Model faznog pristupanja okupirao je značajnu pažnju u diskusijama o budućnosti politike proširenja EU. Inicijalno objavljen u oktobru 2021. godine, predlog je samo do sada bio predmet nekoliko međuevropskih debata u kojima je dobio podršku mnogobrojnih članova ekspertske zajednice, kao i određenih donosioca odluka.

Tridesetog novembra 2021. godine, predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, raspisao je referendum o potvrđivanju Akta o promeni Ustava Republike Srbije za 16. januar 2022. godine.

Savet EU zvanično je odobrio predlog Komisije za revidiranu metodologiju proširenja za Zapadni Balkan u martu 2020. Njome je predviđena tematska podela poglavlja u šest klastera – tematskih celina. Iako je revidirana metodologija prvenstveno kreirana kako bi se primenila na pristupne procese Albanije i Severne Makedonije, predložene promene mogu se prilagoditi i postojećem pregovaračkom okviru Srbije.

Uloga civila u mirovnim misijama izgradnje mira i održavanja mira naročito je značajna u savremenoj bezbednosnoj arhitekturi sveta, a kao jedan od vodećih aktera na ovom polju izdvaja se Evropska unija.

Ideja koja dobija sve više na važnosti jeste da je sistem faznog pristupanja EU sada potreban kako bi se oživeli i održali podsticaji za države Zapadnog Balkana da nastave put evropskih integracija i prevaziđu očigledan ćorsokak u politici proširenja. Istovremeno, neophodno je ublažiti ozbiljnu zabrinutost među državama članicama EU u pogledu mogućnosti daljeg proširenja.

Konferencija o budućnosti Evrope (CotFoE) predstavlja jedinstvenu priliku za građane da razgovaraju – na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou – o tome kako oblikovati budućnost starog kontinenta u smislu osiguravanja reformi koje bi dovele do napretka, prosperiteta i bezbednosti. Pošto se ova pitanja ne mogu pravilno rešiti bez integrisanja Zapadnog Balkana (ZB) u šire rasprave, Centar za evropske politike (CEP – Beograd) napravio je korak napred organizujući konferenciju na visokom nivou pod imenom ZAOKRUŽENA EVROPA.

Ocene Evropske komisije u Izveštaju iz 2021, koji analizira rezultate ostvarene u periodu od juna 2020. do juna 2021.

Posle Portugalije, predsedavanje Savetu EU prelazi sa Pirinejskog na Balkansko poluostrvo, pošto je Slovenija preuzela predsedavanje 1. jula 2021. godine. Njeno predsedavanje Unijom zaokružiće rad trenutnog trija koji uključuje i Nemačku i Portugaliju, čiji je glavni zadatak bio da što bolje doprinese naporima u borbi protiv pandemije COVID-19.

Slovenačko predsedavanje EU koje počinje 1. jula stavilo je proces proširenja na Zapadni Balkan visoko na svojoj listi prioriteta.

Na samitu u Sofiji 10. novembra 2020. lideri Zapadnog Balkana pokrenuli su novu inicijativu – Zajedničko regionalno tržište. Ovo je do sada najambiciozniji korak ka regionalnoj integraciji Zapadnog Balkana.