Opšti cilj projekta je osnažiti aktivno učešće građana i civilnog društva u inkluzivnom i transparentnom razvoju javnih politika u oblastima prava potrošača i politike konkurencije, u skladu sa procesom pristupanja Srbije EU. Specifični ciljevi projekta su dvojaki. Prvi specifični cilj odnosi se na uključivanje građana i civilnog društva u procese kreiranja i zagovaranja tekućih regulatornih reformi u oblastima prava potrošača i politike konkurencije, dok se drugi specifični cilj odnosi na uključivanje građana i civilnog društva u sprovođenje i nadzor ključnih reformi u oblastima prava potrošača i politike konkurencije.

Projekat je osmišljen s ciljem da unapredi pravni i institucionalni okvir zaštite potrošača i politike konkurencije, kao i da poveća svest javnosti o važnosti ovih tema za funkcionalno i pravedno tržište. Fokus projekta biće na identifikaciji ključnih izazova u praksi, pružanju konkretnih preporuka za unapređenje i osnaživanju relevantnih aktera kroz edukaciju i saradnju.

Projekat nastoji da postigne pomenute ciljeve kroz:

1. Izradu metodologije i sprovođenje građanskih konsultacija
2. Sprovođenje istraživanja i izradu dokumenata sa konkretnim predlozima javnih politika (Opcije javnih politika, Predlozi za unapređenje pravnog okvira)
3. Javno zagovaranje ka donosiocima odluka i kreatorima politika
4. Prikupljanje predloga, sugestija i komentara građana putem inovativne online platforme
5. Obuke o pravima potrošača za građane i predstavnike civilnog društva
6. Organizaciju tematske diskusije za građane/ke i ključne aktere
7. Medijsku kampanju kroz štampane i online medije

Pored osnovnih ciljeva, projekat će imati značajan uticaj kroz širenje projektnih rezultata. Konkretni predlozi normativnih i strateških rešenja u oblasti zaštite potrošača i politike konkurencije biće izrađeni na osnovu komentara i predloga građana i civilnog društva. Javno zagovaranje ispred relevantnih aktera potencijalno će dovesti do daljih reformskih procesa u dvema pomenutim oblastima.

Kontakt osoba: Stefan Radojčić, projektni koordinator, stefan.radojcic@cep.org.rs

Članak Unapređenje položaja potrošača kroz jačanje politike konkurencije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Centar za evropske politike (CEP) je srpski partner u konzorcijumu koji vodi Public Administration International (PAI), a koji je obezbedio Dugoročni sporazum sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija UNOPS. Ovaj sporazum ima za cilj pružanje konsultantskih usluga i specijalizovanog stručnog znanja u vezi sa procesom pregovaranja o pristupanju EU i harmonizacijom propisa sa pravnim tekovinama EU u zemljama Zapadnog Balkana: Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Osnovni cilj programa je jačanje institucionalnih, administrativnih i zakonodavnih okvira i kapaciteta uz zajedničke napore.

Plan je da se Program realizuje do 31. decembra 2025. godine, kroz oko 200 individualnih projekata tehničke podrške malog obima u oblastima koje pokrivaju pregovarački klasteri 2-5, uključujući:

Klaster 2 – Unutrašnje tržište (Poglavlje Poglavlje 1- slobodno kretanje robe, Poglavlje 6 – pravo privrednih društava, Poglavlje 7 – pravo intelektualne svojine, Poglavlje 8 – konkurencija, Poglavlje 9 – finansijske usluge, Poglavlje 28 – zaštita potrošača i zdravlja)

Klaster 3 – Konkurentnost i inkluzibni rast (Poglavlje 10 – digitalna transformacija i mediji, Poglavlje 16 – oporezivanje, Poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika, Poglavlje 25 -nauka i istraživanje, Poglavlje 26 – obrazovanje i kultura, Poglavlje 29 – carinska unija)

Klaster 4 – Zelena agenda i održiva povezanost (Poglavlje 14 – transportna politika, Poglavlje 15 energetika, Poglavlje 21 – trans-evropske mreže, Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene)

Klaster 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija (Poglavlje 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, Poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, Poglavlje 13 – ribarstvo, Poglavlje 22 tegionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, Poglavlje 33 – ginansijske i budžetske odredbe).

