Značaj cirkularnih migracija postaje sve veći u poslednjoj deceniji, globalno i kod nas. Srbija se već decenijama suočava sa značajnim demografskim izazovima. Niske stope prirodnog priraštaja u kombinaciji sa negativnim neto migracijama dovele su do depopulacije na nivou države, a posebno u ruralnim područjima i manje razvijenim regionima. Izlaz iz ovog problema se može tražiti upravo u cirkularnim migracijama, odnosno ponovljenim legalnim migracijama istog lica između dve ili više država.

Pitanju migracija u Srbiji pristupa se fatalistički poslednjih nekoliko godina tako što se često iznose i ne potpuno tačne informacije u cilju stvaranja slike da Srbiju napuštaju posebno oni najtalentovaniji. Stvarnost je drugačija: obrazovna struktura ljudi koji odlaze iz zemlje slična je nivou obrazovanja domicilne populacije.

Ocene Evropske komisije u Izveštaju iz 2022, koji analizira rezultate ostvarene u periodu od juna 2021. do juna 2022.

Još od njegovog objavljivanja, pojavio se veliki broj onih koji podržavaju model za fazno pristupanje EU. Pre svega, ovo se odnosi na zainteresovanost koja je prema ovom modelu iskazana u nekoliko država članica EU, koje su u njemu prepoznale potencijal za reformu politike proširenja.

Iako odnosi između Francuske i Zapadnog Balkana (ZB) imaju dugu istoriju, intenzitet francuskog angažmana u ovom regionu se menjao vremenom i danas ima mesta za unapređenje odnosa. Zapravo, posle dve decenije skromnog interesovanja za region, Francuska je nedavno signalizirala nameru da intenzivira svoje aktivnosti na Zapadnom Balkanu.

U januaru 2022, Francuska – jedna od zemalja osnivača EU – je krenula na šestomesečno putovanje po drugi put od usvajanja Lisabonskog ugovora, a ukupno 13. put. Francusko predsedavanje dolazi u vreme „vakuuma moći“ u EU, posebno nakon što je Velika Britanija napustila EU i nakon penzionisanja dugogodišnje nemačke kancelarke Angele Merkel.

Model faznog pristupanja okupirao je značajnu pažnju u diskusijama o budućnosti politike proširenja EU. Inicijalno objavljen u oktobru 2021. godine, predlog je samo do sada bio predmet nekoliko međuevropskih debata u kojima je dobio podršku mnogobrojnih članova ekspertske zajednice, kao i određenih donosioca odluka.

Tridesetog novembra 2021. godine, predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, raspisao je referendum o potvrđivanju Akta o promeni Ustava Republike Srbije za 16. januar 2022. godine.

Savet EU zvanično je odobrio predlog Komisije za revidiranu metodologiju proširenja za Zapadni Balkan u martu 2020. Njome je predviđena tematska podela poglavlja u šest klastera – tematskih celina. Iako je revidirana metodologija prvenstveno kreirana kako bi se primenila na pristupne procese Albanije i Severne Makedonije, predložene promene mogu se prilagoditi i postojećem pregovaračkom okviru Srbije.

Uloga civila u mirovnim misijama izgradnje mira i održavanja mira naročito je značajna u savremenoj bezbednosnoj arhitekturi sveta, a kao jedan od vodećih aktera na ovom polju izdvaja se Evropska unija.