Dok su Savetom EU tokom prethodnih 18 meseci upravljale zemlje iz susedstva Zapadnog Balkana (Austrija, Bugarska i Rumunija), došlo je vreme da Finska – zemlja geografski udaljena od ovog regiona – preuzme kormilo.

Nakon održanih izbora za Evropski parlament i dugih pregovora, popunjavaju se vodeće pozicije najznačajnijih evropskih institucija. Ko su osobe koje će u narednom periodu uticati na oblikovanje budućnosti Evrope? Saznajte u našem infografiku.

Ocene Evropske komisije u Izveštaju iz 2019, koji analizira rezultate ostvarene u periodu od marta 2018. do marta 2019.

Dugoočekivani izbori za Evropski parlament su počeli i trajaće do 26. maja. Ukoliko želite da budete u toku, pogledajte ovaj CEP infografik u kojem su predstavljene ključne političke grupacije, kao i glavna očekivanja.

Pre tačno dve godine, UK je podnelo svoju nameru o napuštanju EU. Ipak, način njenog napuštanja je i dalje nepoznat.

Svrha ovog CEP sižea je da otkrije motivacione faktore koji utiču na nivo podrške članstva u EU u Srbiji primenom multivarijacione regresije. Pored toga, u okviru ovog sižea se razvija i niz preporuka za izradu komunikacione strategije i drugih inicijativa koje bi bile usmerene ka jačanju podrške građana za članstvo u EU.

Rumunija je 1. januara 2019. godine, po prvi put od ulaska u Uniju, preuzela mesto predsedavajuće Savetu EU. Ova balkanska država stupa na scenu nakon Austrije, države čiji su se prioriteti uglavnom svodili na jačanje bezbednosti EU, rešavanje migrantske krize i podržavanje EU perspektive Zapadnog Balkana. A koji su prioriteti Rumunije?

The conference discussed the best ways to keep the enlargement policy on the agenda of the European Union, both in Brussels and the member states. The participants also debated the current contribution of the Berlin Process, as well as their prognosis and expectations for the enlargement process in the future. Through two consecutive panels, speakers […]

Cilj ovog Pogleda je da podstakne dalje diskusije o tome šta predstoji za Zapadni Balkan u post-bregzitovskoj Evropi.

Tokom proteklih nekoliko godina, sistem fundamentalnih vrednosti EU postao je ugrožen zbog uspona iliberalnih demokratija, pre svega Mađarske i Poljske. Sredstvo koje EU ima na raspolaganju za borbu sa takvom pretnjom je takozvana „nuklearna opcija” navedena u članu 7 Ugovora o EU.

Međutim, čini se da zbog složenosti člana 7 šira javnost nije imala mogućnost da stekne jasan uvid kako bi ovaj sankcioni postupak bi trebalo da funkcioniše u praksi. Ovaj infografik predstavlja ovaj postupak, korak po korak, sa ciljem da bolje predstavlji javnosti način na koji se član 7 pokreće, kao i da prikaže šta se sve pod njim podrazumeva. Pored toga, infografik pokazuje koja su pitanja zabrinutosti u Mađarskoj i Poljskoj, kao i trenutni status procedure iz člana 7 u tim zemljama.