Članak Podrška za Razvoj Zapadnog Balkana kroz znanje se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Radne grupe čijim radom koordinira CEP su:

• Radna grupa za pregovaračko poglavlje 1 (Slobodno kretanje robe)
• Radna grupa za pregovaračko poglavlje 3 (Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga)
• Radna grupa za pregovaračka poglavlja 4 i 9 (Sloboda kretanja kapitala i Finansijske usluge)
• Radna grupa za pregovaračko poglavlje 8 (Konkurencija)
• Radna grupa za pregovaračko poglavlje 28 (Zaštita potrošača i zaštita zdravlja)

Članak Koordinacija radnim grupama u okviru Konventa se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Zadatak će se realizovati u periodu od 18 meseci, sa ciljem da se u Srbiji razvije kvalitetan infrastrukturni sistem kao jedan od ključnih preduslova za razvoj poslovnog okruženja u Srbiji, koji će privredi omogućiti pristup evropskim standardima i tehničkim propisima koji su usklađeni sa EU, razvijenu mrežu akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti i delotvornog nadzora usaglašenosti sa tehničkim propisima. Direktni korisnici ovog zadatka su Ministarstvo privrede, Institut za standardizaciju Srbije i Akreditaciono telo Srbije, dok su indirektni korisnici svi privredni subjekti u Srbiji.

Članak Infrastruktura kvaliteta, faktori razvoja konkurentnosti – pripremne aktivnosti za unapređenje strateškog i zakonodavnog okvira se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Nova Strategija za MSPP 2023 – 2027, biće zasnovana na rezultatima prethodne (Strategija MSPP 2015 – 2020). Uzeće u obzir Strategiju EU za MSP za održivi rast i digitalizaciju, kao i Strategiju industrijske politike Srbije (usvojena početkom 2020.) i Strategiju pametne specijalizacije (takođe usvojene 2020. godine).

U okviru projekta se realizuju sledeće aktivnosti:

• Ex post analiza Strategije za MSPP 2015 – 2020;
• Analiza problema i opis postojećeg stanja u sektoru; SWOT analiza;
• Usklađivanje sa nacionalnim zakonodavstvom i drugim politikama na nacionalnom nivou;
• Analiza uporedne međunarodne prakse;
• Organizacija i realizacija 11 javno-privatnih dijaloga sa MSP;
• Izrada elemenata nove Strategije:
  • Vizija i željena promena koju bi Strategija trebalo da ostvari kroz svoje opšte i specifične ciljeve
  • Ciljevi strategije (ukupni i specifični);
  • Analiza opcija za postizanje ovih ciljeva;
  • Mera u okviru svakog specifičnog cilja;
  • Mehanizam za sprovođenje Strategije i sistem izveštavanja o rezultatima sprovođenja;
• Organizacija konsultacija sa zainteresovanim stranama;
• Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Strategije i analiza finansijskih efekata;
• Analiza rizika;
• Izrada nacrta akcionog plana;

Donatori projekta su Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje i Nemačka saradnja u Srbiji (GIZ). Projekat će trajati do decembra 2022. godine.

Članak Izrada nacrta Strategije za mala i srednja preduzeća se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Srbija se suočava sa ozbiljnim problemom emigracije koji treba strateški rešiti. Globalni indeks konkurentnosti 2018–2019. svrstao je Srbiju na 134. mesto od 137 rangiranih zemalja u kontekstu njene sposobnosti da zadrži talenat ili spreči „odliv mozgova“. Mnogi sektori u Srbiji su pogođeni trendom povećane emigracije kvalifikovanih radnika kao što su medicinske sestre, lekari, vozači itd. Bolji uslovi rada i perspektive za razvoj karijere koje se nude u razvijenim zemljama, posebno u EU, su najčešći faktori privlačenja radnika u datu zemlju. Prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), oko 60% od približno 415.000 građana Srbije koji su otišli ​​između 2007. i 2016. godine su otišli u Nemačku. Izazovi regionalnog razvoja postali su prilično ozbiljni zbog neravnomernog smanjenja stanovništva u različitim regionima. Depopulisani regioni su obično istovremeno i ruralna ili postindustrijska područja sa niskim prihodima. Ovakvi strukturalni razlozi u kombinaciji sa inertnim lokalnim samoupravama i obesnažene OCD su preventivni faktori protiv cirkularne migracije.

