Sedamnaestog januara 2017. Antonio Tajani je postao predsednik Evropskog parlamenta (EP), nasledivši tu poziciju od Martina Šulca.

Ukoliko 2016. godina ostaje upamćena po neočekivanim političkim iznenađenjima i potresima u zapadnoj hemisferi, prva polovina 2017. obećava da bude još intenzivnija. U grotlu predstojećih događaja se našla najmanja država članica na mestu predsedavajuće EU.