Serbia started off accession negotiation talks with the EU on the Chapter 32 – Financial control in 2015, but after more than three years it is difficult to assess the country’s progress since there is hardly any public communication on developments in this chapter.

Ovaj siže se fokusira na dva međusobno povezana aspekta transparentnosti rada Vlade Srbije: na proces donošenja odluka na sednicama Vlade i na izveštavanje o njenim aktivnostima i rezultatima, uključujući i budžetsko izveštavanje. Siže služi kao podsetnik da nedovoljna transparentnost ograničava mogućnosti za javni nadzor, i stoga otvara vrata eroziji vladavine prava i drugih demokratskih standarda.

Upravljanje sistemom javnih politika predstavlja jednu od ključnih reformskih oblasti u okviru reforme javne uprave (RJU) u Srbiji, zajedno sa sistemom pružanja javnih usluga. Sa druge strane, participativan i činjenično zasnovan proces kreiranja javnih politika ne samo da povećava transparentnost i odgovornost, već pozitivno utiče na ishode javnih politika, odnosno unapređenje kvaliteta javnih usluga.

Ovaj siže predstavlja glavne nalaze istoimene studije, koja je nastala u okviru projekta „Efekti mehanizama EU za merenje napretka zemalja Zapadnog Balkana – BENCHER”, koji je Centar za evropske politike sproveo zajedno sa partnerima iz TEN mreže.

Reforma javne uprave u Srbiji, koja je usvajanjem Strategije reforme javne uprave i Akcionog plana za njenu implementaciju ušla u novu fazu, između ostalog ima za cilj uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima.

Srbija mora da uspostavi kvalitetan sistem finansiranja zaštite životne sredine, naročito na lokalnom novu, kako bi obezbedila kvalitetan život svojih građana u skladu sa standardima EU.

Zašto politika zadržavanja kadrova?

Dragocena lekcija koju je Evropska unija (EU) naučila na osnovu proširenja ka istoku u periodu 2004–2013, a koju je ovog puta primenila na potencijalne članice sa Balkana, jeste da politiku uslovljavanja (ili tradicionalni briselski pristup „šargarepe i štapa”) treba da upotpuni politikom javnog pritiska.

U narednim fazama pristupnog procesa Srbije Evropskoj uniji očekuje se sve veća interakcija između naše zemlje i Brisela. Ipak, do sada nije bilo istraživanja koje je temeljno analiziralo način na koji zastupamo svoje interese u Briselu i postoji vrlo malo javne diskusije na ovu temu.

Kako bi obezbedila zdravu životnu sredinu i potpunu usaglašenost sa standardima EU, Srbija mora da se suoči sa značajnim izazovima u pogledu finansiranja zaštite životne sredine, pogotovo na lokalnom nivou.