Upravljanje sistemom javnih politika predstavlja jednu od ključnih reformskih oblasti u okviru reforme javne uprave (RJU) u Srbiji, zajedno sa sistemom pružanja javnih usluga. Sa druge strane, participativan i činjenično zasnovan proces kreiranja javnih politika ne samo da povećava transparentnost i odgovornost, već pozitivno utiče na ishode javnih politika, odnosno unapređenje kvaliteta javnih usluga.

Reforma javne uprave u Srbiji, koja je usvajanjem Strategije reforme javne uprave i Akcionog plana za njenu implementaciju ušla u novu fazu, između ostalog ima za cilj uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima.

Zašto politika zadržavanja kadrova?

Dragocena lekcija koju je Evropska unija (EU) naučila na osnovu proširenja ka istoku u periodu 2004–2013, a koju je ovog puta primenila na potencijalne članice sa Balkana, jeste da politiku uslovljavanja (ili tradicionalni briselski pristup „šargarepe i štapa”) treba da upotpuni politikom javnog pritiska.

Javna uprava Srbije se suočava sa brojnim izazovima i poteškoćama, od kojih se neke ogledaju u nedostatku kapaciteta, a neke i u nespremnosti Vlade i uprave da se prilagode novim zahtevima.

Reforma javne uprave (RJU) definisana je kao jedan od strateških prioriteta Vlade Srbije. Važeća Strategija za reformu javne uprave je doneta u januaru 2014. godine i ima za cilj preobražaj javne uprave u skladu sa evropskim principima dobre uprave. Drugim rečima, javna uprava treba da se učini transparentnijom, odgovornijom i delotvornijom.

Kako do rezultata u javnim politikama? Da li civilno društvo u Srbiji može da pomogne uključivanjem u procese praćenja i evaluacije?

Vrhovne revizorske institucije karakteriše funkcionalna nezavisnost u odnosu na izvršnu vlast u vršenju eksterne kontrole trošenja sredstava iz budžeta i obezbeđivanja finansijski odgovorne vlasti.