This policy brief tackles the transparency of two inter-related aspects of the Serbian Government’s work: decision-making at its sessions and reporting on its activities and results, including on budget spending. It reminds that insufficient transparency limits opportunity for public scrutiny, and therefore opens the door for erosion of rule of law and other democratic standards.

Upravljanje sistemom javnih politika predstavlja jednu od ključnih reformskih oblasti u okviru reforme javne uprave (RJU) u Srbiji, zajedno sa sistemom pružanja javnih usluga. Sa druge strane, participativan i činjenično zasnovan proces kreiranja javnih politika ne samo da povećava transparentnost i odgovornost, već pozitivno utiče na ishode javnih politika, odnosno unapređenje kvaliteta javnih usluga.

Reforma javne uprave u Srbiji, koja je usvajanjem Strategije reforme javne uprave i Akcionog plana za njenu implementaciju ušla u novu fazu, između ostalog ima za cilj uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima.

Zašto politika zadržavanja kadrova?

Dragocena lekcija koju je Evropska unija (EU) naučila na osnovu proširenja ka istoku u periodu 2004–2013, a koju je ovog puta primenila na potencijalne članice sa Balkana, jeste da politiku uslovljavanja (ili tradicionalni briselski pristup „šargarepe i štapa”) treba da upotpuni politikom javnog pritiska.

Javna uprava Srbije se suočava sa brojnim izazovima i poteškoćama, od kojih se neke ogledaju u nedostatku kapaciteta, a neke i u nespremnosti Vlade i uprave da se prilagode novim zahtevima.

Reforma javne uprave (RJU) definisana je kao jedan od strateških prioriteta Vlade Srbije. Važeća Strategija za reformu javne uprave je doneta u januaru 2014. godine i ima za cilj preobražaj javne uprave u skladu sa evropskim principima dobre uprave. Drugim rečima, javna uprava treba da se učini transparentnijom, odgovornijom i delotvornijom.

Kako do rezultata u javnim politikama? Da li civilno društvo u Srbiji može da pomogne uključivanjem u procese praćenja i evaluacije?

Vrhovne revizorske institucije karakteriše funkcionalna nezavisnost u odnosu na izvršnu vlast u vršenju eksterne kontrole trošenja sredstava iz budžeta i obezbeđivanja finansijski odgovorne vlasti.