Siva knjiga javnih usluga u Srbiji nastala je kao rezultat sveobuhvatnih istraživanja o procesu kreiranja javnih politika u oblasti reforme javne uprave i kvalitetu javnih usluga, sprovedenih u okviru projekta „Partnerstvom do dobre JAvne uprave“. Cilj Sive knjige je da predstavi najvažnije rezultate sprovedenih istraživanja i da ponudi konkretan set preporuka za unapređenje pružanja javnih usluga.

Projekat u okviru koga je ova strudija izrađena je bio usmeren ka obezbeđivanju činjenica i dokaza o zadovoljstvu građana sa tri različite grupe najčešće korišćenih i najrasprostranjenijih javnih usluga (izdavanje ličnih dokumenata, usluge domova zdravlja, kao i usluge upisa dece u predškolske ustanove i osnovne škole), kao i o kvalitetu kreiranja politike u tim oblastima koje su ključne u procesu pristupanja EU kada je u pitanju reforma javne uprave.

Kada se državna uprava posmatra sistemski, institucionalno, kada se posmatraju njeni organizacioni oblici, njihova struktura, raspodela i sadržina upravnih poslova, pravno uređenje i način rada, lako se upadne u zamku apstrahovanja ključnog činioca svake organizacije – ljudi koji čine tu organizaciju.

Adekvatni administrativni kapaciteti su jedan od suštinskih preduslova za uspešnu integraciju i održivo članstvo Srbije u EU. Međutim, iskusni kadrovi poslednjih godina učestalo napuštaju državnu upravu usled neadekvatnih uslova rada.

Pretendenti za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana nalaze se u dugom i zahtevnom procesu unapređenja sistema kreiranja javnih politika. Stvaranje održivih rezultata zahteva ne samo robusne instrumente i procedure, već i uključivanje svih zainteresovanih strana – civilnog društva, medija, interesnih grupa i udruženja – u kreiranje javnih politika.

Ova publikacija razmatra potražnju za otvorenim podacima koju stvaraju organizacije civilnog društva (OCD), u okruženju u kome je ponuda otvorenih podataka ograničena.

U konceptualnom smislu, revizija svrsishodnosti i evaluacija javnih politika su dva vrlo srodna područja, sa sličnim ciljevima, metodama i instrumentima. Istovremeno, ova dva polja su se na Zapadnom Balkanu razvijala bez ikakve spone i bez oslanjanja jednog na drugo.

Ukoliko Srbija želi da pristupanju Evropskoj uniji priđe kao procesu u kojem će se izgraditi u sposobnu i kredibilnu državu članicu, a ne prosto kao projektu dostizanja statusa članice, moraće da iz temelja reformiše svoj sistem kreiranja (javne) politike.

Vrhovne revizorske institucije karakteriše funkcionalna nezavisnost u odnosu na izvršnu vlast u vršenju eksterne kontrole trošenja sredstava iz budžeta i obezbeđivanja finansijski odgovorne vlasti.

Pitanje sistemskog uključivanja civilnog društva u procese kreiranja politika u Srbiji i dalje je nerešeno.