Tekst je prvobitno objavljen u Nedeljniku, a povodom najnovijih SIGMA izveštaja o stanju reforme javne uprave u zemljama Zapadnog Balkana.

Zašto politika zadržavanja kadrova?

Dragocena lekcija koju je Evropska unija (EU) naučila na osnovu proširenja ka istoku u periodu 2004–2013, a koju je ovog puta primenila na potencijalne članice sa Balkana, jeste da politiku uslovljavanja (ili tradicionalni briselski pristup „šargarepe i štapa”) treba da upotpuni politikom javnog pritiska.

Adekvatni administrativni kapaciteti su jedan od suštinskih preduslova za uspešnu integraciju i održivo članstvo Srbije u EU. Međutim, iskusni kadrovi poslednjih godina učestalo napuštaju državnu upravu usled neadekvatnih uslova rada.

Javna uprava Srbije se suočava sa brojnim izazovima i poteškoćama, od kojih se neke ogledaju u nedostatku kapaciteta, a neke i u nespremnosti Vlade i uprave da se prilagode novim zahtevima.

Reforma javne uprave (RJU) definisana je kao jedan od strateških prioriteta Vlade Srbije. Važeća Strategija za reformu javne uprave je doneta u januaru 2014. godine i ima za cilj preobražaj javne uprave u skladu sa evropskim principima dobre uprave. Drugim rečima, javna uprava treba da se učini transparentnijom, odgovornijom i delotvornijom.

Pretendenti za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana nalaze se u dugom i zahtevnom procesu unapređenja sistema kreiranja javnih politika. Stvaranje održivih rezultata zahteva ne samo robusne instrumente i procedure, već i uključivanje svih zainteresovanih strana – civilnog društva, medija, interesnih grupa i udruženja – u kreiranje javnih politika.

Srbija je u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije, na prvi pogled, pozitivno ocenjena u domenu reforme javne uprave. Činjenica da je Komisija svrstala RJU među oblasti u kojima je učinjen napredak svakako ohrabruje.

Evropski revizorski sud nedavno je objavio specijalni izveštaj o uticaju pretpristupne pomoći EU na jačanje administrativnih kapaciteta država Zapadnog Balkana.

Ova publikacija razmatra potražnju za otvorenim podacima koju stvaraju organizacije civilnog društva (OCD), u okruženju u kome je ponuda otvorenih podataka ograničena.