U različitim oblastima, OCD u Srbiji se suočavaju sa višestrukim izazovima u pokušaju da prate i učestvuju u tekućim reformama i procesima EU integracija. Ovi izazovi su sveprisutni i protežu se u vremenu izvan mikroistorije u vezi sa trenutnim političkim preduslovima. Međutim, pogoršanje u protekloj deceniji ostaje zabrinjavajući problem. Kroz izvršenu transformaciju lokalnih/regionalnih OCD u Regionalne centre izvrsnosti za cirkularnu migraciju (ReCeEx), ovaj projekat je omogućio učešće OCD u konstruktivnom dijalogu o reformi politike, razvoju opcija javnih politika i preporuka zasnovanih na dokazima o cirkularnoj migraciji kroz koje direktno pomaže vladi u ispunjavanju srodnih političkih ciljeva i zadataka. Projekat je kroz opsežan proces izgradnje kapaciteta OCD za razumevanje političkog okruženja pospešio zalaganje za poboljšanje politike cirkularne migracije. Takođe je podigao svest vladinih aktera na različitim nivoima odlučivanja i opšte javnosti o važnosti inkluzivnog dijaloga o politici zasnovanom na dokazima i uključenosti OCD u ovoj oblasti.

Objavljeni proizvodi u okviru projekta:

Migratorni tokovi: odgovor države

Razbijanje mitova

Cirkularne i povratne migracije: komparativna analiza iskustava Bugarske, Estonije i Irske

Cirkularne i povratne migracije: Šta Srbija može da nauči iz iskustava zemalja Evropske unije?

Cirkularne migracije: Da li Srbija ima rešenje? .

Šta savetuju cirkularni i povratni migranti?

Preporuke za unapređenje procesa upravljanja cirkularnim migracijama

Cirkularne migracije: pojam i primer Srbije – Priručnik za cirkularne migracije

Ocena kvaliteta podrške cirkularnim migrantima u Srbiji

Događaji održani u okviru projekta:

Trening o građanskim konsultacijama za regionalne centre izvrsnosti – ReCeEx-e

Ko odlazi iz Srbije, a ko se vraća: doručak sa novinarima

Održane građanske konsultacije u Kraljevu, Nišu i Somboru

Cirkularnim migracijama do mladih i talenata

Jačanje zagovaračkih kapaciteta Regionalnih centara izvrsnosti

Podkast epizode snimljene u okviru projekta možete poslušati ovde.

Članak Cirkularne migracije pre depopulacije! se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Opšti cilj projekta je da se omogući različitim segmentima civilnog društva da aktivno učestvuju u procesu pregovora o pristupanju EU, kako bi se ovaj proces u potpunosti otvorio za građane. Pored povećanja učešća organizacija civilnog društva (OCD) u procesu pregovora sa EU, cilj projekta je i jačanje kapaciteta OCD za zaštitu interesa građana u njihovim projektima i inicijativama.

U skladu sa tim, projektne aktivnosti su imale za cilj da omoguće efikasno uključivanje civilnog društva u pregovore o pristupanju EU u odabranim ekonomskim poglavljima kroz rad radnih grupa Nacionalnog konventa o EU ​​(NKEU). Sa povećanjem znanja i veština u ovoj oblasti, kapaciteti civilnog društva u Srbiji da kontinuirano štiti i zastupa interese građana u odnosu sa donosiocima odluka su povećani.

Kao aktivni koordinatori i članovi radnih grupa NKEU, CEP i NALED su imali priliku da se konsultuju sa drugim OCD na nacionalnom i lokalnom nivou o potrebi za aktivnijom i značajnijom ulogom civilnog društva u procesu pristupnih pregovora, posebno u poglavljima koja se tiču ekonomije, i u vezi s tim, učešću OCD u aktivnostima poput  pripreme Programa ekonomskih reformi. Konsenzus je da civilno društvo u ovom trenutku nema dovoljno kapaciteta za aktivno angažovanje i značajniji doprinos u pregovorima sa EU o ekonomskim temama uz naznaku da je od velike važnosti da OCD budu uključene u ovaj proces kroz radne grupe NKEU.

