Značaj cirkularnih migracija postaje sve veći u poslednjoj deceniji, globalno i kod nas. Srbija se već decenijama suočava sa značajnim demografskim izazovima. Niske stope prirodnog priraštaja u kombinaciji sa negativnim neto migracijama dovele su do depopulacije na nivou države, a posebno u ruralnim područjima i manje razvijenim regionima. Izlaz iz ovog problema se može tražiti upravo u cirkularnim migracijama, odnosno ponovljenim legalnim migracijama istog lica između dve ili više država.

Sistem prijava imovine i prihoda je moćan alat vladavine prava i antikorupcijskih napora. Ovaj mehanizam ostvaruje svoju funkciju putem nametanja obaveze javnim funkcionerima da učine imovinsku kartu, prihode i sve ostale materijalne ili finansijske koristi dostupnim nadležnom državnom organu u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije i normativnim okvirom relevantne države.

Iako odnosi između Francuske i Zapadnog Balkana (ZB) imaju dugu istoriju, intenzitet francuskog angažmana u ovom regionu se menjao vremenom i danas ima mesta za unapređenje odnosa. Zapravo, posle dve decenije skromnog interesovanja za region, Francuska je nedavno signalizirala nameru da intenzivira svoje aktivnosti na Zapadnom Balkanu.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), transparentnost predstavlja okruženje u kojoj su ciljevi javnih politika, njihov pravni, institucionalni i ekonomski okvir, kao i političke odluke i svi povezani podaci i informacije, dostavljeni javnosti na razumljiv, pristupačan i blagovremen način.

Javne konsultacije su proces kojim se javnost i zainteresovane strane uključuju u kreiranje javnih politika. Polazne vrednosti ovog procesa su participativnost i transparentnost – u procesu otvorenom za javnost, nadležni organi zajedno sa ciljnim grupama i zainteresovanim stranama dolaze do rešenja, odnosno definišu željenu promenu.

Sa transparentnim uvidom u odluke od javnog interesa, građani u demokratskim društvima imaju priliku ne samo da budu informisani već i da ukažu na propuste i pozovu na odgovornost, čime se stvara neraskidiva veza između transparentnosti i javne odgovornosti za postignute rezultate.

Izbijanje pandemije COVID19 nije značajno izmenilo navike građana zemalja regiona Zapadnog Balkana kada je u pitanju upotreba elektronskih usluga, pokazali su rezultati istraživanja stavova građana.

Globalna ekonomska kriza je ukazala na zablude o savršenom tržištu i na brojne propuste vladajuće neoliberalne paradigme bazirane na deregulaciji, liberalizaciji i privatizaciji. U skladu sa tim principima, nastupio je trend deindustrijalizacije, a sektor usluga je postao predimenzioniran u mnogim zemljama.

Potrošačko pravo u Srbiji, kodifikovano Zakonom o zaštiti potrošača, predstavlja u potpunosti rezultat procesa pravne harmonizacije sa relevantnim propisima EU iz ove oblasti i pregovaračkog poglavlja 28.

Pregovaračko poglavlje 3 pokriva oblasti vezane za prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga, oblasti uzajamnog priznavanja profesionalnih kvalifikacija i poštanske usluge.