The overall aim of this Insight is to encourage further discussions on what lies ahead for the Balkans in the post-Brexit Europe

Tokom proteklih nekoliko godina, sistem fundamentalnih vrednosti EU postao je ugrožen zbog uspona iliberalnih demokratija, pre svega Mađarske i Poljske. Sredstvo koje EU ima na raspolaganju za borbu sa takvom pretnjom je takozvana „nuklearna opcija” navedena u članu 7 Ugovora o EU.

Međutim, čini se da zbog složenosti člana 7 šira javnost nije imala mogućnost da stekne jasan uvid kako bi ovaj sankcioni postupak bi trebalo da funkcioniše u praksi. Ovaj infografik predstavlja ovaj postupak, korak po korak, sa ciljem da bolje predstavlji javnosti način na koji se član 7 pokreće, kao i da prikaže šta se sve pod njim podrazumeva. Pored toga, infografik pokazuje koja su pitanja zabrinutosti u Mađarskoj i Poljskoj, kao i trenutni status procedure iz člana 7 u tim zemljama.

The enlargement of the European Union to the Western Balkans is still an uncertainty, fifteen years after the countries of the region were promised a European perspective at the 2003 Thessaloniki Summit.

Bugarska je 1. jula 2018. godine prepustila predsedavanje Savetu Evropske unije Austriji. Obe države predsedavajuće su odlučile da politiku proširenja uvrste među svoje prioritete iako su na čelo Evropske unije (EU) došle u vreme spoljnih i unutrašnjih teškoća i neizvesnosti za Uniju.

Širom EU postalo je uobičajeno da se njen modus operandi obeležava neefektivnim, njen institucionalni sastav nedemokratskim, a politička delovanja van očiju javnosti.

U 2016. godini, Ujedinjeno Kraljevstvo je glasalo da napusti Evropsku uniju, a 2017. je pokrenuta procedura iz člana 50 Lisabonskog ugovora, čime je počeo dvogodišnji period za razvod između UK i EU. Budući da se nijedna država članica EU do sada nije povukla iz Unije, pregovori su imali brojne izazove i nepredvidive prepreke. O čemu se pregovara? Da li je sporazumni razvod na vidiku? Šta sledi nakon razlaza? Novi CEP infografik daje ilustrovane odgovore na ova pitanja.

Cilj ove studije je da ispita postojeće administrativne, finansijske i lobističke kapacitete Srbije u kontekstu procesa pristupnih pregovora sa EU, radi sticanja sveobuhvatnog razumevanja kako Srbija danas ostvaruje svoje interese u Briselu. Da bi se ostvario taj cilj, u ovoj studiji se postavlja sledeće istraživačko pitanje: Koji su postojeći administrativni, finansijski i lobistički kapaciteti Srbije na nivou EU i da li su oni dovoljni za njeno uspešno ostvarivanje interesa?

Ocene Evropske komisije u Izveštaju iz 2018, koji analizira rezultate ostvarene u periodu od oktobra 2016. do februara 2018.

Kako započinje put jedne države u EU? Koji koraci prethode dobijanju statusa kandidata? Koji je poslednji korak pre postajanja članice Unije?

Gde se nalaze države Zapadnog Balkana na putu u EU? Koje države imaju status kandidata, a koje (još uvek) ne? Koje države su započele pregovore o pristupanju i koliko su pregovaračkih poglavlja otvorile?