U tom smislu, glavni rezultati implementacije ovog projekta se odnose na:

• Olakšavanje efikasnog učešća civilnog društva u pregovorima sa EU o odabranim poglavljima koja se tiču ekonomije putem rada NKEU.
• Podizanje svesti i povećanje nivoa razumevanja OCD i donosilaca odluka o potrebama i načinima uključivanja civilnog društva u pregovore o pristupanju EU o odabranim poglavljima koja se bave ekonomijom.
• Jačanje kapaciteta civilnog društva da aktivno učestvuje u pregovorima sa EU u odabranim poglavljima koja se tiču ekonomije kao i uključivanje OCD u proces zagovaranja javnih politika utemeljenih na dokazima.
• Osnaživanje lokalnih OCD da aktivno učestvuju i doprinose pregovorima sa EU u odabranim ekonomskim poglavljima.

Projekat finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Programa podrške civilnom društvu i medija koji ima za cilj jačanje participativnih demokratija i procesa integracije u EU kroz osnaživanje civilnog društva da aktivno učestvuje u donošenju odluka.

Publikacije koje su do sada objavljene u okviru projekta:

Sižei politike

Finansijsko upravljanje i kontrola: Od drveta, ne vidimo šumu
Izjednačavanje akciznog opterećenja na jaka alkoholna pića preduslov za EU

Studije

Zaštita potrošača u Srbiji: Koji su mogući pravci napretka?

Vodič za zagovaranje ekonomskih politika

Diskusioni papiri (CEP dijalog)

Slobodno kretanje robe – koliko smo daleko od Evropske unije?
Finansijsko upravljanje i kontrola: Od drveta, ne vidimo šumu

Infografici

Od proizvodnje do tržišta
Ekonomske mere – uporedni pregled: Kako se Zapadni Balkan bori sa posledicama COVID-19

Da li znate ilustracije

Da li znate u čemu je razlika između konkurencije i konkurentnosti?
Da li znate kako je lako kretati se unutar Evropske unije?
Da li znate da je u Evropskoj uniji državna pomoć dozvoljena?
Da li znate da postoje dva različita CE znaka?

Članak Pripremi se za učešće – P2P se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

 Cilj ovog projekta je bio podrška reformi i unapređenju efikasnosti pravosuđa u Srbiji kroz povećanu odgovornost i transparentnost u radu javnih izvršitelja. CEP je bio nosilac projekta, dok je Narodni parlament iz Leskovca partner na projektu koji je bio uključen u sprovođenje aktivnosti na lokalnom nivou.

Iako je funkcionisanje javnog sistema za izvršenje relativno novi mehanizam u Srbiji, i njegove koristi tek treba da se procene, nekoliko problema je već identifikovano u njihovom svakodnevnom radu, posebno u pogledu odnosa sa građanima, odnosno stranaka u izvršnim postupcima. Građani nisu adekvatno informisani o pravima i obavezama koje imaju u procesu izvršenja, dok javni izvršitelji ponekad deluju netransparentno i nesrazmerno trenutnim okolnostima.

Rezultati implementacije ovog projekta su ledeći:

• Identifikacija problema i prepreka za efikasno uključivanje organizacija za zaštitu potrošača i drugih organizacija civilnog društva u praćenje rada javnih izvršitelja.
• Razvijanje i pilotiranje modela za uključivanje organizacija civilnog društva kao nezavisnog mehanizma za praćenje rada javnih izvršitelja.
• Podizanje svesti glavnih aktera ali i šire javnosti o značaju uključivanja organizacija civilnog društva u praćenje rada javnih izvršitelja.

Projekat je finansijski podržan od strane USAID projekta tehničke pomoći „Vladavina prava“ koji promoviše strateški napredak procesa reforme pravosuđa u Srbiji, povećanje efikasnosti pravosuđa, bolji pristup pravosuđu kroz vansudske usluge (javni izvršitelji) i izgradnju kapaciteta institucija u pravosuđu izvan sudskog sistema.

U okviru projekta, proizvedene su sledeće publikacije:

Studija: Problemi i prepreke za pristup pravdi u izvršnom postupku iz perspektive zaštite potrošača
Siže politike: Problemi i prepreke za pristup pravdi u izvršnom postupku iz perspektive zaštite potrošača
Vodič za zaštitu prava potrošača
Infografik: Izvršni postupak i komunalne usluge
Infografik: Položaj dužnika u izvršenju 
Infografik: Glavne specifičnosti izvršnog postupka u komunalnim predmetima

Kontakt osoba: Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u CEP-u (dusan.protic@cep.org.rs)

Članak Pristup pravosuđu u izvršnim postupcima – izgradnja modela kroz perspektivu zaštite potrošača se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.